Šta ljude sprečava da započnu Treći svetski rat?

Ljudi su oduvek bili nasilna vrsta, a ratovi u svetu izbegavaju se na najdomišljatije moguće načine – odvraćanjem pažnje, gomilanjem oružja, ekonomskim sankcijama i drugim merama.

U ljudskoj je prirodi da ratuje – bar nas tako uči istorija svetskih sukoba. Ali sa željom za osvajanjem moći i bogatstva dolazi i racionalnost – koja govori da ratovi nisu poželjno rešenje. Da bi se oni izbegli, najefikasnije su tzv. tehnike odvraćanja, od kojih većina uključuje naizgled kontraproduktivna oružja masovnog uništenja kojima se kontrolišu države. 

Gomilanje naoružanja

Gomilanje oružja je stara vojna tehnika koja se razvila u sasvim drugom smeru nakon izuma bombi. U Drugom svetskom ratu i Sovjetski savez i SAD su gomilali nuklearno naoružanje uprkos činjenici da su već posedovali toliko toga da su mogli da unište svet nekoliko puta. Tada je to prestalo da bude pitanje „ko bi mogao napraviti više štete“ i razvilo se u igru u kojoj je ulog ceo svet. Zahvaljujući tehnološkom napretku, gomilanje oružja je retko danas, jer se rezultati rata teoretski određuju prema tehnološkoj superiornost, a ne prema materijalnom oružju. 

Biološko oružje 

Uprkos sporazumima poput Ženevske konvencije i Konvencije o biološkom naoružanju, veruje se kako većina potpisnica poseduje neke oblike biološkog naoružanja koje bi upotrebili u slučaju nužde. Naravno, korišćenje bilo kakvog biološkog oružja tokom konvencionalnog ratovanja je samoubistvo, jer bi samo izazvalo bes „moralnijih“ naroda koji bi se uključili u rat, to ne znači da se neće koristiti u trenucima očaja. 

Ono što biološka oružja čini posebno zanimljivima je to što je njihov jedini cilj uništenje. Oružje poput agresivnog gripa i drugih epidemija služi kao vrlo značajan način privlačenja pažnje i odvraćanja od rata, jer potencijalnim neprijateljima nosi poruku „Radije bih da oboje patimo, nego da vidim tvoj uspeh“. 

Ekonomsko uništenje 

Ovo je poprilično jednostavno – zapreti svojim neprijateljima ekonomskim sankcijama ako žele da te napadnu. Mnoge ekonomske supersile koristile su ovu taktiku, a najpogodniji kandidat za ovo odvraćanje od rata je Kina. Ako bi izbio rat sa zapadnim zemljama, Kina bi se mogla prisetiti triliona dolara koje poseduje u dugu te blokirati izvoz, čime bi se zapadne ekonomije našle u slobodnom padu preko noći. 

Bilo koja zemlja koja ima neki oblik ekonomske zavisnosti od neke druge zemlje ili njenog saveznika, moraće dva puta razmisliti pre nego što uđe u rat je će njime rizikovati svoje ekonomsko uništenje. 

Masovna odmazda 

Ako ste ikad igrali igrice vojne strategije i izgrađivali impresivnu vojnu silu da biste uništili neprijatelja, tada znate šta je masovna odmazda – doktrina koja obuhvata neizmerno veliku silu kod protivnapada kako biste izbrisali one koji s vama žele ratovati. Tu su taktiku formirale SAD i Rusija tokom Hladnog rata, a razumljiv strah od masovne odmazde sprečio ih je i da zarate. 

Protivrednost drugog napada 

Ako je na stotine nuklearnih raketa upereno u našu zemlju, koji bi cilj postiglo uništavanje neprijateljske vojske? To naravno ne može pomoći u trenutku nuklearnog napada, ali može poslužiti nanošenju moralne štete neprijatelju. Upravo je to ono na šta se pozivaju zemlje koje imaju nuklearno oružje, kao i politike „nemoj napasti prvi“. Vrednost protivnapada nema stratešku ili taktičku vojnu vrednost, ali ovakvo odvraćanje ima za cilj da prisli civile da „pritisnu” svoju vladu kako ne bi prvi izveli nuklearni napad. 

Samsonova opcija 

Sve od njegovog osnivanja nakon Drugog svetskog rata, Izrael postoji pod stalnom pretnjom uništenja od svojih islamističkih suseda. Ali, na veliko iznenađenje, ekstremne pretnje koje dolaze iz samog Izraela prema ostatku sveta prolaze nezapaženo. Brojni vojni svetski stručnjaci veruju kako bi Izrael na rubu svog uništenja mogao pribeći „Samsonovoj opciji“, nuklearnom ratu koji bi nastavile autonomne izraelske vojne jedinice po svetu nakon pada Izraela. Tako bi gnev jedne poražene nacije uticao na ceo svet – uključujući evropske i američke gradove.