Džef Bezos je najbogatiji čovek na svetu. Njegovo bogatstvo vredi 156 milijardi dolara neto, čime je postao prvi čovek svih vremena, koji ima bogatstvo veće od 100 milijardi dolara.
Koliko Bezos ima novca najbolje govori podatak, do kojeg je istraživanjem došao Biznis Insajder, da je za njega trošenje 88.000 dolara, proporcionalno trošenju jednog dolara za prosečnog Amerikanca.
Voli da istakne da namerava da potroši svoje bogatstvo za napredak čovečanstva. ALi ne onako kako to rade drugi bogataši.
Amazon je njegovo najveće bogatstvo. Osnovao ga je 1994. godine i danas je izvršni direktor i najveći akcionar sa 16 procenata vlasništva nad kompanijom. Kako rastu akcije Amazona, tako raste i Bezosovo bogatstvo.
Amazon je danas brend, koji je ušao u sve pore života ljudi, i koji sve više raste kroz druge unosne akvizicije i investicije.
Bezos je u 2009. godini kupio kompaniju za onlajn prodaju obuće Zapos za 1,2 milijarde dolara. Godine 2017. kupio je Houl fuds za 13,7 milijardi dolara, što je dovelo do toga da Amazon dobije 18 procenata udela u onlajn tržištu mešovitom robom, da bi u februaru 2018. godine kompanija predstavila Amazon Veb Servise.
Ako to znamo, onda ne iznenađuje da je najbogatiji čovek i najveći vlasnik zemljišta u zemlji. On poseduje 5,3 jutara zemlje u Medini u Vašingtonu, koja je vredna 25 miliona dolara. Prvi komšija mu je Bil Gejts, drugi najbogatiji čovek na svetu.
Bezos, takođe, poseduje kuću u gradu vrednu 23 miliona dolara u delu Vašingtona u kom su mu komšije porodica Baraka Obame i Ivanka Tramp.
Uz sve to ima i impresivnu kuću vrednu 25 miliona dolara na Beverli Hilsu i tri apartmana u Njujorku, čija je cena 17 miliona dolara.
I na kraju, on je vlasnik ogromnog zemljišta u Teksasu, koje je baza njegove kompanije za proučavanje svemira.
Da bi svuda stigao na vreme, Bezos je kupio sebi avion vredan 65 miliona dolara.
Za razliku od njegovih konkurenata u svetu biznisa, ne učestvuje javno u filantropskim aktivnostima, ali daje novac organizaciji Merino mesto, koja pruža utočište beskućnicima. Uz to finansirao je i predvodio tim koji je izvadio sa dna Atlanskog okeana motor rakete misije Apolo 12., koji je, na njegov zahtev, NASA donirala Muzeju letenja u Sijetlu.
Početkom 2018. godine je uložio 42 miliona dolara u sat koji traje 10.000 godina, a koji je simbol razmišljanja na duge staze. Finansirao je preko ličnog fonda ekspedicije i uložio novac u Gugl, Uber i mnoge druge kompanije, uključujući i Vašington post, koji je platio 250 miliona dolara.
Ali njegovo najveće ulaganje, na koje je veoma ponosan, je u Blu oridžin, raketu, koja je imala nekoliko uspešnih probnih letova, a sada razvija novu veću raketu pod nazivom Nju glen. On je uložio milijardu akcija Amazona godišnje da bi finansirao projekat velikih razmera – let ljudske posade i kolonizaciju solarnog sistema. I spreman je da potroši svo svoje bogatstvo da finansira istraživanje svemira. Veruje da je to njegov najvažniji rad koji će unaprediti ljudsku civilizaciju.
