Željka Milošević, harfistkinja i aktivistkinja

Kreirajte sebi posao

  • Broj 58, mart 2019.

  • Julijana Vincan

  • 0

Uopšte se ne slažem s tim da posla nema. Iz onoga šta ja zapažam, iz pozicije poslodavca, u kojoj sam se više puta nalazila, pre bih rekla da posla ima napretek, ali da nema ko da ga radi. Mladi često neće ni da se potrude ni da uče, te posmatraju stvari kratkoročno – da poslove na koje naiđu otaljaju sa što manje uloženog truda i vremena, a da, po mogućstvu, zarade što je moguće više novca 

Kulturni centar mladih Vojvodine sprovodi međunarodni projekat „Use sound to watch around", drugi po redu, u okviru programa „Erasmus+", a finansira ga Evropska komisija. Cilj je da se uposle mlade nezaposlene slepe osobe. Ideju kako da se to uradi dala je Željka Milošević, korišćenjem mogućnosti dizajna zvuka i muzike.

Kao nastavnik uskostručnih predmeta u okviru smera Dizajn zvuka u Srednjoj muzičkoj školi „Petar Кonjović" u Somboru, Željka se aktivno bavi i sviranjem i edukacijom sviranja na harfi, kao i izradom keltskih harfi. Pored toga vodi četiri udruženja koja se bave kulturom i umetnošću. Povezivanjem svih tih znanja i veština, najviše se fokusirala na neformalnu edukaciju i rešavanje socijalnih problema kod mladih.

Kako ste došli na ideju da slepim mladim osobama pomažete da nađu put do posla?

Кao nastavnik dizajna zvuka u srednjoj muzičkoj školi imala sam priliku da radim sa slepim đakom. On mi je zapravo i bio inspiracija da osmislim projekat koji sam nazvala „Use sound to watch around", jer je slepima čulo sluha najbitniji orijentir za snalaženje u prostoru i spoznaju svega što je oko njih, a ujedno i alat pomoću kojeg mogu doći do zaposlenja. Uvidevši koje su mogućnosti u ovoj oblasti i učeći od njega, pre svega o tome kako slepe osobe koriste računar, iz aspekta nekog ko se bavi dizajnom zvuka, dosetila sam se kako može da se pomogne mnogim slepima širom sveta. Iako vrlo kompleksan i dugoročan, projekat je napisan i sproveden relativno lako, upravo zbog organizacionih veština i iskustva koje posedujem odranije.

Zašto ste se opredelili za bavljenje NVO sektorom, s obzirom na veliki broj veština koje posedujete?

Oduvek sam imala mnoštvo ideja na temu podrške, edukacije i afirmacije mladih i sprovođenja takvih aktivnosti, a tek kada sam pre desetak godina otkrila svet nevladinog sektora, moj život se promenio i dobio smisao. Tada su male akcije postajale veće, a krenuli su i projekti kako nacionalnog, tako i internacionalnog karaktera i uvek smo se bavili neformalnom edukacijom i mobilnošću mladih, kao i rešavanjem socijalnih problema kod mladih, posebno onih iz ugroženih ciljnih grupa.
Projekat je prvi put sproveden 2017. godine kada je okupio 40 učesnika iz sedam zemalja - Srbije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Turske, Grčke i Italije, a među njima je bilo i desetak slepih osoba.

Tada je sve sprovedeno čak i bolje nego što smo očekivali. Pored sjajne radne atmosfere koju smo imali tokom sprovođenja aktivnosti, rezultati koji su postignuti implementiranjem dodatnih aktivnosti svakoga u svojoj zemlji, bili su više nego zadovoljavajući. U zemljama iz kojih su došli učesnici, nakon projekta u Srbiji, sprovedene su različite aktivnosti koje su se odnosile na edukaciju slepih, širenje informacija o mogućnostima zapošljavanja, i slično. A inspirišuće je i to što je veoma dobar odziv slepih osoba koje se javljaju ne samo za učešće, već i za pomoć i podršku u organizaciji.

Da li je ovaj projekat pomogao i da se promeni način na koji „obični ljudi" posmatraju osobe sa nekim invaliditetom?

Definitivno. Pošto ovaj projekat u okviru organizovanih aktivnosti direktno uključuje i slepe, mnogi su prvi put imali priliku da sarađuju sa njima, kao i da provode vreme zajedno učeći i družeći se. Na kraju svake aktivnosti, pored raznih vidova konkretnih evaluacija, jednostavno možete da vidite pozitivnu promenu kod svih učesnika.

Nastavak teksta možete pročitati u 58. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija". 
pošaljite komentar

Nema komentara