Beogradski arhitektonski biro AKVS je s idejom polivalentnog stanovanja, osvojio prvu nagradu u konkurenciji od 689 projekata iz celog sveta.
S razvojem tehnologije i sve većim tempom života, sve je teže predvideti kako će svakodnevni život izgledati u budućnosti. Sve više mladih ljudi radi od kuće, mnogi ne kuvaju već naručuju hranu, dok se porodica više ne okuplja u dnevnoj sobi jer svako u svojoj ruci ima svoj ekran, piše
portal Gradnja.Kako onda projektovati stanove za novo doba?
Upravo je zato organizovan konkurs DOM s ciljem da se dobiju rešenja koja će unaprediti standarde stanovanja u Rusiji. Ovaj veliki konkurs organizovan je iz dva kruga. U prvom krugu je bilo 689 projekata, iz 37 zemalja sveta, a u drugi krug dospela su 20 rešenja, među kojima je i rešenje AKVS Architecture iz Beograda koji je zajedno sa još četiri tima osvojio prvu nagradu. Koliko je ova nagrada važna govori i podatak da je u žiriju, između ostalih, bila i Nathalie de Vries, jedna od troje osnivača studija MVRDV.
Rešenje beogradskog biroa uzima u obzir da su u savremenom stanovanju izražene razlike i varijacije.
„Stanovanje bi trebalo da se odmakne od funkcionalnog determinizma prema polivalentnosti. Umesto da svaka prostorija ima unapred određenu ulogu, kod polivalentnih stanova one se menjaju u skladu s dnevnim rutinama“, kaže za
portal Gradnja arhitektica Anđela Karabašević koja je zajedno s arhitektom Vladislavom Sudžumum osnovala biro AKVS.
U okviru polivalentnih stanova postoji slobodan prostor za dnevne aktivnosti i kompaktni servisni pojas za sanitarije funkcije, skladištenje i kućne aparate. Na taj način se prostor za svakodnevni život oslobađa od nagomilanih stvari i bučnih aparata. Prostor za kuvanje pripada slobodnom prostoru stana, dok se frižideri, zamrzivači i ormani nalaze u skrivenom prolaznom skladišnom prostoru. Hodnici su svedeni na minimum u korist korisnog prostora.
Lođa u centru stana
Da bi se dobila jednostavna polivalentnost svake stambene jedinice, arhitekte iz AKVS uvode zastakljenu lođu, veličine prostrane sobe, koja se nalazi u centru stana. Umesto čvrstih zidova, ona je napravljena od lakih, prenosivih pregrada, i naslanja se sa dve ili više različitih prostorija, što znači da može služiti kao njihov produžetak, ili kao prostor za spajanje između njih kada je potrebno potpuno otvoriti prostor. Osim toga, lođa se po potrebi može pretvoriti u zasebnu prostoriju. Poenta je da se ovakav stan može lako prilagoditi različitim scenarijima.
Lođa služi kao tampon zona od gradske buke, atmosferskih uticaja i zagađenja, a pritom stanu daje multifunkcionalnost.
„Prostor je sam po sebi luksuz, zbog čega celi stan posmatramo kao jedan otvoreni prostor, umesto da ga delimo na pojedinačne prostorije“, kažu arhitekte iz AKVS.
U polivalentnim stanovima, nikada se ne može sa sigurnošću reći gde se jedan prostor završava, a gde drugi počinje. Zahvaljujući cirkularnom kretanju, svakoj prostoriji se lako pristupa, a pritom je i održavanje olakšano.
Veliki zastakljeni otvori u lođi obezbeđuju dotok svežeg vazduha i puno dnevne svetlosti duboko u prostor, čineći ga najsvetlijim i najprovetrenijim mestom u stanu. Tokom zime, lođa je malo hladnija od ostatka grejanog prostora, što je čini pogodnim za zimske bašte ili kućne teretane.
Fleksibilne pregrade omogućavaju da se dovod svežeg vazduha, intenzitet dnevne svetlosti i temperatura mogu lako podešavati u svim susednim prostorima. Tokom cele godine, lođa služi kao tampon zona od gradske buke, atmosferskih uticaja i zagađenja.
Fleksibilnost nekretnina
Ovakva strategija stanovanja omogućava kupcima nekretnina više različite opcija. U zavisnosti od broja stanara, njihovog svakodnevnog života i ekonomskog statusa, mogu se izabrati tri različite vrste lođa – (A, B ili C) u okviru pet standardnih veličina stanova. Lođa A i B se razlikuju u odnosu na broj prostorija na koji se nastavlja i u odnosu na veličinu stana. Lođa C je namenjena najvećim stanovima i velikim porodicama koji mogu imati svoju privatnu baštu u okviru dnevnog boravka.
Modularna kompozicija, struktura i fasada
Svaka zgrada pa i stan sastoji se od modula veličine 3,5×7 metara. Ovakva modularna kompozicija s maksimalnim rasponom od 7 metara, dozvoljava da se konstrukcioni sistem uradi prefabrikovano u armiranom betonu bez obzira na oblik zgrade.
Modularna gradnja omogućavaju i pojednostavljeni sistem fasada. Razne kombinacije od pet standardizovanih tipova fasadnih elemenata daju izgledu zgrada raznovrsnost, dok u isto vreme smanjuje troškove izgradnje. A to je na kraju krajeva u građevinarstvu najvažnije.