Masdar, futuristički pustinjski grad sa nultim zagađenjem (FOTO)

Ujedinjeni Arapski Emirati spremni su da potroše 15 milijardi dolara na grad koji grade za 90.000 stanovnika.

Grad za 40.000 stanovnika i još njih 50.000 u neposrednoj okolini, a sve na najvišim tehnološkim nivoima i potpuno energetski efikasno, odnosno s emisijom ugljen-dioksida ravnom nuli. 

Takav plan su 2010. zacrtale monarhijske vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata, kada su prvi put objavile da će narednih godina potrošiti 15 milijardi dolara na grad Masdar. 

Ogromno gradilište prostire se na površini od šest kvadratnih kilometara i nalazi se 17 kilometara istočno od Abu Dabija.

Reč je o praktično laboratoriji Instituta Masdar iz glavnog grada UAE-a kako bi se na jednom mestu primenile po mogućnosti sve poznate tehnologije kako bi se sprečilo dalje zagađivanje atmosfere sa CO2 i posledično klimatske promene. 

Zgrade će biti poređane uzduž uskih gradskih ulica, s tako postavljenim rešetkama da najbolje koriste lokalne vetrove za hlađenje grada, a istovremeno da se uspešno štite od pustinjskih vrućina. 

Zgrade, od kojih nijedna neće imati više od pet spratova, na krovovima će imati solarne panele, a fotonaponski paneli biće raspoređeni i po nadstrešnicama uzduž pločnika za pešake uz gradske ulice.

Zgrade će imati fasade pod uglom, kako bi upijale što manje sunčeve vreline, dok će glavne tri zgrade biti maksimalno osunčane kako bi tu energiju koristile za proizvodnju vlastite energije, odnosno kako bi pokrivale tri četvrtine potreba za vrućom vodom. 

Gradski promet biće organizovan mrežom električnih autobusa i ličnih vozila koji mogu dostići brzinu od 130 kilometara na sat. 

100 kilometara od grada UAE gradi i solarnu termoelektranu od 100 MW na površini od 2,5 kvadratnih kilometara za potrebe grada, kao i solarnu fotonaponsku elektranu od 10 MW na površini od 0,2 kvadratna kilometra.

Osim modernih tehnologija, koristiće se i neke tradicionalne. Na primer, na trgovima će stajati po jedan 45-metarski toranj koji će hvatati vetar na visinama gde je hladnije nego pri tlu. 

Tornjevi će vetar, pomoću posebnih senzora, hvatati u skladu sa smerom vetra i onda ga usmeravati prema tlu kako bi se hladila površina. 

Projekat podupiru WWF, Grinpis i mnoge druge organizacije. Nemački Simens u svemu tome našao je, kao i još neki, svoju ekonomsku računicu. Projekat je svakako vredan laboratorije sa živim ljudima, ali postoje i kritike. Prva je ta da projekat pokazuje primenu rešenja kad se urbano naselje gradi od nule i usred pustinje. 

Nešto od primenjenog najverovatnije neće moći da se primenjuje u pretvaranju u energetski efikasne i CO2 neutralne gradove od već postojećih gradova, posebno kad se ne nalaze u vrelim pustinjama. 

Tu je još i taj problem što je karbonski otisak UAE, odnosno zagađenje s CO2, čak 12 globalnih hektara po stanovniku, po čemu je drugi najgori zagađivač po stanovniku na svetu iza Katara. 

S takvom stopom, čovečanstvu bi bilo potrebno više od šest planeta kako bi moglo da se održi.