Tramp je predsednik SAD-a: Kako se to desilo i kakve će posledice imati?

Donald Tramp je novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, nakon šokantne pobede nad Hilari Klinton.

Kontroverzni biznismen osvojio je 289 elektorskih glasova u ukupno 29 saveznih država, a ključne pobede odneo je u Ohaju i Floridi.

Važnije od brojeva i to koje boje je koje polje na mapi jeste činjenica da se cela planeta, ne samo SAD, danas budi u jednom novom svetu i neizvesnosti koja je baš to – ona može, ali i ne mora da donese ništa loše – naprotiv, i može, ali ne mora da donese baš ništa dobro – naprotiv.

Posle onakvih predizbornih projekcija i ovakvog rezultata, ko bi se usudio da prognozira? 

Tramp je na početku kampanje označen kao „šala“, „klovn“ i „cirkuska tačka“, a demokratama naklonjeni „Hafington post“ je čak odlučio da članke o njemu prebaci u zabavne rubrike. 

Međutim, s vremenom je postajalo jasno da Trampova kontroverzna kampanja, njegove oštre i osporavane poruke i slogan „Da načinimo Ameriku ponovo snažnom“ nisu šala za milione širom Sjedinjenih Država, već baš ono što žele da čuju. Isto kao i milioni širom sveta.

Demokratama, koji su sa podsmehom posmatrali njegov uspon, sada preostaje samo da se zapitaju zašto podsmeh, zašto zaboga Hilari, zbog čega sve su kažnjeni, zašto su sebi dopustili da se uljuljkaju i zašto su se oslonili na analitičare, istraživače (poznato?) i sve one koji su ne tako davno debelo promašili još jedno istorijsko demokratsko izjašnjavanje. 

Kao što je jutro posle Bregzita iznenadilo sve one koji su prespavali brojanje glasova u Velikoj Britaniji ili kao što je 2012. godine, nakon anketa koje su pokazivale da „Tadić sigurno pobeđuje“ , pobeda Tomislava Nikolića šokirala mnoge u Srbiji, tako se sve u SAD okrenulo naopačke oko 3.30h po našem vremenu u noći između „utorka posle prvog ponedeljka u novembru“ i srede. 

Neuporedivo brže nego što je „Hafington post“ „prevukao“ vesti o Trampu nazad na informativne sekcije sajta kada je postalo jasno da je „frka“, prognostičke skale na sajtovima najvećih američkih medija, ali i one za koje su zaduženi svetski bukmejkeri, preskočile su na drugu stranu. 

Tamo gde je Obama bio jak, Hilari Klinton je možda pobeđivala, ali ni izbliza tako ubedljivo, a tamo gde je bilo neizvesno, Tramp je upisivao rezultate mnogo bolje nego što su mu predviđale prognoze. 

Florida, Ohajo, pa čak i na kraju izgubljena Virdžinija su postajali sve crveniji, što je svakako bila nijansa na licu mnogih u izbornom štabu Klintonove.

Sat nakon „velikog preokreta“ dolar je krenuo nadole, pezos se survao, berze širom sveta su se tresle i možda pravile uvertiru za neki novi poredak. 

Trampovom pobedom nisu razmrdani samo stubovi kapitala, koje je inače i sam zidao, već je žestoko protresen jedan politički sistem koji je bio nedodirljiv generacijama. 

Sama njegova kandidatura je udarila na temelje dvopartijskog života u SAD, a sada kada je pobedio, i to bez čvrste podrške partije koju je predstavljao, sasvim je moguće da će biti pokrenuti „neki novi politički procesi“ o kojima je, između ostalih, govorio i filozof Slavoj Žižek. 

Za ostale je važnije to što će pozicija najmoćnijeg čoveka u svetu omogućiti Trampu da menja i širu sliku, a veliki deo sveta će sa zebnjom pratiti kakav će odnos imati sa Rusijom. 

Iako logika upućuje na to da bi tenzije morale da splasnu zbog prilično srdačnog odnosa novog američkog predsednika sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, mnogi se plaše ne njihovog sukoba, već onoga što bi njih dvojica mogli da urade zajedno. Opštoj paranoji doprinosi i insistiranje Trampovih rivala na tome da obojica imaju „šifre, kofere i čuveno crveno dugme“. 

Treća strana je Kina, koju je Tramp često spominjao u kampanji, koristeći ćak i reč krađa, a i sudbina NATO je vrlo neizvesna, jer je Tramp otvoreno govorio protiv Alijanse. 

Međutim, kao i kod većine stvari vezanih za Trampa, teško je predvideti šta će se promeniti na spoljnopolitičkom planu. 

Čak iako se u realnosti stvari ne promene i Amerika ne napravi neki veliki zaokret, ono što od Trampa ipak neće skoro uopšte zavisiti jeste vrlo izvestan domino efekat – i Tramp i Bregzit su ozbiljan i glasan znak. 

Znak koji je ogolio činjenicu da je samozadovoljna elita „slepa kod očiju“, a da je „modernom plebsu“, ali i izumirućoj srednjoj klasi (što je bolnije za elitu), muka od eufemizama, lažno korektnog društva, izveštačenih osmeha i uvijanja u oblande. 

Znak koji bi mogao da dodatno podigne već uzdignutu evropsku desnicu i sve one koji, prema rečima visokih evropskih zvaničnika, više u Brisel ne idu sa porukom o snažnoj Uniji, već u Brisel idu da svoje zemlje od njega „brane“. 

Trampov zaokret ka nacionalizmu i onome što mnogi vide kao grubu izolaciju bi mogao da bude jaka, makar i tiha, podrška onima koji se sve čvršće suprotstavljaju „poretku“ i globalizaciji. 

Da stvar bude i ironična – veliki kapitalista će tako možda biti taj koji će zadati bolan udarac liberalnom kapitalizmu.

Amerikance verovatno mnogo više brine unutrašnja politika, kao i to što liberalni i levičarski orijentisan deo javnosti Trampa vidi kao otelotvorenje bahatosti, rasizma, ksenofobije i seksizma. 

Trampova pobeda, čak i pre nego što je osigurana, proglašena je za pobedu nazadnih belih nacionalista i nešto što će duboko poremetiti iovako žestoko narušene međurasne odnose u Americi, nešto što će uticati na milione života imigranata, ljude koji su u dobroj meri izgradili zemlju. 

SAD strahuju od zatvorenih granica i pritiska koji u zatvorenom prostoru raste. Trampovci kažu da je i to samo paničan strah i da će okretanje ka sebi biti ono što će „načiniti Ameriku ponovo velikom“. 

Što se Srbije tiče, ona će svakako biti negde na margini interesovanja Trampove administracije, a i za nju važi isto kao i za sve prethodne stavke – ko bi se sada usudio da prognozira?

BBC: Pet promena

Mediji, naravno, procenjuju da pobeda Donalda Trampa ujedno znači i da će doći do promene svetskog poretka, a BBC je nabrojao pet načina na koje svet može da se promeni pod Trampovom vlašću. 

Trampova pobeda može da promeni odnos Amerike prema drugim državama kada su u pitanju slobodna trgovina, klimatske promene, zatvaranje granica, pitanje NATO i Rusije. 

– Ako Tramp bude pratio svoju trgovinsku politiku, Amerika će poslovati sa ostatkom sveta onako kako nije decenijama. Ranije je republikanac najavljivao potpisivanje različitih sporazuma o slobodnoj trgovini, a u njih bi bili uključeni SAD, Kanada, Meksiko.

– Tramp bi takođe „otkazao“ sporazum iz Pariza o klimatskim promenama, kao i da će prestati sa plaćanjem programa UN o globalnom zagrevanju.

– Svoju kampanju republikanac je započeo pretnjama da će deportovati 11 miliona ljudi, da će stvoriti zid na granici sa Meksikom, kao i da će zabraniti dolazak muslimana u SAD.

– Tramp je takođe rekao da SAD više nisu u mogućnosti da štite zemlje Evrope i Azije, pa se govorilo i o članstvu u NATO.

– Novoizabrani predsednik bi takođe i smanjio tenzije sa Rusijom.