U današnje vreme gradovi su na udaru kriminala i terorizma. Zbog toga ne čudi što eksperimentišu sa inovativnim pristupima za prevenciju kriminala i borbu protiv ekstremizma, a jedan od najuspešnijih je investiranje u nove tehnologije kako bi se poboljšala bezbednost, piše Inicijativa digitalna Srbija.
Takvi gradovi primenjuju tzv. „agilnu bezbednost“, koja je zasnovana na pretpostavci da mnoge vrste kriminala, radikalizma i terorizma nisu slučajne i da čak mogu da se predvide. Ako izuzmemo retke izuzetke, obično su sakupljeni u određenom vremenskom periodu, na određenom prostoru i u specifičnim grupama stanovništva. Sve moćniji kompjuteri i razvoj sposobnosti učenja mašina omogućili su pročešljavanje ogromne količine podataka vezanih za kriminal i terorizam kako bi se identifikovale prikrivene veze i uzroci. Ovladavanje tim podacima i njihova obrada od ključnog je značaja za funkcionisanje agilne bezbednosti u gradovima.
Detektovanje zločina pre nego što se desi
Uslov za agilnu bezbednost jeste umrežena urbana infrastruktura. Kada gradske vlasti, privatne kompanije i civilne organizacije imaju pristup podacima u realnom vremenu – bilo preko platformi za mapiranje zločina, sistema za detekciju pucnjeva, video-nadzora ili inteligentnih svetala – lakše će detektovati zločin pre nego što se desi.
Zahvaljujući tome, organi vlasti lakše čitaju registarske tablice, koriste softver za prepoznavanje lica, mapiraju kriminal i terorističke mreže i otkrivaju sumnjive anomalije. Neke od tih tehnologija čak obrađuju podatke unutar samih uređaja kako bi se ubrzala borba protiv kriminala i prevencija terorizma.
Druga važna karakteristika agilne bezbednosti je upravljanje, naročito u sektoru policije. Sve više policija u svetskim metropolama zasniva rad na principu orijentisanja na problem (engl. problem-oriented policing) i fokusira se na krizna žarišta kako bi sprečile kriminal, odnosno kako bi ga držali pod kontrolom. Širom Severne Amerike i Zapadne Evrope policije su uspostavile centre koji povezuju setove podataka iz veoma različitih izvora – od gradskih senzora do odeljenja za sajber-kriminal u privatnim kompanijama.
ODBRAMBENA ARHITEKTURA
Da bi zaista bila efikasna, agilna bezbednost zahteva uvođenje promena kako bi se stvorilo okruženje koje će sprečiti kriminal i terorizam. Mera odvraćanje može biti korišćenje odbrambene arhitekture, kao što su inteligentne kamere, ulična rasveta, sistemi protiv krađe automobila, zidovi za zaštitu od eksplozije i strateški zasađeno drveće koje svojim krošnjama obezbeđuje zaštitu.
Tu spadaju i fizičke promene okruženja – izgradnja niskih zgrada, zelenih površina, promovisanje mešovitih opština, investiranje u visokokvalitetne državne škole i društvena kohezija koja sprečava kriminal.
Najzad, agilna bezbednost sprečava gušenje građanskih sloboda. Lokalne vlasti bi trebalo barem da nađu načine da se konsultuju s građanima kako bi razmotrili motive za uvođenje novih tehnologija i njihov uticaj, a naročito u najugroženijim zajednicama.
