Štampanje novca kao izlazak iz krize: Pametna ili opasna ideja?

Uprkos nizu godina ekspanzivne monetarne politike, Evropska centralna banka nije uspela da postigne cilj dostizanja stope inflacije koja je „ispod ali blizu 2 odsto.“ 

Kako piše Majkl Hajs, glavni ekonomista Allianz SE, nije verovatno da će najnovije mere – nulta kamatna stopa u glavnim operacijama refinansiranja ECB-a – porasti sa 60 milijardi evra (67 milijardi dolara) na 80 milijardi evra u mesečnom otkupu hartija od vrednosti. Takođe, čak i niža kamatna stopa na depozite po viđenju od -0.40%, teško će to promeniti. 

Stoga neki ekonomisti podstiču ECB na korak dalje – sa takozvanim „helikopterskim izbacivanjem novca“ – to jest finansiranjem privatne potrošnje štampanjem novca.

Prilagodljivo knjigovodstvo

Ideja helikopterskog novca potiče još od rasprava o monetarizmu šesdesetih godina. Zagovaralo se stanovište da centralna banka uvek ima raspoloživih opcija za stimulisanje agregatne potražnje i podsticanje inflacije, pod uslovom da je voljna da pribegne radikalnim merama.  Ono što je nekada bio samo teoretski pojam trenutno deluje kao vrlo konkretna mogućnost. U praksi, helikopterski novac bio bi u obliku jednokratnih isplata domaćinstvima ili bonova za potrošnju za svakoga, što bi isključivo finansirale centralne banke.

Vladama ili komercijalnim bankama koje bi distribuirale novac bila bi pripisana deponovana sredstva ili doznačena gotovina, ali nikakvih potraživanja ne bi bilo na levoj strani platnog bilansa centralnih banaka. Ta vrsta jednostavnog knjigovodstva smanjila bi vlasnički kapital centralnih banaka.

Zagovornici zastupaju taj pristup tvrdnjama da su centralne banke podložne posebnim pravilima knjigovodstvene struke koja mogu biti prilagođena po potrebi. Među zagovornicima helikopterskog izbacivanja novca trenutno su neke eminentne osobe, uključujući bivšeg predsednika američkih Federalnih rezervi Bena Bernankea i Adira Tarnera, bivšeg direktora britanske agencije za nadzor finansijskog tržišta Financial Services Authority.

Dok je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi naglasio tehničke, zakonske i računovodstvene prepreke koje stoje na putu helikopterskom izbacivanju novca od strane njegove institucije, on ih nije isključio kao mogućnost. 

Postavlja se pitanje – da li je takav ekstremni korak opravdan? Odgovor je ngativan. Dok se helikopterski novac smatra političkom opcijom koju je moguće sprovesti ako se deflacija kreće silaznom putanjom, kao što je to bio slučaj u kasnim tokom dvadesetih i tridesetih godina, to danas nije slučaj – niti u evrozoni, niti u globalnoj privredi.

Profit je rekordno visok

Činjenica je da je rast potražnje prigušen, što odražava postojanje posledica globalne finansijske krize koja je izbila 2008. godine. Banke, kompanije i domaćinstva još uvek raščišćavaju svoje finansijske izveštaje i odrađuju gomile dugova koji su se nakupili tokom kreditnog procvata pre nego što je sve krenulo nizbrdo. 

Ali oni su već postigli značajan napredak, što podrazumeva da će se prepreke rastu napokon smanjiti. Današnji potrošači ne ustežu se od potrošnje jer očekuju pojeftinjenje svih roba i usluga, što se može očekivati tokom deflacije.

Umesto toga, oni postepeno povećavaju svoju potrošnju, iskorišćavajući ponovo uspostavljeni rast prihoda i znatno poboljšanje kupovne moći uzrokovano urušavanjem cena nafte i robe široke potrošnje. 

Proizvodnja većine naprednih privreda još jednom doseže gotovo puni kapacitet.  Podaci o korporativnom profitu takođe opovrgavaju stav da smo zaglibili u deflaciji. Stabilnost cena nije dovela do pritiska na profitnu maržu. Naprotiv, u brojnim razvijenim ekonomijama profit je visok – doseže čak rekordne razine – delimično kao posledica nižih troškova poslovnih inputa.

U takvom okruženju, distributivna „velikodušnost“ koju finansiraju centralne banke dugoročno bi imala opasne sistemske posledice, jer bi stvorila perverzne podsticaje za sve koji su u to upleteni. 

Kreatori politika bili bi u iskušenju da pribegnu helikopterskom novcu kad god rast nije toliko snažan koliko bi oni to želeli, ab umesto sprovođenja teških strukturnih reformi koje bi se uhvatile u koštac s temeljnim uzrocima slabih privrednih performansi.

Opasnost nestanka rizika

Sve to bi podiglo očekivanja aktera na finansijskom tržištu da će centralne banke i vlade uvek uskočiti kako bi izgladile kreditne balone i ublažile njihove posledice, čak i kada bi to značilo akumulaciju dodatnog duga. 

Stoga bi percepcija rizika među tim akterima bila iskrivljena, dok bi važnost uloge premija rizika bila smanjena. Doda li se tome efekat iscrpljivanja revalorizacijskih naloga i rizika negativnog kapitala – pojava koje bi mogle da potkopaju kredibilitet centralnih banaka,a time i samih valuta – i izgleda očigledno da bi helikopterski novac trebalo, barem zasad, da ostane samo u domenu akademskih rasprava.