U selu ispod Cera prave kravlji sir izuzetnog ukusa, po zatvorskom receptu

U selu Grušić, ispod planine Cer, Snežana Lazarević, bez posire, i za manje od tri sata, pravi tvrdi kravlji sir izuzetnog ukusa, po specijalnoj recepturi nastaloj u jednostavnim uslovima kazneno-popravnih domova, piše Agroklub.

Domaćica porodice Lazarević sasvim slučajno saznala je neobični recept za tvrdi kravlji sir. Dobija se uz pomoć limuntusa, umesto standardne posire ili sirćeta, a za njegovo spravljanje, na dobroj vatri, dovoljno je svega dva i po sata. Što duže stoji, ovaj specijalitet postaje čvršći i izrazitijeg je ukusa, a na adekvatnoj temperaturi ostaje svež i do četiri meseca.

„Recept mi je rekao jedan čovek, poznanik, koji je bio u zatvoru. Tamo prave sir u krajnje jednostavnim uslovima, pa sve brzo bude gotovo, a zahvalan je i za čuvanje. Do tad nikad nisam čula za tako nešto, a recept sam podelila i sa komšijama, pa sad mnogi ovde u selu prave“, otkriva Snežana.

Glavni sastojci ovog punomasnog sira su mleko i limunska kiselina, odnosno limuntus. Proces spravljanja je kratkotrajan.

„Stavi se sedam litara mleka do ključanja. Nakon vrenja skida se sa vatre. Zatim, na tu količinu mleka dolazi kesica i po limuntusa. Odvoji se surutka, i na preostalu masu ubace se dve kašike soli, izmuti se, ulije u kalup, gde stoji dva sata. Nakon dva sata sir je spreman za jelo. Što duže stoji, postaje čvršći i sličniji kačkavalju“, otkriva Snežana i dodaje da je njoj lično najlepši odmah nakon sirenja, dok je mekši i blažeg ukusa, ali da ga većina konzumira kada se potpuno stvrdne.

Idealan je uz meze, može se rendati na pice, a pogodan je i za dimljenje. Prema Snežaninim rečima, za sirom sušenim na dimu vlada najveće interesovanje.

Za ovaj sir potrebno je duplo manje vremena nego inače, ne upotrebljava se uobičajeno mnogo propratne opreme i sudova, a samim tim manje je posla oko svega.

„Dva sata stoji u kalupu, a u zavisnosti od vatre, za ključanje je potrebno oko pola sata. Za žene na selu, koje imaju puno drugih poslova, kao ja, to je idealno. Nema cednica, krpa, čekanja. Prokuvavanjem se smanjuje mogućnost pojave bakterija i zdraviji je. Ne skida se kajmak i punomasni je sir, sve zdrave materije ostaju u njemu. Jednom sam zbrzala, pa nisam ostavila da mleko provri, međutim, nije mi uspeo“, kaže domaćica.

Dodaje da, ukoliko malo odstoji, sir postaje čvršći i izraženijeg šmeka, ali se može čuvati i po nekoliko meseci. Sve zavisi od ukusa kupaca.

„Čovek koji mi je dao recept, na primer, suši ga napolju, na terasi u zimskim uslovima, u mrežastim džačićima. Da bi se sušio, dovoljno je da stoji na vazduhu ili u frižideru. Inače, vek trajanja mu je i do četiri meseca, ne menja ukus, ne postaje gorak, samo postaje čvršći, a kako kupci kažu i lepši“, ponosna je na svoj proizvod ova vredna žena.

Snežanin specijalitet već pri prvom zalogaju nikog ne ostavlja ravnodušnim, a zadovoljne mušterije se uvek vraćaju. Cena je više nego pristupačna, a porodici Lazarević isplativija je prerada od prodaje mleka.

„Prodajem za 500 dinara i nemam problem da ga prodam, iako ne idem na pijacu, jer ne stižem. Isplativiji je od običnog sira svakako, koji ide za 200 dinara, kog čak bude i manje – od sedam litara mleka dobijem malo više od kilograma ovog tvrdog sira, a običnog jedva kilogram. Prodavala sam čak u Šabačkoj mlekari, gde ima sira i za izvoz, mnogo je žena uzimalo od mene, pa ocenite koliki je kvalitet. Svidi se gostima na slavama, pa onda traže. Sedmično sam prodavala i po 30 komada sira“, priča ona.