Istraživanje: Mesečni izdaci za kupovinu hrane u Srbiji su u padu

Kupovna moć stanovništva u Srbiji raste, na šta ukazuje Indeks poverenja potrošača koji je ove godine dostigao najveću vrednost od kada se meri u Srbiji.

To je pokazalo poslednje Nielsen istaživanje koje je sprovedeno u periodu od juna 2016 godine do maja 2017 godine. Uprkos tome, mesečni izdaci za kupovinu hrane su u padu i, u odnosu na Evropu, i dalje dosta niži.

Stopa inflacije u odnosu na isti period prošle godine je blago smanjena na 4% (vs. 4.1% prošle godine).

Stopa nezaposlenosti je pala na 13.6% (vs. 15.9% prošle godine). Prosečna neto zarada iznosi 47.814 dinara, a u odnosu na prethodnu godinu je u padu od 2.9%. BDP je u prvom kvartalu 2017. godine u porastu od 1% u odnosu na prethodnu godinu. Spoljni dug iznosi 24.9 milijarde evra (69.2% BDP-a).

Indeks poverenja potrošača indikator je raspoloženja ili stava potrošača prema trenutnoj ekonomskoj situaciji te se putem njega prate namere u potrošnji i promene u potrošačkim navikama. Najvažniji indikatori ukazuju na povećanje indeksa poverenja potrošača. Procenat ispitanika koji smatra da je Srbija u ekonomskoj recesiji je 78% i u odnosu na prošlu godinu smanjio se za 4pp. 

Na pitanje kakva će situacija na tržištu biti u narednih 12 meseci 78% ispitanika je odgovorilo da neće biti tako dobra ili da će biti loša, ali uz smanjen procenat, u odnosu na prošlu godinu, onih koji misle da će biti loša. Svoju finansijsku situaciju u narednih 12 meseci 55% ispitanika procenjuje kao ne tako dobru ili lošu, ali uz vidno godišnje povećanje procenta ( 38%) koji prognoziraju svoju finansijsku situaciju kao dobru. Iako se rezultati mogu činiti ne tako pozitivni, zapravo je uočljiva tendencija pozitivnog rasta i, od kada se meri u Srbiji, indeks potrošača ima najveću vrednost. Komparativno gledano, u svetu taj indeks iznosi 104 poen, u Evropi 85, a u Srbiji 69 poena.

Mesečni izdaci za kupovinu sveže hrane se drastično smanjuju u odnosu na prošlu godinu

Prosečna mesečna potrošnja na hranu, kućne potrepštine i higijenu iznosi 28.179 dinara (229e), što je 79e manje od evropskog proseka. Prosečna mesečna potrošnja na svežu hranu iznosi 14.352 dinara, što u odnosu na prošlu godinu (16.995) predstavlja drastično smanjenje. Kada je reć o percepciji cena hrane, 69% ispitanika smatra da su cene rastuće, a 31% da su stabilne. Kupci na rast cena hrane najčešće reaguju tako što aktivno traže prozvode koji su na akciji (47%), kupuju samo neophodno i smanjuju kupovinu luksuznih proizvoda (40%) i generalno kupuju manje (30%). Takođe, rast cena više utiče na smanjenu kupovinu deterdženta za veš i sredstva za čišćenje domaćinstva, svežeg i živinskog mesa, ribe ili morskih plodova dok se kupovina kafe/čaja i slanih grickalica ne smanjuje usled povećanih cena.

Kupovne misije – razlozi za posetu radnjama

Gotovo trećina ispitanika (27%) posećuje radnje sa ciljem da dopuni svoje zalihe proizvodima za domaćinstvo između redovnih velikih kupovina. Međutim, ta kupovna misija je u padu u odnosu na prethodnu godinu, dok su kupovina zbog pripremanja hrane (18%) i redovna velika kupovina (12%) u porastu. Žene predstavljaju dominantne kupce za većinu kupovnih misija, osim kada se radi o svakodnevnoj nabavci koja nije u vezi sa pripremom hrane i kupovinom kao uživanje, gde su muškarci više zastupljeni. Supermarketi su dominantno #1 destinacija za kupce, dok je frekvencija odlazaka u kupovinu u porastu skoro kod svih kanala prodaje.

Svesnost o cenama raste tokom vremena

Istraživanje pokazuje da kupci prate cene namirnica koje kupuju i da je broj kupaca koji misle da znaju cene svih proizvoda u porastu. Jedan od najučestalijih odgovora trgovaca i načina na koj pokušavaju da pridobiju nove i zadrže stare kupce su promocije proizvoda. S druge strane, dva dominantna bloka kupaca su oni koji kupuju na promocijama jedino ako im se zaista sviđa robna marka i oni koji retko menjaju radnje, ali aktivno traže promocije dok kupuju. Tek svaki deseti kupac menja radnju usled boljih promocija.