Deca ne bi trebalo da provode duže od dva sata uz ekran

Deca starosti od osam do 11 godina koja vreme provode uz ekran manje od dva sata na dan postižu bolje rezultate na testovima mentalnih sposobnosti, uz uslov da spavaju devet do 11 sati, pokazuje studija.

Naučnici koji su sproveli istraživanje kažu da su potrebna dodatna istraživanja zbog boljeg razumevanja učinaka različitih tipova ekrana.

Priznaju da njihova studija promatra samo vezu između vremena provedenog uz ekran i kognitivinih sposobnosti, ali ne može dokazati uzročnu vezu.

Studija se nije posebno bavila vrstom ekrana, televizijskom ili igranju video igrice ili korišćenju društvene mreže.

Obuhvatila je 4.500 američke dece, a rezultati studije su objavljeni u časopisu The Lancet Child & Adolescent Health journal, na osnovu upitnika putem kojeg su procenjivane fizičke aktivnosti deteta, spavanje, način provođenja slobodnog vremena.

Deca su takođe pisala test kojim su se merile njihove jezičke sposobnosti, pamćenje, pažnja.

U obzir su uzeti i prihodi domaćinstva, stepen obrazovanja roditelja, etnička pripadnost, pubertet, indeks telesne mase i traumatične povrede mozga.

Dete koje svakog dana provede uz ekran u slobodno vreme manje od dva sata, spava između devet i 11 sati na dan i fizički je aktivno barem sat vremena postiglo je bolje rezultate od dece koja nisu ispunila te uslove.

Džeremi Volš iz Instituta CHEO u Otavi u Kanadi rekao je da na osnovu dobijenih rezultata pedijatri roditelji, odgojitelji i drugi stručnjaci trebaju da ograniče vreme koje deca provode pred ekranom i prednost davati zdravom spavanju tokom detinjstva i adolescencije.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ustanovila veza između vremena provedenog uz ekran i kognitivnih sposobnosti.

Postoje neki dokazi da bi, na primer, videoigrice i obrazovni televizijski program mogli da imaju pozivitne učinke na kognitivan razvoj deteta.

Nasuprot tome, sve je više dokaza da korišćenje mobilnih telefona i društvenih mreža može škoditi detetovoj pažnji, pamćenju i samokontroli.

Autori ipak priznaju da studija ima ograničenja te da i oni i drugi stručnjaci očekuju da će podstaći na druga istraživanja