Dojče vele: Bajka o radu u Nemačkoj – nije onako kako se priča

Jedni stalno govore da Nemačkoj nedostaje stručnjaka i da će to zemlju skupo koštati, a drugi ukazuju na konkretne podatke i tvrde da je taj nedostatak – bajka, prenosi Dojče vele (DW).

Istina je kao i uvek – u sredini.

Nemci su stručnjaci za širenje panike. Kad to nije strah od novog svetskog rata i atomske kataklizme, onda je dovoljno dobra i panika da će Nemačkoj ponestati stručnjaka sa kojim bi ova zemlja mogla držati korak sa izazovima budućnosti: na primer u elektro-mobilnosti, digitalizaciji i promenama koje sa sobom nosi umrežena Industrija 4.0. 

Tu su i izveštaji o nedostatku negovatelja za stare i bolesne, o nedostatku učitelja po školama, ali najveća panika se diže oko nedostatka takozvanih MINT stručnjaka – matematika, informatika, prirodne nauke i tehnika. Uvek iznova se čuje kako to mladi Nemci ne znaju, to ne uče i da to neće niti naučiti. Barem neće dovoljno njih. Došljaci nam tu neće mnogo pomoći, ne samo jer ne znaju nemački, nego i zato jer su često neobrazovaniji od mladih Nemaca. 

Tako se i u medijima već odavno odomaćio termin koji nagoveštava kataklizmu koja nas neminovno čeka: Fachkräftemangel, nedostatak stručne radne snage. Ali ako se malo bolje pogleda, mnogo toga nije tako crno kao što se prikazuje. 

„Nedostatak“ nije isto što i „usko grlo“ 

Nije sporno da u nekim delovima Nemačke, na primer u Bavarskoj i Baden Virtembergu zaista ima preduzeća koja ne mogu naći stručnjake za svoje pogone. Ali baš su to područja gde su i firme visoke tehnologije često smeštene u nekom selu gde jednostavno nema mnogo ljudi koji traže posao. U gradovima i industrijskim i obrazovnim centrima izgleda sasvim drugačije – tu ima mnogo više onih koji traže posao od radnih mesta. Dakle ne može biti reči o nedostatku stručnjaka: 

„Mi tu govorimo pre o uskim grlima u dolasku stručne radne snage, a ne o nestašici“, objašnjava Aksel Plineke. 

Sa tim se slaže i Lars Nigmajer: 

„Po mom mišljenju, nema opšte nestašice radne snage. U najvećem delu zanimanja zapravo imamo i veliki broj nezaposlenih stručnjaka koji ne mogu naći posao. U sasvim malom broju zanimanja je zaista teško naći nekoga. Ali to je sićušan udeo zanimanja u ovoj zemlji.“ 

Zašto onda toliko nezaposlenih? 

O „nedostatku“ radne snage se ionako može govoriti samo u uslovima opšte zaposlenosti. Ali ova zemlja je daleko od toga: ovog novembra je bilo 2 miliona i 368 000 nezaposlenih i samo 772 000 radnih mesta – na svako praktično po tri nezaposlena kandidata. Teško se može zamisliti da uz odgovarajuće doškolovanje nije moguće pokriti barem dobar deo tog „nedostatka“ stručne radne snage.

Ali i tržište radne snage je tržište kao svako drugo: vlada zakon ponude i potražnje i ako se nešto traži, onda će i cena rasti. Drugim rečima, ako zaista postoji nedostatak stručnjaka u nekim branšama, onda bi trebalo očekivati da njihove plate rastu. 

A to jednostavno – nije tako, kaže nam Lars Nigmajer. Plate takvim stručnjacima rastu, ali tu nema nikakvog iznenađenja: „Čak i inženjerima plate rastu u okviru proseka. Kada bi vladala nestašica, onda bi njihove plate trebalo naglo da rastu.“ Štaviše, u Nemačkoj ima mnogo inženjera koji moraju da rade kao kao „pozajmljena“ radna snaga. 

„Jadne“ nemačke škole 

No i Aksel Plineke govori o „jadnom obrazovanju“ po nemačkim školama: 

„Znamo po ispitivanjima kako oko 20 odsto učenika ima velikih problema da završi školu. No takve optužbe ljute profesora iz Instituta za rad i kvalifikaciju Gerharda Boša: „Takve stvari se govore već 120 godina i stalno se ponavljaju.“ Po njegovom mišljenju, problem nisu škole – nego učenici, svih imovinskih slojeva: „Imamo mnogo jedinaca koji su razmaženi i teško se prilagođavaju. Imamo problema u školama i sa decom iz neobrazovanih slojeva, na primer tamo gde su u dugogodišnjoj nezaposlenosti roditelja stekli utisak da novac dolazi sam od sebe, a ne da se mora zaraditi.“ 

Spas sa izbeglicama? 

Na nemačkom tržištu rada ima sve više došljaka sa Bliskog i Srednjeg istoka, ali za Plinekea to u dogledno doba nije rešenje za stručnu radnu snagu. Proći će još „tri, četiri, pet godina dok na tržištu radne snage budemo imali i veći broj izbeglica“ u tim zanimanjima. 

Gerhard Boš pritom upozorava da mnogi od njih još uvek ne znaju nemački i da se to veoma često nastavlja i u sledećem naraštaju, među njihovom decom koja doduše jesu u ovoj zemlji, ali žive u odvojenoj realnosti svoje kulture. 

„Taj problem ne smemo umanjivati“ upozorava Boš. 

No Plineke isto tako upozorava na statistike gde se vidi da takvi došljaci zaista dolaze u tražena zanimanja, a čak i u pomenuta MINT zanimanja se njihov broj u samo godinu dana popeo sa pet na deset hiljada. 

U Nemačkoj postoji duga tradicija takozvanog „dualnog obrazovanja“. Ne samo škole i univerziteti, nego i firme nude mladima radno mesto uz obrazovanje gde će u školskim klupama naučiti teoriju, a u samoj firmi praksu kakva će i trebati tom preduzeću. Tako nakon tri, četiri godine ta preduzeća dobivaju stručnjake koji tačno odgovaraju njihovim potrebama. 

„Moramo konstatirati da je spremnost poduzeća za takvu vrstu obrazovanja izuzetno opala“, konstatuje Lars Nigmajer. Dakle, kada se u preduzećima kuka o nedostatku odgovarajućih stručnjaka, onda su problem i oni sami što se više ne brinu za svoj pomladak. 

Prognoze 

Stručnjaci za tržište rada izuzetno nerado govore o prognozama. Gerhard Boš nas podseća kako je tu previše elemenata koji utiču na pitanje stručne radne snage. Kako će teći proces doseljavanja u Nemačku? Kako će se razvijati ekonomija? Kakva će biti demografska slika? 

Zato najradije o tome uopće ne govori: „Postoje modeli budućnosti gde se računa sa ogromnim brojem nezaposlenih koji će izgubiti radno mesto zbog digitalizacije. A onda imamo i studije budućnosti koje procenjuju da će nedostajati oko šest miliona radnih mesta upravo zbog digitalizacije. Tu je previše prostora za subjektivnu procenu i zato takve prognoze ne smatram pouzdanim.“ 

A onda nas podseća i na tu tipičnu nemačku sklonost širenju panike kakva se uvijek iznova čuje, od toga da na primjer više neće biti nafte pa do toga da ćemo se svi ugušiti od izduvnih gasova: „Generalno uzevši, baš sve prognoze užasa koji nas čeka u budućnosti se nisu ispunile. Da jesu, već nas odavno ne bi bilo.“