Strateške odluke koje se sada donesu uticaće na budući rast

BDP zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) je porastao do rekordnih nivoa, a validnost njihovih modela rasta koji počivaju na jeftinoj radnoj snazi se dovodi u pitanje; kritični izazovi koje predstavljaju demografija, migracija i digitalna disrupcija predstavljaju pretnje u budućnosti.

Prema Izveštaju o prosperitetu u CIE, koji je pripremio Institut Legatum zajedno sa Erste Grupom, ovaj region je kao celina ostvario ogromne pomake i nalazi se na 38. mestu na svetu u pogledu prosperiteta, iako zaostaje kada je reč o ekonomskoj otvorenosti.

Sve zemlje CIE suočene su sa preispitivanjem strategija kako bi obezbedile buduću održivost. Kojim god putem budu išle, vladavina prava, integritet i rezultati države, kao i angažovani građani biće od suštinskog značaja za uspeh.

„Biti na prekretnici znači postavljati nekoliko teških pitanja: Kakvu vrstu budućnosti zamišljate? I kako da počnete danas da je planirate? Kao banka, dodali bismo treće pitanje: Odakle će doći finansiranje koje vam je potrebno kako biste izgradili tu budućnost? Zemlje CIE ostvarile su veliki napredak i u Erste-u smo bili neposredni svedoci toga. Ali kako budu ulazile u novu fazu, sa izazovima koji su umnogome drugačiji nego ranije, one moraju da počnu da o sebi razmišljaju na drugačiji način: kao o igračima na većoj, globalnoj sceni, koji se nadmeću u pokušaju da privuku preduzeća koja proizvode veću dodatu vrednost, kvalifikovane kadrove i pametni kapital. Svaka od ovih stavki sama po sebi predstavlja ozbiljan zadatak. Pozdravljamo drugo izdanje Izveštaja o prosperitetu u CIE Instituta Legatum kao priliku da se nastave ovi strateški razgovori. Sa svoje strane ćemo učiniti sve kako bismo obezbedili da zemlje CIE, njihova preduzeća i ljudi imaju pristup diversifikovanom kapitalu koji im je potreban kako bi u ovoj novoj eri svoju igru podigli na viši nivo“, naglasio je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Grupe.

Takođe komentarišući nalaze izveštaja, viši saradnik Instituta Legatum Džejms Sprol rekao je:

„Ovaj izveštaj je istakao izazove i prilike sa kojima je suočen region u tranziciji. Naši nalazi ukazuju na ekonomski model koji počiva na relativno jeftinoj radnoj snazi pod maksimalnim pritiskom. U kontekstu narednih faza ekonomskog rasta, od preduzeća se zahteva da se dalje integrišu u šire evropske i svetske lance nabavke, ali takođe da budu daleko više preduzetnički orijentisana. To može da se ostvari putem stvaranja novih biznisa ili olakšavanja preduzetništva unutar postojećih preduzeća“.

Kada bi se posmatrala kao jedna zemlja, Centralna i Istočna Evropa bi, prema indeksu prosperiteta Instituta Legatum, mogla da se poredi sa Čileom, Južnom Korejom i Izraelom. Po pitanju ekonomske otvorenosti, CIE se nalazi na 44. mestu, delom zbog činjenice da je procenjeno da ima slabo poslovno okruženje. Region posmatran kao celina ima loše ocene u pogledu fleksibilnosti tržišta rada, lakoće rešavanja problema tehnoloških viškova, percepcija vrednosti marljivog rada i toga da li je dobro mesto za započinjanje biznisa. U pogledu inkluzivnog društva, Centralna i Istočna Evropa se nalazi na 36. mestu – relativno je visoko rangirana po pitanju sigurnosti i bezbednosti, a ima slabije rezultate po pitanju socijalnog kapitala.

Zemlje CIE su ostvarile rezultate malo iznad svog ukupnog ranga u pogledu osnaženih ljudi – rangirane su na 37. mestu – s obzirom na relativno dobro obrazovanje, ali slabije zdravstvo.

Izveštaj takođe ukazuje na obrise budućnosti koji se već naziru, uz tri zasebne zone prosperiteta: jugoistočni „prehrambeni centar“, baltičko „preduzetničko more“ i centralno „industrijsko zaleđe“ u neposrednoj blizini Nemačke i Austrije.

Svaka oblast ima drugačije prednosti i izazove i svaka će verovatno krenuti zasebnim putem u budućnost.

1) Jugoistočni prehrambeni centar

Iako je stanovništvo Jugoistočne Evrope manje prosperitetno, urbanizovano i produktivno od ostatka CIE, ovaj region ima potencijal da bude veliki poljoprivredni resurs za celu EU, mada se mora reći da to mora da bude dugoročna ambicija.

Podsticanje i podržavanje migracije viškova radne snage u urbane centre, uz razvoj industrije prerade
prehrambenih proizvoda u njima, pozitivno će se odraziti kako na produktivnost, tako i na prosperitet.
Ključ da se to ostvari jeste podizanje intenziteta kapitala na selu, uz podizanje produktivnosti ljudskog kapitala u urbanim centrima. Ključne politike koje se predlažu su: podrška za ukrupnjavanje gazdinstava u cilju povećavanja njihove veličine i generisanja ekonomije obima u proizvodnji, i migracija viškova radne snage u gradove u cilju promovisanja većeg prosperiteta kako u urbanim, tako i u ruralnim delovima ekonomije. Veći razvoj urbanih centara širom regiona treba da bude prioritet, kao i način na koji bi lokalna industrija mogla da iskoristi svoje prednosti kao prehrambeni centar da bi se usmerila na više faze prerade prehrambenih proizvoda.

2) Preduzetničko more

Tri baltičke zemlje nalaze se među zemljama koje su najviše preduzetnički nastrojene u celoj Evropi.
Dok se veliki deo Evrope nalazi u najnižoj četvrtini svetske preduzetničke aktivnosti, baltičke zemlje su pokazale da visok stepen socijalne zaštite može da se uspešno kombinuje sa značajnim stepenom poslovne agilnosti i velikim dozama radikalnosti. Baltičke zemlje pristižu nivoe prosperiteta koji postoje u centralnom industrijskom zaleđu.

3) Industrijsko zaleđe

Delovi CIE koji su se uspešno integrisali u EU – Češka, Slovačka, Slovenija, kao i delovi june Poljske i severne Mađarske – nalaze se u centru onoga što se u izveštaju naziva „industrijskim zaleđem“. One su praktično postale drugi dom inženjeringu i proizvodnji iz Nemačke i ostatka Evrope.
Strateški fokus na proizvodnji vozila doveo je do brzog rasta prosperiteta, ali postoji sve veća potreba za industrijskim i ekonomskim diverzitetom, kao i širim krugom investicionih partnera.

U cilju podsticanja daljeg prosperiteta, zemlje CIE moraju da se okrenu i novim partnerima i tehnologijama koje će prihvatiti ili izumeti ili, u najboljoj varijanti, i jedno i drugo – Ekonomski model zasnovan na relativno jeftinoj radnoj snazi nalazi se pod maksimalnim pritiskom. Taj model je bio ispravan u uslovima odmah nakon pada komunizma, ali rast zarada i očekivanja u pogledu zarada i dugoročne poteškoće u obezbeđivanju da rast produktivnosti prati rast zarada znače da „zamka srednjeg nivoa dohotka“ postaje sve češći izazov. U kontekstu narednih faza ekonomskog rasta, preduzeća će morati da se dalje integrišu u šire evropske i svetske lance nabavke, ali takođe da budu daleko više preduzetnički orijentisana. To može da se ostvari putem stvaranja novih biznisa, ili olakšavanja preduzetništva unutar postojećih preduzeća.
Prosperitet mora da se stvara u samoj zemlji i da se zasniva na konkurentnim malim i srednjim preduzećima – Podsticanje rasta koji se ne zasniva samo na stranim direktnim investicijama predstavlja ključni prioritet. Međutim, u praksi većina ljudi radi za mala i srednja preduzeća, a preveliki broj ovih firmi nije konkurentan na međunarodnom nivou. Teret birokratije rast čini teškim, a rad u sivoj ekonomiji isuviše velikim iskušenjem. Istovremeno, na veća preduzeća ne utiču u velikoj meri pitanja korporativnog upravljanja zato što su razvila mehanizme za borbu sa birokratijom i pregovaranje o izuzećima; takav pristup je ozbiljna prepreka podsticanju široko rasprostranjenog prosperiteta.

Digitalna i IT revolucija znači da će se brzina i obim promena zabeleženih tokom proteklih 30 godina verovatno nastaviti. Baltičke zemlje u proseku se nalaze na 29. mestu na svetu po pitanju širokopojasnih veza, dok se „industrijsko zaleđe“ nalazi na 36. mestu, a JIE na 49. mestu.
Pronalaženje neophodnih investicija za digitalni izazov će prvenstveno poticati iz „kreativnog
prilagođavanja“, gde će postojeća preduzeća koristiti svoje tokove gotovine kako bi došla do kapitala i
omogućila razvoj novih biznisa.

Realizacija ovog prilagođavanja predstavlja izazov, na koji će se mnogo delotvornije odgovoriti i koji će spremnije biti prihvaćen ukoliko stvorene prilike budu dostupne svima.