Američki telekom Verizon Communications objavio je nedavno preuzimanje internet diva Yahoo za oko pet milijardi dolara.
Preuzimanje bi trebalo da poboljša Verizonovo internet poslovanje, a nije naodmet spomenuti i da je Yahoo i dalje među najposjećenijim stranicama na internetu. Prema nekim procenama više od 300 miliona korisnika svakog meseca poseti neku Yahoo stranicu što ih čini trećim po broju posetilaca iza Googlea i Facebooka.
Yahoo će prestati da postoji kao kompanija sa svojom uslugom ili proizvodima već će ostati samo udeli u Yahoo Japan i kineskoj Alibaba Group Holding. 15 odsto deonica Alibabe u vlasništvu Yahooa procenjuje se na oko 25 milijardi dolara. Pre nekoliko godina Microsoft je pokušao da preuzme Yahoo za 44 milijarde dolara. Krajem 2011. godine ponudili su 18 milijardi dolara, ali uprava je obe ponude odbila.
Milijarde dolara, koliko je plaćeno za preuzimanje Yahooa, i dalje su „kikiriki“ u odnosu na neka druga preuzimanja, a u nastavku pročitajte detalje o nekim od najvećih preuzimanja kompanija u istoriji.
AOL – Time Warner
Spajanje tadašnjih AOL-a i Time Warnera za 186,2 milijarde dolara početkom 2000. godine i dalje je rekord po postignutoj ceni za preuzimanje. AOL, pružalac usluga dial-up interneta, bio je na vrhuncu moći kao neprikosnoveni vladar interneta u SAD-u. Time Warner je imao priliku da dobije novu distributivnu platformu, a AOL je dobijao neviđenu količinu sadržaja za distribuciju pretplatnicima.
Međutim, nedugo nakon spajanja, došlo je do raspada tehnološkog sektora u SAD-u. AOL Time Warner 2002. godine imao je gubitke od 99 milijardi dolara, što je i dan danas rekord za gubitke bilo koje kompanije na svetu. Cene deonica AOL-a izgubile su 200 milijardi dolara vrednosti, a pale su sa 226 milijardi na oko 20 milijardi dolara.
Mannesmann – Vodafone Airtouch
Drugo najveće preuzimanje je neprijateljsko preuzimanje nemačke Mannesmann grupe koje je krajem 1999. godine sproveo britanski Vodafone Airtouch. Procenjuje se da je ukupno potrošeno oko 185 milijardi dolara kako bi Vodafone preuzeo industrijskog diva Mannesmanna koji je u to doba imao više od 100.000 zaposlenih širom sveta. Mannesmann je svojevremeno bio jedan od najvećih konkurenata Deutche Telekomu i zbog toga je bio vrlo zanimljiv Vodafoneu za širenje poslovanja.
Šefovi nemačke kompanije odbijali su da prihvate ponude britanskog telekoma zato što su bili uvereni da kulture rada tih dveju zemalja nisu kompatibilne i da bi bilo problema sa sindikatima i predstavnicima radnika dođe li do prevelikih promena. Nakon preuzimanja, telekomunikacioni sektori Mannesmanna integrisani su u Vodafone, dok su ostali sektori odvojeni i prodati najboljim ponuđačima. Salzgitter AG kupio je sektor proizvodnje cevi zajedno sa imenom Mannesmann.
Verizon – Cellco Partnership
I treće najveće preuzimanje tiče dolazi iz sektora komunikacija. 2013. godine, Verizon je preuzeo Cellco Partnership za otprilike 130 milijardi dolara. U izuzetno kompleksnim poslovnim transakcijama, Verizon Communications otkupio je 45 odsto Vodafonovog udela u zajedničkoj kompaniji Verizona i Vodafonea pod nazivom Cellco Partnership. Nakon preuzimanja preimenovali su kompaniju u Verizon Wireless i danas su najveći mobilni telekom u SAD-u sa više od 14 miliona pretplatnika.
Phillip Morris – Atria
Tridesetak milijardi dolara manje koštalo je razdvajanje kompanije Phillip Morris International od majčinske tvrtke Atria. Atria je 2007. godine odlučila da proda Phillip Morris deoničarima kako bi mogli da razdvoje duvansku industriju izvan SAD-a od ostalih proizvoda. Naime, Atria je bila vlasnik Kraft Foodsa koji je prodavao mnoge prehrambene proizvode poput Milka čokolada, Philadelphia namaza i Oreo keksa.
Royal Bank of Scotland – ABN AMRO
2007. godine, malo pre finansijske krize, Royal Bank of Scotland zajedno sa belgijskim Fortisom i španskim Santanderom planirala je da preuzme holandsku banku ABN AMRO za stotinjak milijardi dolara. Preuzimanje je bilo uspešno, ali zbog velikih kredita i finansijskih problema RBS-a, holandske vlasti morale su da uskoče i spasavaju ABN AMRO.