Snabdevanje Srbije ruskim gasom preko Turskog toka sve je realnije

Snabdevanje Srbije ruskim gasom preko Turskog toka sve je realnije, iako do realizacije ima još nepoznanica koje mogu da utiču na ovaj projekat, smatraju sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Nedavnim sporazumom koji su potpisali Mađarska i Gasprom o produžetku ovog gasovoda preko teritorije Bugarske i Srbije do Mađarske praktično se u manjem obimu oživljava Južni tok, čija izgradnja je otkazana krajem 2014. zbog protivljenja Evropske unije.

„Mislim da je u ovom trenutku Turski tok realan. Zato što je ipak Evropa dozvolila, a i graditelji su se saglasili da poštuju takozvani Treći energetski paket i evropske propise u oblasti energetike. Mislim da nema nikakvog razloga da se to ne desi“, kaže Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije, o novom gasnom pravcu u koji Srbija polaže velike nade.

NA SLICI: Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije

Polaganjem cevi kroz kroz Crno more nedavno je počeo život Turskog toka, vrednog 11,4 milijardi evra, gasovoda kojim će gas iz Rusije dolaziti do Istanbula i najvećih turskih gradova.

Odlukom da trasa drugog kraka Turskog toka ide preko Bugarske, Srbije i Mađarske ponavlja se osnovni deo puta gasovoda Južni tok, ali razlika je u njegovom četiri puta manjem kapacitetu i u tome što novi plinovod kroz crnomorske vode neće direktno ići u Bugarsku, već u Tursku.

Šanse da će ruski gas iz ovog pravca stići na Zapadni Balkan, smatra konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, danas su daleko veće nego pre nekoliko godina kada je Bugarska, kao ključni igrač Evropske unije u ovoj priči, zaustavila Južni tok.

„Bugarska je praktično bila prisiljena na dogovor sa Rusijom. Jer, i pored svih obećanja Amerike i Evrope da će im obezbediti dovoljne količine, oni su i dan danas sto odsto zavisni od ruskih energenata. A što se nas tiče, od Bugarske zavisi da li će Srbija biti uključena u Turski tok. Nema drugog načina da do nas dođe i preko Srbije prođe bilo šta ako ne dolazi preko Bugarske“, kaže Bušatlija.

NA SLICI: Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja

Srbija i Mađarska, preko čijeg skladišta se srpskim potrošačima isporučuje ruski prirodni gas, tim energentom sada mogu da se snabdevaju samo trasom koja prolazi kroz Ukrajinu, sa kojom će posle 2020. godine Gasprom morati da se dogovara o tranzitu.

Kao nova opcija za Rusiju i njene potrošače, ekstenzija Turskog toka za transport do Mađarske, koja će preko kraka iz Srbije godišnje dobijati osam milijardi kubnih metara, trebalo bi da bude završena do kraja 2019. godine.

Kao i Budimpešta, zvanični Beograd na sva zvona govori o učešću u Turskom toku, ističući da je povezivanje na novi gasovod pitanje nacionalne i energetske bezbednosti i ekonomskog razvoja.

Viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za čvrsta i fosilna goriva Aleksandar Kovačević smatra da je pitanje koliko je Srbiji zaista potreban ruski gas iz Turskog toka.

„U ovom trenutku, sa sadašnjom industrijskom situacijom, pitanje je kako srpska privreda može uopšte da upotrebi gas. Mi sada imamo apsolutno neekonomičnu upotrebu, koja se relativno lakim merama energetske efikasnosti može dramatično smanjiti. U suštini, imajući u vidu domaću proizvodnju gasa, dosta je teško argumentovati potrebu Srbije za novim količinama gasa“, ocenjuje Kovačević.

Iz igre za Turski tok ispale su Rumunija i Hrvatska, jer su Turska i Rusija kao glavni igrači u ovom projektu ustanovile da je nova trasa realnije rešenje. Njihova namera je da se pojača isporuka ruskog gasa Turskoj, gde se u regiji Istanbula troši više tog energenta nego na Zapadnom Balkanu, ali i da Turska, usled sukoba Moskve i Kijeva postane tranzitna zemlja ka Evropskoj uniji umesto Ukrajine.

Kao i u nedavnoj priči o Južnom toku, osim ekonomskih, u ovako velikom projektu prelamaju se i politički interesi velikih sila, uz činjenicu da rapidno raste potreba Evrope za ruskim gasom.

Ovog puta, smatra Mahmud Bušatlija, teško da će neko moći da zaustavi ovaj gasovod.

„Sa onima koji su eventualno mogli da izvrše pritisak, a to su Evropa i Amerika, Turska više nije u bog zna kakvim odnosima. Mislim da je to sada jedan potpuno utvrđen projekat na koji može da utiče samo politički odnos između Rusije i Turske. Ne vidim tu moguće raskole u dogledno vreme, jer njihove veze idu dobrim putem“, kaže Bušatlija.

Kako je najavljeno, predviđena je izgradnja dva kraka Turskog toka kapaciteta od po 15,75 milijardi kubnih metara gasa. Pun kapacitet Južnog toka bio je projektovan na 63 milijarde kubnih metara.

Optimizam da će kroz Srbiju za dve godine proticati deset milijardi kubnih metara ruskog energenta preko veze sa Istanbulom i Bugarskom, sa kojom Beograd ima dogovorenu izgradnju interkonektora, proširio je i predsednik Aleksandar Vučić koji je određene količine već ponudio Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj pa i, kako je rekao, nije nikakav problem ako ga želi i Priština.

Naplata tranzitnih taksi je jedan od prihoda na koji u tom slučaju računa Srbija, iako stručnjaci kažu da se, zbog relativno male količine, ne bi radilo o velikoj svoti.

NA SLICI: Od Južnog toka ostale samo mape i cevi

Mada se radi o znatno manjem projektu nego što je bio Južni tok, kaže Vojislav Vuletić, nema puno filozofije oko toga zbog čega sile kao što su Turska i Rusija u projekat uključuju i Zapadni Balkan.

„Interes Rusije je da proda što više gasa, a Turske da ima što veći tranzit preko svoje teritorije. U svakom slučaju im se isplati, jer to znači više para za njih“, kaže Vuletić.

Stručnjaci za energetiku procenili su da bi održavanje gasovodnog kraka kroz Srbiju zapošljavalo do 2.000 ljudi, ali se kao najvažnije pitanje postavlja da li Srbija ima para za izgradnju gasovoda preko njene teritorije. Zbog toga se gleda i na mogućnost da Gasprom pomogne, bez čijeg učešća možda i ne bi bilo novca za tako veliki projekat.

Aleksandar Kovačević, sa Oksford instituta, zaključuje da je za Srbiju priča o Turskom toku još na dugom štapu.

„U obliku u kom je do sada ugovoren Turski tok je praktično namenjen turskom tržištu, sa potencijalom za malu trgovinu na susedno tržište. Bugarska, Rumunija, Mađarska, Grčka, eventualno Italija… To su tržišta koja su u stanju da plate gas više nego privreda Srbije. Tako da će ekonomičnost potrošnje diktirati gde će gas ići“, navodi Kovačević.

Prva linija gasovoda Turski tok, koja će snabdevati samo Tursku, biće završena u martu 2018. godine, dok bi druga, ispod Crnog mora za dopremanje ruskog gasa do južne i jugoistočne Evrope, trebalo da bude završena u 2019. godini, najavili su predstavnici ruskog Gasproma.

Investicije te kompanije u ovaj projekat ove godine trebalo bi da dostignu 722 miliona dolara.