Šest trikova koje poslodavci primenjuju da ne plate prekovremeni rad

Koliko tačno ljudi u Srbiji radi prekovremeno, nije poznato, jer veliki broj njih nije za to plaćen. 

Međutim, poznati su načini na koje poslodavci, i iz javnog i iz privatnog sektora, eksploatišu zaposlene tako što ih primoravaju da rade prekovremeno, bez ikakve nadoknade, bilo novčane, bilo u slobodnim danima.

Kako za Blic objašnjavaju u sindikatima, javna je tajna da se prekovremeno radi ali da se taj rad uglavnom ne plaća, i da se poslodavci dovijaju na razne načine da ga uopšte ne prikažu. Takoreći, kao da se nije ni desio.

Evo koji su najčešći načini izbegavanja plaćanja prekovremenog rada:

1. Ne vode evidenciju

Iako po Zakonu o radu imaju takvu obavezu, poslodavci ne vode evidenciju o prekovremenom radu, tako da radnici mogu da rade i po nekoliko sati duže dnevno, vikendima i praznicima, ali nemaju mogućnost da dokažu da su zaista i radili.

Ugovori o radu između ostalog sadrže i odredbu o tome koliko traje radni dan. Iako on, recimo, traje osam sati, u praksi radnici ostaju duže.

2. Na posao se dolazi ranije

U pojedinim delatnostima, radnici na posao dolaze i po sat vremena ranije kako bi se pripremili za početak posla, i izlaze kasnije kako bi sve što je tokom dana rađeno vraćeno u prvobitno stanje (na primer u ugostiteljstvu).

Naravno, sve bez naknade, jer se podrazumeva da te poslove treba obaviti.

3. Preraspodela radnog vremena

Predviđeno je da radno vreme dnevno traje osam sati, ali poslodavci po zakonu mogu da uvedu preraspodelu radnog vremena.

U tom slučaju, u određenom vremenskom periodu od nekoliko nedelja ili meseci se radi više sati od predviđenog, da bi se nakon njegovog isteka radilo manje sati dnevno – u totalu se radi u proseku osam sati. U praksi se često dešava da ta preraspodela potraje cele godine, i da nikad ne stigne period kraćeg radnog vremena.

4. Slobodni dani umesto novca

U pojedinim firmama praktikuje se da se umesto plaćanja prekovremenog rada radnicima daju slobodni dani. Međutim, u praksi se često dešava da bez obzira što na njih imaju pravo i što im je dozvoljeno, oni te dane ne iskoriste jer nadređeni zbog obima posla ne mogu da ih odobre.

U pojedinim firmama se dešava da se internim aktima donese odluka da se broj sati koje su radnici odradili „obrišu”, i da imaju na raspolaganju samo pola od onoga koliko su imali.

5. Ne računa se priprema za rad

Nije tako redak slučaj da se u pojedinim firmama, poput banaka ili ugostiteljskih objekata dolazi na posao sat ranije pre nego što počne rad sa strankama ili gostima, i ostaje duže po završetku tog rada.

Međutim, zaposlenima se plaća samo vreme provedeno u radu sa strankama ili gostima.

6. Na terenu danima, na papiru nekoliko sati

Ima i slučajeva kada radnici po nekoliko dana provedu na terenu i zbog putovanja rade duže nego što je predviđeno. Međutim, u firmi im se to vodi kao redovno radno vreme.

Jedan od slučajeva je bio da je radnik poslat na teren koji je trajao tri dana, ali mu je obračunato četiri sata prekovremenog rada.