Na svakog čoveka na planeti godišnje dođe 50 ilegalnih cigareta

Svake godine u svetu se proda 370 milijardi ilegalnih cigareta, prema procenama duvanske industrije. To je 50 cigareta po svakom stanovniku planete Zemlje. Ova protivzakonita trgovina ostavlja države širom sveta uskraćene za desetine milijardi evra prihoda od poreza i akciza, ali još važnije od toga, u mnogim slučajevima na tržište donosi duvanske proizvode nekontrolisanog sastava i kvaliteta, predstavljajući dodatan zdravstveni rizik za potrošače.

Ovi podaci, izneti na skupu u organizaciji Američke privredne komore posvećenom nelegalnoj trgovini i održanom u Kotoru, sve više podstiču vlasti širom sveta da se jače bore protiv šverca duvana i ilegalne proizvodnje duvanskih proizvoda, posebno cigareta i rezanog duvana, koji je u velikoj meri prisutan i u zemljama regiona.

Crna Gora, ranije poznata kao jedna od ključnih tačaka evropske trgovine švercovanim duvanom, nedavno je sprovela veliku akciju suzbijanja ove vrste kriminala.

Kako je istakao Momo Koprivica, potpredsednik Vlade Crne Gore, otvarajući panel u Kotoru, crnogorske vlasti su zajedno sa Evropskom unijom i Velikom Britanijom nedavno uništile čak 1,326 milijardi zaplenjenih švercovanih cigareta, za šta im je bilo potrebno čak 60 dana.

„Preduzeli smo mere u Slobodnoj zoni Luke Bar na suzbijanju nelegalne trgovine duvanom. Prekinuli smo lance krijumčarenja, što je od značaja i za region i za EU i uništili rekordnu količinu švercovanih cigareta“, rekao je Koprivica, obećavši „nultu toleranciju na šverc cigareta“, koji se, kako je rekao, nije mogao odvijati tako masovno bez korupcije u policiji, u carini, ali i na „visokom nivou“.

Rezultat preduzetih mera, po njegovim rečima, jeste to što je prošle godine crnogorski prihod od akciza dostigao 119 miliona evra, dok je 2019. bio samo 46 miliona.

Na svetskom nivou, nelegalna trgovina duvanom državnim budžetima nanosi štetu od skoro 60 milijardi evra izgubljenih prihoda, rekao je Darko Gašpar iz Britiš amerikan tobaka (BAT), firme koja je u Srbiji vlasnik Duvanske industrije Vranje. Prema njegovim rečima, 370 milijardi ilegalnih cigareta godišnje čini 13 odsto ukupne konzumacije cigareta na svetu.

„To je finansijski problem jer na to nisu plaćeni ni porezi ni akcize, ali je i javnozdravstveni problem jer proizvodi koji su ilegalni predstavljaju značajno veću opasnost po zdravlje konzumenata“, kaže Gašpar.

Kako navodi, jedan od razloga za tako raširenu prodaju duvana na crno je to što je „bar na ovim prostorima, šverc cigareta socijalno prihvatljiv“, kao da se njime bave „kontroverzni biznismeni“ koji su se jednostavno „snašli“.

Međutim, nadležni, uglavnom uz pomoć legalne duvanske industrije toj praksi sve više staju na put Jedan od najboljih primera za to je Srbija, u kojoj se, po Gašparovim rečima, beleži „višegodišnji trend pada ilegalnog tržišta cigareta“, a posebno „dobar rad organa vidi se u padu tržišta rezanog duvana“.

Prema aktuelnim procenama, u Srbiji rezani duvan čini čak 11,9 odsto tržišta duvanskih proizvoda i upravo rezani duvan, pre nego same cigarete, čini najveći deo crnog tržišta duvanskih proizvoda u Srbiji. Ali, to je sada sve u padu.

Sličan trend je i u Hrvatskoj, gde sada ima 14 odsto duvanskih proizvoda na koje nije plaćen nikakav porez ili carina, kako pokazuju poslednji podaci koje je izneo predstavnik BAT-a. Međutim, 2019. takvih proizvoda je bilo čak 26 odsto.

U Severnoj Makedoniji nelegalna trgovina „stagnira“, uz pad količina rezanog duvana, ali rast uvoza nelegalnih cigareta.

Najviše problema, duvandžije su imale sa nelegalnom prodajom u Bosni i Hercegovini, gde je i sanas oko jedne trećine tržišta protivzakonito. Iako je prodaja nelegalnih cigareta i u BiH počela da pada, Gašpar podseća da je veliko poskupljenje cigareta tamo oteralo kupce u sivu zonu, kada je zabeležen veliki skok potrošnje nelegalnih cigareta.

Duvanska industrija i inače upozorava na ono što smatra kontraproduktivnom praksom, odnosno na snažna podizanja akciza, koja kako navode, kupce teraju u sivu zonu. Primer van našeg regiona je Francuska u kojoj, kako kaže Gašpar ima preko 30 odsto udela nelegalnih cigareta.
– Vidi se izuzetna povezanost cene, odnosno akciza i ilegalne trgovine – dodaje Gašpar.

Janko Guzijan, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije, a danas predstavnik BAT-a, takođe je ukazao na ovu vezu, podvukavši da povezanost visokog oporezivanja duvana i nelegalne trgovine ide i do 90 odsto.

„Direktiva EU o novim, većim akcizama, treba da stupi na snagu 2028. godine i postoji zabrinutost da bi visoke akcize mogle da podstaknu ilegalnu trgovinu.Najveće akcize danas su u zemljama poput Francuske, Irske i Finske, gde udeo poreza i akciza u ceni pakle cigareta iznosi čak 70 do 90 odsto, a čak 50 odsto tržišta duvana je nelegalno“, kaže Guzijan.

U Irskoj, recimo, akciza od letos iznosi 11 evra po paklici, a početkom sledeće godine će biti podignuta za još pola evra. Zato tamo jedno pakovanje cigareta košta nekih 14 do 15 evra u proseku.

Zemlje Zapadnog Balkana su u poslednjih deset godina značajno povećale svoje akcize na duvan, pa tako Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina sada imaju akcize iznad minimuma od 90 evra na 1.000 cigareta koji važi u EU.

Srbija je prošle godine dostigla nivo od 99,4 evra, odnosno nešto manje od dva evra po paklici. Deset godina ranije akciza je iznosila 47,2 evra na hiljadu cigareta. Ipak, u poređenju sa prosekom zemalja EU, koji iznosi 202 evra, ovdašnje akcize su i dalje relativno niske.

„U 2024. u Evropskoj uniji bilo je 40 milijardi evra ilegalnih cigareta, koje su Evropsku uniju koštale 14,9 milijardi evra izgubljenih budžetskih prihoda“, kaže Guzijan, ilustrujući odgovor potrošača na poskupljenje cigareta zbog rasta akciza anegdotom iz Francuske, čiji građani „idu u Luksemburg ili Nemačku da kupe cigarete jer su tamo jeftinije, a u Francuskoj koštaju od 10 do 15 evra po paklici.

Slično je i u pojedinim drugim zemljama su tako Holanđani kupili 40 odsto svojih cigareta u Nemačkoj, što je za njih nova praksa.

Prema aktuelnim pravilima, zemlje EU su dužne da naplaćuju akcizu od bar 90 evra na hiljadu komada cigareta, odnosno oko 1,8 evra po paklici. Ali, kako navodi Guzijan, to je već sad prevaziđeno, jer mnoge zemlje imaju i veće akcize od tih.

Zato je EU u julu ove godine napravila drugi predlog prema kom će akciza na 1.000 cigareta iznositi čak 215 evra i 63 odsto udela u ceni cigareta. Za rezani duvan određen je prag od 215 evra po kilogramu, ali kao skok sa dosadašnjih „samo“ 60 evra, dok će udeo akcize u ceni morati da bude 62 odsto.

„Ako se bude realizovala ta akcizna politika to će pogurati cene u istočnoj evropi i zbog razlike u visini akciza, dati priliku krijumčarima iz naših zemalja“, zaključuje Guzijan.

Više akcize imaju za cilj da „odviknu“ ljude od kupovine cigareta, ali kako se pokazuje u praksi, pušači se vrlo teško odriču ove navike, čak i kad ih ona mnogo košta. Daleko radije traže „alternativu“ u vidu rezanog duvana na pijačnim tezgama ili paklica cigareta „ispod ruke“.

Nova akcizna politika neće u potpunosti biti ista za sve, s obzirom da Direktiva EU propisuje da će se nova akciza od 215 evra u svakoj zemlji primenjivati korigovana za paritet kupovne moći.

Zapravo, kako objašnjava Milana Ivković iz Filip Morisa, dve trećine akcize će biti primenjeno u nominalnom iznosu, dok će jedna trećina biti određena usklađivanjem ovog iznosa sa paritetom kupovne moći lokalnog stanovništva.

To znači da bi siromašnije članice EU, a u tom smislu i naša zemlja kao kandidat koji usklađuje svoj pravni korpus sa evropskim, zapravo imale načelno nešto niže akcize od pomenutih, dok bi najbogatije zemlje imale čak i više.

„Za ostale duvanske i nikotinske proizvode predviđen je tranzicioni period do 2032. godine, dok za cigarete tog perioda nema i za njih nova akciza počinje da se primenjuje već od 2028. godine“, dodala je Ivković.