Da li ćemo uskoro podatke čuvati u DNK?

Problem sa kojim se mnogi danas susreću je čuvanje sve veće količine digitalnih podataka koja se svakodnevno samo uvećava. Naučnici sa MIT-a su smislili rešenje, a to je čuvanje podataka u DNK.

Pre ne toliko mnogo godina na raspolaganju nismo imali mnogo više memorije od one koja je dostupna na desktop računaru. Kada bismo je popunili, informacije smo čuvali na flopi diskovima i sličnim oblicima prenosne memorije. 

Ali, i to je bilo daleko od dovoljnog. Brisanje podataka već neko vreme nije u modi, a to možemo da zahvalimo kombinaciji pada cene i povećanje kapaciteta memorije u usponu – klaudu, u kojem takođe čuvamo sve više delova naših digitalnih života. 

Međutim i klaud je ograničen, a ako nastavimo ovim tempom neće proći mnogo pre nego što ćemo se suočiti s ogromnim jazom između korisnih podataka koje stvaramo i mogućnosti za njihovo čuvanje. 

Kad bi se to moglo dogoditi? Do 2025. godine čovečanstvo će proizvesti više od 160 zetabajta podataka, od čega ćemo moći da čuvamo oko 12,5 odsto, piše Digital Trends. 

A kako onda rešiti taj problem, ako nam gradnja novih kapaciteta neće moći pomoći? „Hyunjun Park i Nathaniel Roquet“ pokrenuli su startup Katalog koji nudi nesvakidašnji odgovor: Čuvaćemo ih u DNK. 

Park i Roket su naučnici s američkog Univerziteta MIT koji su razvili tehnologiju za koju veruju da bi mogla da preobrazi način na koji čuvamo podatke jer ćemo sve podatke kojima trenutno raspolažemo moći lepo da „pospremimo u prostor veličine ormara za odeću“. 

Oni naime, nameravaju da enkodiraju podatke u ljudsku DNK. Zvuči kao naučna fantastika, ali Park i Roket misle ozbiljno. Podržava ih niz vodećih profesora sa Univerziteta Harvard i Stanford, a privukli su ulaganje vredno devet miliona američkih dolara, prenosi Index.hr. 

Ipak, ne namaravaju da nas pretvore u mutante već da upotrebe DNK izrađen od sintetičkih polimera koji nije kompjuterski kod bilo čega živog. Ipak, konačni proizvod neće se razlikovati od nečeg što je moguće naći u živoj sredini.