Glavni grad Indonezije tone, a od katastrofe ga deli jedan zid

Jedan zid čuva jedan grad i njegovih desetak miliona stanovnika. Tvrđava koja život znači čuva Džakartu, glavni grad Indonezije, od nekoliko metara dubokih voda Džakartanskog zaliva.

Naime, ovaj grad velikim delom se sada nalazi ispod površine mora. Međutim, čak ni zid više nije potpuno siguran. Na nekim mestima je pukao, a na nekim mestima mutna i zagađena voda već prelazi preko zida. 

Sukaesih živi sama uz taj zid. Ona je šezdesetogodišnja prodavačica i kaže da sa strahom živi svakog dana. 

„Voda curi kroz zid sve vreme, a za vreme plime zna čak da krene i preko zida „, ispričala je Sukaesih za britanski „Gardijan“. 

Zid ima jedan veliki problem. Svake godine i on tone i već je jednom nadograđen. 

Džakarta je davnih dana prestigla Veneciju, koja i sama tone, a posebno je ugrožen severni pojas uz samu obalu, gde živi oko četiri miliona ljudi. Taj deo Džakarte nalazi se oko četiri metra ispod nivoa mora, a čak i zid koji bi trebalo da ih čuva tone oko 25 centimetara svake godine. 

„Ovde živim od 1981. godine, ali ne znam koliko dugo mogu da ostanem. Svake godine je nivo mora sve veći“, kaže Sukaesih.

Džakarta tone zbog siromaštva i to u bukvalnom smislu. Grad ne može da dovuče dovoljno vode iz okolnih rezervoara pitke vode i građani su prisiljeni da se oslone na duboke bunare i pumpe vode ispod sopstvenih nogu. 

Zbog toga se podzemni rezervoari urušavaju i time bukvalno snižavaju tlo. Uzevši u obzir pravu pravcatu eksploziju novih stambenih zgrada, trgovačkih centara i vladinih kancelarija, koje samo pojačavaju urušavanje podzemnih šupljina, jasno je da je problem teško rešiv. 

Izgradnja novih puteva dovela je do problema s odlivom kiše, a istovremeno podzemni rezervoari ne mogu da upiju kišu zato što asfalt nije upijajući. Tako je nastao začarani krug, gde je sve većem broju ljudi potrebno sve više vode. 

Svemu ovome doprinosi i činjenica da ni reke više ne teku normalno. Naime, sve dublji tokovi reka su ispod nivoa mora i svaki put kada padne kiša, Džakarti prete sve veće poplave. Novi vodovodi su još u fazi planiranja, a stručnjaci upozoravaju da se Džakarta približava tački s koje nema povratka. 

Holandski stručnjak Janjap Brinkman već godinama radi na Džakartinim problemima i kaže da su pre dvadesetak godina znali da grad tone, ali nisu imali pojma koliko. 

„Nakon poplava 2007. godine smo proučavali podatke i otkrili da grad tone, u proseku desetak centimetara svake godine. Neki delovi grada i mnogo više“, rekao je Brinkman.

Više od 300.000 ljudi je evakuisano, a pedesetak ljudi je poginulo u katastrofalnim poplavama te godine. Rešenje na papiru izgleda jednostavno. Grad mora da prestane da zavisi od podzemnih izvora. Tokio je imao sličan problem početkom šezdesetih godina. Tokom 20. veka, grad je potonuo za četiri metra, ali su onda odlučili da dovlače vodu iz okolnih regiona.Tokio više uopšte ne tone. 

Međutim, u Indoneziji, čak ni devet godina kasnije nema nikakvih pomaka. Finansijski problemi, drugi infrastrukturni zahtevi, decentralizovane vlasti, sve to igra svoju ulogu u odlaganju izgradnje vodovoda. 

Brinkman kaže da Džakarta ima još samo dve godine pre nego što doživi katastrofu. Drugi projekat, znatno ambiciozniji, s procenjenim budžetom od 40 milijardi dolara, traži izgradnju ogromnog morskog zida, dugog četrdesetak kilometara preko Džakartanskog zaliva. Pobornici kažu da bi dobili ogromnu veštačku lagunu i mesto za izgradnju novog luksuznog grada usred zaliva. 

Kritičari upozoravaju da je hronični nedostatak komunalne infrastrukture u velikom delu Džakarte, da u gradu i oko njega teče desetak reka. U njih se ispušta većina otpadnih voda i većina toga bi završila u predloženoj laguni. 

Kako sami kažu, dobili bi veliku septičku jamu plaćenu desetine milijardi dolara. Svi projekti zasad tapkaju na mestu, a ljudi poput Sukaesih se pitaju samo kad će zid popustiti i odneti njihove živote u Javansko more.