Kako smo od 2018. do danas izgubili petinu srpskog stočarstva?

Neobična scena u hrvatskom Iloku: automobili srpskih registracija parkirani ispred velike prodavnice, a unutra njihovi vozači kupuju meso. Porodice iz Srbije grupno prelaze granicu da bi u Hrvatskoj, zemlji Evropske unije, s većim platama i generalno višim cenama, jeftinije kupovali svinjetinu. Prizor dovoljno začuđujući da privuče pažnju medija, a zapravo tek poslednji simptom bolesti koja čitavu deceniju iznuruje naše stočarstvo. 

Prema popisu poljoprivrede, čije su prve brojke nedavno objavljene, reći da je proizvodnja stoke u Srbiji od 2012. naovamo desetkovana, bio bi eufemizam.

Gotovo da nema kategorije koja nije urušena u poslednjih 11 godina. Od toga da danas imamo 182.000 goveda manje, 1,1 milion svinja manje i 4,7 miliona komada živine manje, oštar pad vidi se u svim segmentima, sem u jednom – broju pčelinjih košnica koji je u stalnom porastu. Možda baš zbog toga, te košnice dobijaju iznenađujući deo prostora u medijskim predstavljanjima rezultata popisa, ali pčele ipak ne mogu da pokriju najporazniji nalaz do koga se došlo: samo u poslednjih pet godina broj uslovnih grla stoke, jedinice koja sve životinje koje se koriste u ishrani, od krave do pileta, svodi na uporedivu veličinu, pao je za 20 odsto, prema prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. Plastično govoreći, od 2018. do danas ostali smo bez petine stočarstva. 

UZROCI PROPADANJA