Uništavanje šuma u brazilskoj Amazoniji dostiglo je ove godine svoj vrhunac u poslednjih deset godina, pokazuju podaci koje je objavila brazilska vlada, a to je najviše uzrokovano ilegalnom sečom šuma i prodiranjem poljoprivrede u džunglu.
Satelitski snimci koji su pratili stanje tokom godinu dana, zaključno s krajem jula, pokazali su da je 7.900 kilometara šuma očišćeno u Amazoniji, što je ekvivalent polovini teritorije Jamajke. Radi se o povećanju od 13,7 odsto očišćenih površina u odnosu na isti period prošle godine.
Uništavanje šuma ključni je faktor koji stoji iza globalnog zagrevanja i uzrokuje oko 15 odsto godišnje emisije štetnih gasova, jednako kao i transportni sektor.
U petak je američka vlada objavila izveštaj o tome da će klimatske promene koštati Sjedinjene Države stotine milijardi dolara do kraja veka.
Brazilski ministar za okolinu Edson Duarte naveo je u saopštenju da je ilegalna seča šuma glavni razlog nestanka šuma u Amazoniji. Pozvao je vladu da poveća svoj nadzor nad džunglom.
Države Para i Mato Groso najviše su doprinele povećanju ogolelog prostora i uništavanju šume. Mato Groso je najveći brazilski proizvođač žitarica i ima glavnu reč u naglo povećanom brazilskom izvozu soje.
Brazilska Opservatorija za klimu, mreža nevladinih organizacija, objavila je u posebnom saopštenju da ovo povećanje ogoljenih površina nije iznenađenje. Pored ilegalne seče šuma, i brazilski građevinski sektor doprineo je uništavanju šuma.
Marsio Astrini, aktivista u lokalnom ogranku organizacije Grinpis, ističe da brazilska vlada nije učinila dovoljno u borbi protiv uništavanja šuma, a neki noviji potezi, poput smanjenja područja pod federalnom zaštitom, samo su podstakli uništavanje okoline.
I nevladine organizacije i Grinpis navode da su zabrinute da bi se uništavanje šuma moglo još i povećati tokom mandata vlade nedavno izabranog predsednika Žaira Bolsonara, koji treba da preuzme dužnost u januaru.
Brazilska agencija za zaštitu životne sredina žestoko je kritikovala Bolsonara, kome je glavna politička baza upravo sektor poljoprivrede.
Uprkos najnovijem porastu, seča šume ipak je ispod rekorda zabeleženih početkom 2000-ih godina, pre nego što je brazilska vlada pokrenula strategiju borbe protiv uništavanja šuma. Primera radi, 2004. godine je ogoljeno više od 27.000 kilometara četvornih, što je područje veličine Haitija.
Naučnici smatraju Amazonu jednom od najboljih prirodnih zaštitnika protiv globalnog zatopljavanja, jer ona apsorbuje ugljen dioksid.
Džungla se, uz to, odlikuje bogatom bioraznolikošću, jer je domaćin više milijardi vrsta, od kojih neke tek trebaju biti predmet istraživanja.
