Da li i kako novac menja ljude?

Koliko puta vam se dogodilo da vidite da osoba iz vašeg društva, za koju znate je bogata, najređe časti? Jesu li takvi ljudi oduvek bili škrti ili su zbog škrtosti zaradili sav novac? 

Postoji li možda i neka treća mogućnost? Klaudija Hemond, autorka knjige „Mind Over Money“ kaže da ne postoji jednostavan odgovor na tako kompleksno pitanje. Sa jedne strane, možete uporediti darežljivost ljudi koje zanima novac, kao što su ekonomisti, sa ljudima koje zanimaju neke druge stvari poput studenata psihologije ili arhitekture. Jedno istraživanje iz 1993. godine utvrdilo je da dvostruko više studenata ekonomije kaže da nisu dali ništa u dobrotvorne svrhe u odnosu na studente psihologije.

Istraživači su proverili kako se menja nivo darežljivosti tokom fakultetskog obrazovanja. Studenti ekonomije su sve vrijeme ostajali podjednako darežljivi, i to ispodprosečno, dok su studenti ostalih područja postajali sve darežljiviji kako se približavao kraj studija. 

Naravno, reč je samo o prosecima i postoje altruistični studenti ekonomije kao što postoje i škrtice na psihologiji. Neka istraživanja pokazala su da se bogatiji ljudi ponašaju darežljivije. Britanski istraživači razbacali su po 15 adresiranih pisama sa poštanskom markicom i beležili su koliko je pisama na kraju došlo na svoje odredište. Čak 87 odsto pisama razbacanih u bogatijim delovima Londona došlo je do primatelja. Poređenja radi, samo 37 procenata pisama razbacanih po siromašnijim delovima grada dospelo je do svog odredišta.

Bogatiji ljudi češće pokazuju svoju bolju stranu posebno altruističnim radom u situacijama kada javnost neće saznati za nečije dobročinstvo, a gotovo je nemoguće da neko uzvrati istom merom. Kristin Bretel-Horvic i Abigejl Marš sa Univerziteta Džordžtaun istraživale su zašto postoje razlike u broju doniranih bubrega strancima između saveznih američkih država. 

Upoređivale su različite faktore kao što je religioznost, ali najbolji indikator bio je nivo prihoda. U državama gde ljudi zarađuju više, više ljudi davalo je bubrege potpunim strancima. Upozorile su da nije nužno da bogatiji ljudi češće daruju bubrege, ali istraživanje sugeriše viši nivo altruizma među bogatijim stanovništvom. Postoji mogućnost da bogati ljudi jednostavno vode lagodnije živote, što im omogućuje da pokazuju više darežljivosti.

Sa druge strane, Pol Pif sa Univerziteta Berkli imao je potpuno suprotne zaključke. U jednom istraživanju okupio je ispitanike različitih društvenih grupa, a neki su imali godišnje prihode iznad 145.000 evra. Svim ispitanicima dao je 10 dolara i pitao ih koliko će od toga dati u dobrotvorne svrhe. Siromašni ljudi bili su znatno darežljiviji od bogatih sugrađana. Međutim, postavlja se pitanje jesu li ti ljudi bogati zato što paze kome daju novac, pa su uspeli da se obogate ili odgovor leži negde drugde.

Pif je odlučio da iskoristi igru Monopol kako bi proverio kako se ponašaju ljudi bogati samo na papiru. Naime, slučajnim odabirom bi odlučili ko će od igrača dobiti dvostruko više novca na početku igre. Niko nije ostao iznenađen kada su igrači sa više novca na početku počeli i da pobeđuju, ali pomalo ih je iznenadilo ponašanje takvih učesnika. Neki od ispitanika su postajali glasni i vikali su dok su savladavali druge igrače. 

Po završetku igre, pobednici su pričali o svom trudu i pametnim odlukama zbog kojih su pobedili. Niko nije ni spomenuo činjenicu da su počeli sa dvostruko više novca od bilo koga drugog. To istraživanje sugeriše da čak i privremeno bogatstvo može dovesti do toga da ljudi počinju više da razmišljaju o sebi, a manje o drugima.

Kako bi se, što je moguće bolje, empirijski proverila darežljivost, istraživači sa koledža u Bostonu uporedili su davanja humanitarnim organizacijama među grupama ljudi razvrstanih po prihodima. Zaključili su da gotovo svi ljudi u SAD-u daju prosečno 2,3 odsto svojih prihoda u dobrotvorne svrhe. 

Jedini izuzetak su superbogati koji zarađuju više od 300.000 dolara godišnje. Najbogatiji su davali, prosečno, oko 4,4 procenta svojih prihoda svake godine. Kompleksna istraživanja pokazala su da smo svi mi ljudi i da ni bogataši nisu značajno škrtiji od nas običnih smrtnika. Jedini izuzetak su najbogatiji, ali Hemond je za BBC napomenula da ipak postoji mogućnost da bogati imaju više novca za dati i da zato daju više.