Preko noći postaju preduzetnici, ali da li su svesni i odgovornosti koju to donosi

Njujork je prvi grad u SAD koji je pooštrio pravila za uslužne delatnosti tzv. šering-ekonomije, poput Ubera.

To je pokušaj regulisanja poslovnog modela nove ekonomije u kojoj je svako svoj sopstveni šef.

Nešto pre osam sati uveče u njujorškoj četvrti Kvinsu Sikander Sing ulazi u crnu Tojotu. Kratko se osvrće unazad, baca pogled na zadnje sedište, a zatim pričvršćuje svoj mobilni telefon u ležište pored volana.

Za tog 23-godišnjeg vozača Ubera počinje radni dan.

„Tokom noći ima malo manje saobraćaja. Ne volim da po danu sve vreme budem u gužvi,“ kaže Sing.

Sing je pre pet godina došao iz Pakistana u Njujork. Nakon bezuspešne potrage za poslom, od jednog prijatelja je saznao za Uber. Rečeno mu je da na taj način dnevno može da zaradi i 400 dolara. Potrebno je samo da pre toga za hiljadu dolara kupi licencu za vožnju – što je znatno jeftinije nego kupovina normalne licence za vožnju taksija koja košta više stotina hiljada dolara.

Test vožnje položio je iz prve, a samo par dana kasnije imao je svoju prvu mušteriju koju je vozio kroz milionski grad. Od opreme ima mobilni telefon i iznajmljeni automobil. Bio je to njegov prvi pravi posao u Njujorku – i preko noći je postao delo tzv. You-Economy.

Mada različiti stručnjaci taj globalni pokret donekle različito definišu, u osnovi se radi o ekonomskom modelu u kojem je svako svoj sopstveni poslodavac. Radi se o ljudima koji dele s drugima ono što im stoji na raspolaganju: automobil, stan, neke tehnologije ili neka znanja. Svako je svoj sopstveni šef, plaća se uvek po izvršenom poslu i to za svaku narudžbinu odnosno uslugu pojedinačno. Ono što je za mnoge samo dodatna mogućnost zarade uz pravi posao, za mnoge u SAD, a naročito za migrante, često je jedina mogućnost da zarade bilo kakav novac.

Raspad tradicionalnog sistema

Ričard Volf, bivši profesor ekonomije sa univerziteta Masačusec smatra da je takav razvoj ekonomije posledica sve veće razlike u moći unutar firmi, pogotovo kada se radi poslodavcima s jedne i zaposlenima s druge strane. Dok preduzeća ostvaruju sve veći profit i smanjuju troškove između ostalog i sve većom upotrebom mašina, radnici ostaju sve kraćih rukava.

U poslednjih 30 godina produktivnost radnika sve više raste. Oni proizvode sve više, ali se njihove plate ne povećavaju“, kaže Volf. „Firme imaju moć i mogućnost da sigurna radna mesta za koja se plaćaju i socijalna davanja, pretvore u nesigurne poslove iz oblasti ’You-Economy’“, objašnjava Volf.

Ekonomista naglašava da ti samostalni preduzetnici nemaju nikakvo socijalno osiguranje.

„To je strašno“, kaže 76-godišnji profesor.

„Radnici sada u potpunosti moraju da se brinu sami o sebi. Kapitalista te koristi, dos si mu potreban, a kada više nisi onda nemaš baš ništa“.

Volf smatra da oni koji rade u sistemu You-Economy, a to su pre svega mladi ljudi, stvari samo ulepšavaju.

„Neki od njih veruju da je to sloboda. Ironija je međutim to što oni imaju doduše slobodu da se kreću po čitavoj zemlji, ali kada kapitalista preko njih ne može da ostvari nikakav profit, oni umiru od gladi i nemaju ništa“.

Profesor Volf je uveren da se SAD kreće ka velikoj krizi. Unutar sistema je previše mladih ljudi koji nemaju nikakve finansijske rezerve odnosno nisu obezbeđeni za starost. Zemlja će nastaviti da tone u sve veća zaduženja, jer se You-Economy na kraju ne isplati.

Volf čak ide i dalje:

„Ne radi se samo o tome da je ovaj sistem u problemima, moguće je da je on pred svojim krajem. Svaki privredni sistem jednom je nastao – razvijao se i potom je umro“.

Nešto je važnije od velike plate

Sasvim drugačijeg mišljenja je Suzan Slaj. Ona lično osnovala je više poduzeća.

„Ja ne verujem da je ’You-Economy’ mrtva. Štaviše, taj model je življi nego ikada pre.“

Statistike potvrđuju njenu tezu. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela firma „Haris pol“, do sada je već 33 odsto Amerikanaca zaradilo novac u okvirima „You-Economy“. A prognoze pokazuju da bi za dve godine to moglo da važi za svakog drugog radno sposobnog stanovnika SAD.

Suzan Slaj sarađuje s više od 400 firmi iz područja You-Economy. Svoj prvi posao započela je s 11 godina. Ona smatra da je You-Economy nastala iz razlika među generacijama.

„Generaciji milenijalaca je ravnoteža između posla i privatnog života važnija od visoke zarade. Oni razmišljaju ovako: ne želim da radim kao generacije pre mene. Želim da živim svoj život po sopstvenim pravilima.“

Suzan Slaj je takođe uverena da mlada generacija ne očekuje ništa od socijalnih sistema osiguranja.

„Ne verujem da bilo koji mladi čovek danas ima iluziju da će vlada jednom biti u stanju da mu obezbedi penziju“.

Platforme poput službe za prevoz Uber, portala za iznajmljivanje stanova i kuća Airbnb ili video-platforme YouTube omogućavaju danas svakome da preko noći postane preduzetnik. U poređenju s ranijim vremenima, pokretanje sopstvenog biznisa gotovo da ne košta ništa. Mnogo toga moguće je ostvariti od kuće, putem interneta.

Stroža pravila u Njujorku

Ali nisu svi takvi optimisti. Njujork je prva velika američka metropola koja je krenula u veću regulaciju You-Economy, za sada samo za službe za prevoz Uber i Lyft. Nedavno je gradska uprava odlučila da ograniči broj prevozničkih licenci za ta dva ponuđača, a uz to je propisana i minimalna zarada za zaposlene. Te mere su za sada ograničene na trajanje od godine dana.

Suzan Slaj međutim ne veruje da se na taj način može zaustaviti razvoj You-Economy.

„Ljudi su prilagodljivi. Oni će uvek pronaći nove puteve. Za uspešno poslovanje potrebno je manje zakonske regulative, a ne više. Poslovni svet je na prekretnici, politika i firme moraju da paze da ne izgube priključak. Gradovi poput Njujorka samo štete sami sebi ako ne podržavanu ’You-Economy’.“ Njen argument glasi: kada ljudi imaju mogućnost da zarađuju novac, to pomaže privredi generalno. „Mislim da su takva ograničenja smešna“, kaže Suzan Slaj, inače mulitmilionerka.

Ni vozača Ubera Sikandera Singa neće omesti nova njujorška pravila. To što vozi za Uber samo je jedna od mogućnosti da zaradi startni kapital.

„Moj san je da brat i ja otvorimo benzinsku pumpu“, kaže Sing. Da bude zaposlen u nekoj firmi i da radi od 9 do 5 – to za njega nije opcija.

U međuvremenu je noć već poodmakla, sat u autu pokazuje 4:43. Zamišljen, Sing posmatra prazne ulice Kvinsa.

„Za danas je dosta“, kaže. I parkira svoj iznajmljeni auto uz ivicu kolovoza.