Stin Jakobsen, glavni ekonomista ‘Sakso banke’ uradio je ekspertsku analizu svetskih finansijskih tržišta. Rezultat ove analize možete pročitati u njegovom autorskom tekstu pod nazivom „Kad bih bio predsednik – šta bih uradio“.
„Upravo sam se vratio sa vrlo zanimljivog puta i provedenih nedelju dana u Atini i Parizu, dva glavna grada, koji se i sami suočavaju sa posledicama disfunkcionalne politike. Brojna putovanja su me odvela u preko 30 zemalja svake godine i jedno od najčešćih pitanja koje mi je postavljano je ovo: ‘Kad bi bio predsednik šta bi uradio?’. Budući da nikad ne odustajem pred izazovom, tokom godina sam pokušavao da usavršim svoj program, i evo političkog plana predsednika Jakobsena.
Neću uraditi baš ništa za vreme mog mandata.
Doneću zakon da za svaki novi zakon koji Parlament donese, dva zakona moraju da budu ukinuta.
Nulti rast će biti cilj u javnom sektoru u narednih 10 godina – minimum
Investiranje u osnovno istraživanje i vojsku će se povećati za procenat rasta BDP-a.
To je to! A sada evo i objašnjenja zašto…
Postoje brojni dokazi da je program u kojem političari ne čine ništa najbolji lek za svaku ekonomiju. U Grčkoj i Francuskoj, politički sistem stoji na putu poslovanju i radnim mestima. U Belgiji, koja je bila bez vlade dve godine, svi makro pokazatelji su se zapravo poboljšali tokom tog perioda.
Ekonomiju pokreće njena mikro struktura. Ovde govorimo o malim preduzećima, ambicioznim nastavnicima i poslovnim ljudima koji pokušavaju da naprave bolje proizvode, ideje i sisteme. Ekonomija koja ne raste je jednostavno ekonomski sistem u kojem ima previše makro, a premalo mikro pokazatelja.
Previše uticaja vlade, previše centralnih banaka, kao i ekonomista, a premalo studenata, malih i srednjih preduzeća, podsticaja i osnovnih istraživanja.
Ovog vikenda, The Economist je na naslovnoj strani objavio „Napad na slobodu govora“. Na to, bih vrlo brzo dodao „kao i na slobodnu trgovinu, slobodna tržišta i slobodno razmišljanje“.
Ako proučite svetsku istoriju, videćete da su jači privredni sistemi bili oni u kojima su suprotstavljene sile ograničavale jedna drugu. Nemogućnost sprovođenja makro ideja u ekonomiji je istorijski povezan sa superiornim rastom.“