Na obroncima planine Jelica, mir i tišinu remeti tek cvrkut ptica. Sa jedne strane zasadi malina, na padini pasu ovce, a u daljini polje već obranog kukuruza.
Dragiša Grujović, dvadesettrogodišnji poljopriprivrednik koji je u okviru DAFF programa dobio finansijsku podršku za uzgoj ovaca,ovde živi i radi, prenosi blog Socijalno uključivanje.
A kako je sve počelo?
„Završio sam Mašinsko-saobraćajnu školu i dve i po godine radio u firmi. Pošto znam da radim sve seoske poslove, rešio sam da vidim da li mogu da imam veću zaradu na mom imanju, da budem sam svoj gazda“, priča Dragiša.
Njegova majka je videla na internetu da postoji neka DAFF obuka i predložila da se prijavi.
„Odlučio sam da proširim znanje, pa šta bude. Tokom obuke smo obilazili domaćinstva, gledali čime se ljudi bave. Bili smo na jednom gazdinstvu koje se bavi kozama i to me je privuklo. Moja porodica već dugo ima ovce i odmalena pomažem majci, imamo prostora, svoju mehanizaciju. Jedino mi je nedostajalo sredstava da kupim matično stado. Posle obuke smo pisali biznis planove i valjda im se moj svideo najviše“, sa osmehom priča Dragiša čiji poslovni plan je nagrađen.
Novcem od nagrade je formirao matično stado od deset ovaca i jednog ovna, tako da od države može da dobija dodatne subvencije.
„Planiram da se bavim ovčarstvom, uzgojem voća i seoskim poslovima. Upisao sam i fakultet, Beogradsku poslovnu školu, biznis i finansije, i na drugoj godini sam. Na selu može lepo da se živi, da se stvori porodica“, poručuje Dragiša.
Šta je DAFF program?
DAFF program (Poljoprivredni razvojni fond Fenomena – Development Agriculture Fund Fenomena) postoji dve i po godine, kao podrška razvoju održive poljoprivrede Srbiji, ali i kao socijalno preduzetnička inicijativa.
„Razmišljale smo o održivosti našeg programa i uvidele da bez mladih tu nema priče – jednostavno bolje prihvataju nove modele saradnje. Tako smo osmislile i agrobiznis start-up obrazovni program za mlade, koji je sam po sebi složen, jer obuhvata dosta partnera i više okruga. U pitanju je teorijsko-praktična obuka: tri modula po tri dana, pri čemu je u okviru svakog modula minimum jedan dan namenjen biznis planu. Polaznici su locirani na gazdinstvu, tako da mogu da vide kako sve fukcioniše. Imaju predavače iz Regionalne razvojne agencije, koji im pomažu da oblikuju svoju ideju u biznis plan“, objašnjava Aneta Dukić iz DAFF-a.
Uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, drugu godinu zaredom organizuju obuke, prvenstveno za mlade ljude, do 30 godina, iz teško zapošljivih kategorija. Više je biznis planova nego prve godine, a ciljna grupa se isprofilisala, pa se više javljaju ljudi koji imaju veze sa poljoprivredom – ili su završili škole i fakultete ili žive na gazdinstvima i žele da rade.
„Kada dobijemo prijavu poput Dragišine, to nam je idealan kandidat. Ne samo neko ko hoće da živi na selu, jer je slaba zapošljivost u gradu, već neko ko zna šta taj posao donosi. Uvek se izdvoje oni koji stvarno znaju i stvarno hoće da se bave poslom. Evo, korisnica projekta iz prve faze, koja ima kozarsku farmu, odličan je primer. U ovoj fazi smo je uključile kao saradnicu koja taj svoj primer dobre prakse pokazuje novoj grupi polaznika“, ističe Marija Petronijević iz DAFF-a.
Da li su mladi zainteresovani da se bave poljoprivredom?
„Poljoprivreda među mladima u Srbiji nije popularna delatnost, ali polako postaje prepoznata. Naš cilj je podsticanje preduzetništva za agrobiznis među mladima i zato nam je učešće u projektu ‘Inicijativa za zapošljavanje mladih’ omogućilo razvoj u različitim segmentima: 40 mladih ljudi je prošlo obuku, mi u DAFF-u smo mnogo naučile, upoznale smo nove partnere, imamo dodatna sredstva u fondu. Kod nas se teško dešavaju inovacije, posebno u selima, dok to ne bude primer koji neko iz sela već radi. Osim toga, ako nema mladih u selu, niko neće ulagati ni u internet, ni u puteve, ni u infrastrukturu. Zato nam je važno da kroz DAFF obuke stvorimo grupu od desetak mladih koji su stvarno primeri dobre prakse i koji dalje mogu da se obraćaju svojoj generaciji i kažu: ‘Mi se bavimo poljoprivredom, živimo od toga i lepo nam je. Srpska sela su dobro mesto za život“, zaključuje Marija.