Sve više ljudi odlučuje da poseti zemlju gejzira i vulkana, međutim većina njih se vrati sa praznim džepovima. Drugim rečima – poseta Islandu je kao da ste zarobljeni na aerodromu, osim što ovaj aerodrom ima vulkane.
Prema rečima časopisa Iceland Magazine, „potrošačke cene na Islandu su u proseku 66 odsto veće nego u drugim delovima Evrope, nadmašujući evropske zemlje koje su inače okarakterisane kao skupe – Švajcarsku, Norvešku i Dansku”, prenosi
Nacionalna geografija Srbija.
Samo pogledajte cene hrane u glavnom gradu Islanda, Rejkjaviku – već napravljen sendvič u prodavnici može da košta više od 10 dolara, dok vam jedan čaj (sa „besplatnom” toplom vodom) može izneti i 4 dolara. Obrok za dvoje u običnom restoranu kreće se između 80 i 100 dolara, dok pivo u centru grada iznosi oko 12 dolara tokom redovnog radnog vremena. Drugim rečima – poseta Islandu je kao da ste zarobljeni na aerodromu, osim što ovaj aerodrom ima vulkane.
Što se tiče zemlje koja je tako skupa, ne postoji jedno objašnjenje. To je kombinacija politike, ekonomije i geografije.
Hajde da počnemo od geografije. Budući da Island skoro golica Arktički krug, njegova klima ne pogoduje poljoprivredi. Postoji samo nekoliko prirodnih useva i sezona rasta je kratka. Prema izveštaju Evropskog konzordijuma za politička istraživanja (PDF), Islanđani su 2010. godine proizveli 64,9 odsto sopstvene hrane i pića. Ostatak te hrane je uvezen, a isto važi i za većinu drugih dobara.
Troškovi uvoza tih proizvoda – obično iz Velike Britanije, Nemačke, SAD-a i Norveške – prenose se na potrošača. Na Islandu se uvozni slatkiši i alkohol šalju sa dodatnom nadoknadom za teret, a svi proizvodi od pšenice podležu relativno visokoj tarifi. Dakle spremite se da platite taj hleb debelo.
Valuta zemlje takođe održava visoke troškove. U 2008. godini Island je bio pogođen finansijskom krizom u kojoj su tri banke u zemlji propale, a vrednost nacionalne valute, krune, je pala. Ali zemlja je doživela čudesan oporavak. Od 2009. godine, kruna je ojačala za neverovatnih 40 odsto u odnosu na evro, a 2017. godine smatrana je najboljom valutom u svetu. To je dovelo do pada kupovne moći američkog dolara.
Porezi takođe povećavaju troškove. Kao i većina zemalja, Island ima porez na dodatu vrednost iliti PDV.
PDV za robu na Islandu je 24 procenta, dok je PDV za hranu oporezovan po diskontnoj stopi od 11 odsto.
Međutim, iako porezi doprinose, oni nisu uzrok visokih cena na Islandu. Mnoge zemlje imaju slične visoke stope PDV-a, ali nisu toliko skupe. Nemačka, na primer, ima 19 odsto PDV-a i 7 odsto PDV-a na hranu, ali je dom znantno jeftinijim namirnicama. Takođe je važno znati da, kao međunarodni posetilac, možete da dobijete deo povaćenog PDV-a.
Umesto toga, najveći doprinos visokim cenama na Islandu predstavlja životni standard zemlje. Na Islandu, prosečni prihod pre oporezivanja iznosi oko 60.000 dolara, sa srednjim prihodom oko 47.000 dolara.
Na Islandu, oko 92 procenta radnog stanovništva je deo sindikata. Shodno tome, ljudi koji rade poslove koje bi mnogi iz drugih zemalja razmotrili kao poslove sa „niskim platama” – posebno radna mesta u uslužnoj industriji – zarađuju mnogo više novca i uživaju više benefita. U stvari minimalna plata za većinu industrija iznosi 300.000 islandskih kruna ili oko 2.500 američkih dolara. To je ekvivalentno 15 dolara na sat. Ali pošto zaposleni zarađuju više, kupci uglavnom plaćaju više za robu.
