Od ideje do realizacije – kako napraviti biznis plan?

Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa su sve popularnija tema među mladima, a priče o uspesima startapa u različitim oblastima poslovanja inspiracija su mnogima da razmisle o započinjanju sopstvenog poslovnog projekta ili realizaciji ideje o kojoj dugo pričaju prijateljima, ali nikako da skupe hrabrost i upuste se u preduzetničke vode.

Pre svega, ono što je svima koji imaju ideje za pokretanje biznisa potrebno je plan, kako bi svoju zamisao testirali i ujedno definisali ciljeve i način njihovog ostvarenja.

Ukratko, biznis plan je metod i alat koji nam pomaže da isprobamo svoju ideju za posao. Prema iskustvu, tek nekih 30 odsto onog što smo na početku planirali se ostvari baš onako kako smo zamislili. Sve ostalo se prilagođava stvarnom stanju oko nas i situaciji u kojoj se nađemo kad započnemo sopstveni biznis.

Međutim, biznis plan je značajan jer nam omogućava da ideju isprobamo dok je to još jeftino. Ujedno, preko njega je moguće pratiti razvoj projekta, ali i pravovremeno reagovati na potencijalne probleme, u slučajevima kad predviđeni tok aktivnosti krene u neplaniranom smeru.

Na samom početku je naša ideja, koja treba da bude takva da rešava nečiji problem ili ispunjava potrebu. Važno je oslušnuti ljude – šanse da određeni posao uspe su veće ukoliko smo prethodno upoznati sa određenim sektorom proizvodnje ili vrstom usluga koje želimo da pružimo.

Nakon formulacije ideje, bitno je postaviti ciljeve: gde želimo da budemo za pet godina, koliko proizvoda ili usluga ćemo plasirati, kakav kvalitet ponuditi, kako ćemo proveriti svoje ishode i rezultate. Zatim moramo da proverimo šta je to što nas preporučuje da radimo taj posao, po čemu možemo biti posebni. Bitno je sagledati svoje kompetencije i mogućnosti angažovanja spoljnih saradnika koji bi mogli da pomognu.

NAKON SOPSTVENE PROCENE, OSLUŠNUTI TRŽIŠTE

Posle postavljanja ciljeva, treba detaljno sagledati proizvod ili uslugu koju nudimo, definisati šta je to što je razlikuje od konkurencije, koje sve varijante proizvoda moramo da poznajemo.

Sledeći korak je sagledavanje konkurencije i odgovor na pitanje da li je konkurencija jaka ili slaba. Ukoliko je jaka, da li uopšte možemo da se izborimo za svoje mesto na tržištu? Takođe, ako je slaba, treba imati na umu da za to verovatno postoji neki dobar razlog. Svakako ne treba ulaziti u poslovne poduhvate gde se mora uložiti mnogo sa malom verovatnoćom da će to biti vraćeno u nekom razumnom roku.

Nakon ovoga, treba da procenimo vrednost investicije potrebne da bi se započeo posao i da napravimo finansijske proračune troškova i administrativne zahteve. Tek kad to imamo utvrđeno, na prvoj smo tački u procesu biznis planiranja u kojoj možemo eventualno da dođemo do zaključka da nešto možda nije u redu sa našom biznis idejom. Ako je zaključak takav, možemo da se vratimo na početak i stvari postavimo na drugačije osnove.

Pored svega ovoga, neophodno je i utvrditi koji su to rizici koji mogu dovesti naš posao u neprilike.

Svaki mladi preduzetnik treba da zna da je jako bitno povući jasnu granicu između sopstvenih i firminih para. Bez obzira na činjenicu da je sopstveni biznis uglavnom pokrenut sa ciljem stvaranja prosperiteta vlasnika, sredstva koja potiču iz prihoda poslovanja se moraju racionalno trošiti, posebno u ranoj fazi životnog doba biznisa. Pokretanje privatnog biznisa podrazumeva različita odricanja. Dok firma „ne stane na noge”, vlasnik bi trebalo da se uzdrži od povlačenja sredstava, osim u formi ličnog dohotka koji je srazmeran mogućnostima firme.

Dakle, za svako biznis planiranje bitne su sledeće stvari: ideja, lične kvalifikacije, motiv i cilj, mreža saradnika, potrebe kupaca, kalkulacije cena i fiksni i varijabilni troškovi, investicije i rizici poslovanja. Priprema poslovnog projekta podrazumeva planiranje, realizaciju planova, provere, izmene i prilagođavanje planova stvarnosti.

Svi oni koji misle da njihova poslovna ideja ima tržišni potencijal, ili već imaju startap firmu koja posluje kraće od dve godine, ili socijalno preduzeće, mogu se prijaviti za program edukativne, finansijske i mentorske podrške „Korak po korak“, Erste Banke.

Program nudi pomoć u izradi biznis plana, kombinaciju onlajn i oflajn edukacije, finansiranje poslovne ideje i projekta, mentorsku podršku i umrežavanje sa drugim firmama, kako bi doprineo razvoju lokalne zajednice, društvenoj i ekonomskoj ravnopravnosti i finansijskoj inkluziji.

ZBOG ČEGA NEKI STARTAPI BRZO PROPADNU I KAKO PREDUPREDITI NEUSPEH

Početnici u biznisu mogu se suočiti sa neočekivanom propašću posla ako njihov proizvod ili usluga ne ispunjavaju potrebe tržišta, ako ignorišu potrebe kupaca ili ne formiraju pravi tim za realizaciju posla. To su tri najčešća razloga za neuspeh startapa, prema nekoliko svetskih istraživanja.

Za ovim faktorima slede loš marketing, nedostatak poslovnog modela, motivacije, loš proizvod i problemi sa definisanom cenom. Ukratko – treba obratiti pažnju na potrošnju kako ne bismo iznenada izgubili novac, a proizvod ili usluga se neće sami reklamirati, koliko god da su dobri. Često se dešava i da se ne pripremi dobar marketinški plan, te o onome što nudite ne sazna odgovarajuća ciljna grupa. Neki od dodatnih razloga zbog kojih vaš posao može poći loše su nekorišćenje umrežavanja, neslaganje među kolegama ili loš tim (nedostatak motivacije, stručnosti i zajedničke vizije), gubitak fokusa u poslovanju, prevelika opterećenost zaposlenih („sagorevanje“ na poslu), loša lokacija ili loše vreme za pokretanje vašeg biznisa.

Međutim, ukoliko blagovremeno obratite pažnju na ove detalje i primenite gore navedene savete, uz pažljivo planiranje i praćenje razvoja biznisa vaša ideja za posao može biti više nego uspešno realizovana. Bićete zadovoljni jer ono o čemu ste dugo razmišljali i pričali prijateljima konačno više nije samo ideja, već uspešna priča i započet posao.