Priče i analize

27.08.2017. 18:04

FPN, N.Stojanović

Autor: Nova Ekonomija

Hegel: Ništa veliko na svetu nije postignuto bez strasti

Na današnji dan 1770. godine u Štutgartu je rođen nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel. 

Hegel je bio jedan od pokretača nemačkog idealizma, koji se razvio pred kraj 18. veka. Njegovi glavni predstavnici, osim Hegela, bili su Fiht i Šeling.

Smatra se jednim od najuticajnijih mislilaca 19. veka. Ceo svoj život je posvetio je akademskom istraživanju, predajući u Jeni, Nirnbergu, Hajdelbergu i Berlinu. 

Njegov filozofski cilj bilo je postavljanje savršenog sistema kojim bi obuhvatio ideje svojih prethodnika i u okviru koga bi prošlost i budućnost bile filozofski objašnjene. 

Hegelov apsolutni idealizam se prepoznaje u još jednom od njegovih najranijih dela „Fenomenologiji uma“ iz 1807. godine, u kome kritikuje tradicionalno epistemološko razdvajanje subjekta od objekta i nudi sopstveno dijalektičko objašnjenje razvoja svesti od individualnog doživljaja kroz društveni interes, etiku i politiku do čiste spoznaje apsolutnog duha u umetnosti, religiji i filozofiji. Rezultat takvog sitema spoznaje jeste jasan pogled istorijskog razvoja čovečanstva u svim njegovim periodima. 

U svojoj knjizi „Nauka logike“ doprinosi razvoju koncepta dijalektičkog rasuđivanja (teza-antiteza-sinteza) za koji je verovao da je jedini metod napretka ljudske misli. U „Enciklopediji filozofskih nauka“ opisuje primenu dijalektike u svim sferama ljudskog znanja. 

Politikom se najviše bavi u svom delu „Osnovne crte filozofije prava“ u kome postavlja osnovu modernog nacionalizma. 

Iako o njegovoj političkoj filozofiji postoji mnogo različitih mišljenja od kojih ga čak neka smatraju zagovornikom totalitarizma, za Hegela je ipak sloboda neotuđivo pravo, a učešće u državi jedna od najviših dužnosti svakog pojedinca.

Hegel je umro u Berlinu 1831. godine kao žrtva epidemije kolere.

Ovo su neke od njegovih najpoznatijih misli:

– Ništa veliko na svetu nije postignuto bez strasti.

– Bolje je boriti se i gubiti bitku nego nikada se ne boriti.

– Istorija ima tendenciju da se ponavlja: prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.

– Prijateljstvo može postojati samo među onima koji su po moći jednaki.

– Čovek je uvek sam.

– Hrabrost koja se bori bolja je od slabosti koja traje.

– Čovek mora da zna da se smrt sa njim ne šali.

– Ko razborito gleda svet, toga i svet gleda razborito.

– Prava je budala čovek kome traže njegovo iskreno mišljenje, i on im ga daje.

– Biti nezavistan od mišljenja javnosti je prvi korak da postignemo nešto veliko.

– Poznavati svoje granice znači umeti žrtvovati se.

– Pred čoveka se zaista postavljaju ogromni zadaci.

– Od istorije učimo da od istorije ne učimo.

– Ono što bi trebalo da bude, a nije – to nema istine.

– Poslušnost je početak svake mudrosti.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.