Rad od kuće može dovesti do osećaja izolacije, a kada smo suočeni sa nejasnoćama ili ćutanjem, skloni smo negativnim pretpostavkama, kaže profesorka Anita Vilijam Vuli za Financial Times.
Paranoja na poslu može se dogoditi u bilo kojem trenutku, a socijalne i ekonomske okolnosti koje je stvorila pandemija su savršeni uslovi da ovu paranoju pojačaju.
Nemogućnost da brzo proverite neku ideju sa kolegom može dovesti do premišljanja.
„U takvim situacijama transparentnost i otvorenost menadžera je od velikog značaja“, kaže Vuli.
Prema Mindu, dobrotvornoj organizaciji za mentalno zdravlje, mnogi radnici s vremena na vreme dožive blage paranoične misli. Te misli mogu biti strah da ne obavljate dovoljno dobro svoj posao, da ste isključeni iz socijalnog kruga ili da vam kolege pričaju iza leđa.
Batia Vinsfeld, profesor menadžmenta na jednom njujorškom univerzitetu, kaže da je istraživanje pokazalo da „ako pogledate plate i mogućnost napredovanja onih koji rade od kuće, videćete da su oni bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na ljude u kancelariji.“
„Ako radnici rade od kuće, najbolje je i da njihov menadžer radi od kuće“, dodao je on.
Rad od kuće je u osnovi osiromašena društvenost, koja otežava sve stvari koje nam daju osećaj razumevanja, povezanosti i kontrole.
Transparentnost, iskrenost i stalna komunikacija su ključni za kompaniju.
Međutim, bez poverenja, sve te ideje će se jednostavno zanemariti.
Drugim rečima, ako kompanija i menadžeri već nisu imali odnos zasnovan na poverenju sa svojim zaposlenima, ova kriza će te odnose samo pogoršati.