Šta se desi kada menadžeri ne tretiraju bolje zaposlene koji dobro rade

Njegov prvi dan na poslu. Sve je novo i izazovno. Svaka njegova misao ispunjena je iščekivanjem, radoznalošću i mladalačkim optimizmom. Spreman je da se svakoga dana posveti poslu i da sve od sebe. Vođen željom da se dokaže i pokaže sve svoje kvalitete i stečeno znanje, na sastancima učestvuje aktivno, iznosi sveže ideje, predlaže nove mogućnosti… i to ga čini da se oseti potrebnim u firmi. Međutim, posle nekog vremena ovo se menja.

Kada počinju razočaranja?

Vremenom, on počinje da se oseća iscrpljenim, praznim, nedovoljno motivisanim i to ga navodi da počinje da se povlači. Posle niza uspešnih zadataka i dalje nije bilo razgovora o povišici, nije bilo ulaganja u njegov profesionalni razvoj, nije se pričalo o budućnosti… čak nije bilo ni jednostavne pohvale za dobro urađen posao. On postaje ogorčen zbog načina na koji je tretiran od strane menadžmenta i to počinje da se reflektuje i na njegovu produktivnost.

Njegove potrebe za rešavanjem ovih problema bivaju ignorisane a njegovi veseli i entuzijastični duh s početka, postepeno prerasta u apatiju. Kolege mu ne pomažu. Novi zaposleni shvata da gubi interesovanje i motivaciju i odlučuje da je vreme da napusti kompaniju kojom je bio oduševljen pre samo nekoliko meseci…

Često se dešava da talentovani radnici počinju da rade u kompanijama veoma energično i entuzijastično ali, neretko, posle nekog vremena, njihove ambicije počinju bivati sputavane pod uticajem različitih unutrašnjih faktora firme: menadžmenta, poslovne kulture, radnog okruženja, zaposlenih, nedostatka jasne poslovne vizije i slično.

Ako je vaša firma dovoljno srećna da ima kvalitetan radni kadar, zašto ih ne tretirate bolje?

Činjenica je da održavanje motivacije zavisi od same osobe, ali radno okruženje, takođe, ima veoma značajnu ulogu u ovome jer upravo radna atmosfera može pružati podršku zaposlenima ili može odmagati ili ometati u njihovim naporima za održavanjem motivacije u radu.

Sledeće stvari (iskustava) olakšaće odluku zaposlenih da se istinski posvete kompaniji:

1. Osećaj svrhe – zaposleni moraju razumeti kako je njihov rad povezan sa ciljevima firme i opštom misijom poslovanja.

2. Osećaj moći – menadžeri moraju imaju poverenja u svoje zaposlene.

3. Osećaj uključenosti – svi zaposleni bi trebali da učestvuju aktivno u sastancima i diskusijama, a posebno u onim koji se tiču njihove uloge. Neophodno je poštovati profesionalne kompetencije zaposlenih.

4. Osećaj pripadanja – svi zaposleni su integralni delovi tima i jednako su vredni za funkcionisanje kompanije. Potrebno im je da se osećaju prihvaćenim od strane kolektiva.

5. Jednak odnos prema svim zaposlenima – svi treba da budu jednako tretirani u smislu pohvala, unapređenje, povišica, nagrada, bonusa

Kada ovi elementi nisu prisutni na svakodnevnoj osnovi, to može uticati na zaposlene, na njihovo zadovoljstvo poslom kao i na kvalitet njihovog rada.

Koji radnik bi poželeo da aktivno doprinosi razvoju firme u kojoj se prema njemu ponašaju loše?

Mnoge kompanije vide svoje zaposlene kao ljude koji rade „od danas do sutra“. Drugim rečima, obično se gleda da se od zaposlenog iskoristi maksimum pre nego što napusti firmu. Ovaj stav određuje i prirodu odnosa između zaposlenog i poslodavca i vodi do toga da zaposleni napušta firmu čim nađe bolju priliku. Iako svaki zaposleni napusti kompaniju kad tad, njegov rad u firmi bi trebao biti obostrano korisno iskustvo koje će se završiti na dobar način.

Stvaranje radnog okruženja koje zaposleni neće želeti da napuste.

Da biste obezbedili da vaši zaposleni budu zadovoljni svojim radnim mestom, morate stvoriti radno okruženje koje oni neće poželeti da napuste. Ovde je fokus na negovanju idealnog radnog okruženja u kome će zaposleni moći da napreduju i da se razvijaju. Ovo je ono što kao kompanija odnosno poslodavac možete učiniti da održite motivaciju svojih zaposlenih.

Ako su zaposleni motivisani i zadovoljni i njihov učinak u firmi biće veći.