Hrvatska ovog leta privukla puno radnika iz regiona

Srbi spasavaju hrvatski turizam

  • Broj 53, septembar 2018.

  • Marko Babić

  • 0

Egzodus ljudi iz Hrvatske u Zapadnu Evropu doveo je do velikog nedostatka radne snage, posebno u turizmu i otvorio vrata za novi pad nezaposlenih kod nas, odnosno za „istorijski uspeh“ srpskih vlasti. Još uoči sezone brojni su ugostitelji i hotelijeri upozoravali da ne mogu naći potrebne radnike, čime i sezona, a Hrvatska mnogo zavisi od turizma, dolazi u pitanje. Na obali nisu bila retka upozorenja gostima da po piće moraju sami doći na šank, jer „nema dovoljno radnika“. Hotelijeri i ugostitelji su čak i podizali plate, no sve im to nije puno koristilo jer radnika nema

Bez radnika iz Srbije propala bi ova sezona, reče nam jedan prijatelj iz Hrvatske i zagolica priču. I zaista, podaci govore da bi bez sezonskih radnika u turizmu, pre svega iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ugostitelji u susednoj Hrvatskoj bili u velikom problemu da inkasiraju turističke „šolde“, jer su već u predsezoni procene bile da je oko 70.000 praznih sezonskih radnih mesta, najviše na primorju, gde se prosečno zaradi od 500 do 2.000 evra. Naravno, poslodavci i tu gledaju da li je domaći ili gastarbajter. Ali, ovih prvih slabo ima, pokupili, što bi rekli u Dalmaciji „pinkle“, i otišli iz najmlađe članice u etablirane zemlje Evropske unije, gde je zarada daleko veća. I tako se priključili armiji, koliko je to kod nas poznato, onih koji ekonomski iseljenički napuštaju državu, privremeno ili stalno... Kako ko.

Tako su, odlukom hrvatske vade, sada poslodavci u turizmu i ugostiteljstvu pozvali susede u pomoć, s odobrenim kvotama zvaničnog Zagreba za uvoz radne snage iz inostranstva. U našim agencijama za zapošljavanje kažu da preduzetnici u Hrvatskoj pritiskaju svoju vladu da donese odluku da neograničen broj srpskih državljana može da dođe u sezoni. Po nekim podacima iz Srbije, radnu dozvolu je na početku ove sezone moglo da dobije 5.000 ljudi. Koliko je „onih drugih“ za sada je nepoznanica. Sve u svemu, naši građani od ove godine mnogo lakše konkurišu za sezonski posao i nije im kao ranije potreban za to hrvatski ili neki od pasoša EU.
Po procenama agencija za zapošljavanje, iz Srbije je na hrvatsko primorje do ove sezone odlazilo da radi nekoliko hiljada ljudi, a ova je probila sve plafone letnjih seoba „trbuhom za hlebom“.

Na Jadran su da zarade pohrlili iz svih krajeva, od Velikog Gradišta do Vranja i gore od Beograda  do Sombora i Kule... U Ćupriji nam kažu, kako da ne idu kada je 10.000 dinara plata na trafici u ovom gradiću, a radnici su srećni ako su na minimalcu, dakle 200 evra ili oko 24.000 dinara. Mnogi ovde sanjaju da zarade švajcarskih 300 franaka. Ali, lakše je do hrvatske kune, „pretopljene“ u evriće.
Tako je mislio i  Milan, 30-godišnji mladić iz Bajine Bašte, pa ovo leto, umesto kao turista, provodi radeći, i to na hrvatskom delu Jadrana. Preciznije, u Puli, gde je zaposlen kao konobar u piceriji Tivoli na severnom ulazu u najveći grad u Istri.

„Uslovi rada su dobri. Plata mi je oko 1.000 evra i imam regulisan status, budući da sam dobio radnu dozvolu. Prekovremeni radni sati su mi plaćeni, a gazda se pobrinuo i za smeštaj i hranu. Sve u svemu, zadovoljan sam“, kazao je za „Novu ekonomiju“  Milan. Po struci je konobar, a iza njega je radno iskustvo na beogradskim splavovima. Kao i brojni drugi srpski državljani, na sezonski rad u Hrvatskoj odlučio se zbog viših plata nego u matičnoj zemlji: taj će mu novac dobro doći da reši finansijske probleme.

Kod nas vlada konstantan nedostatak radne snage u turizmu, građevinarstvu i poljoprivredi, i Srbija je tu, zanemarimo li političke odnose, najbliži i najlogičniji izvor radne snage. U Srbiji su plate oko 50 posto niže od prosečne u Hrvatskoj, a nezaposlenost je velika

„Plate  u Hrvatskoj su ipak više, ali i naradimo se, jer je sezona u punom jeku i puno je gostiju. U Puli boravim od maja i ostaću do kraja sezone, odnosno do septembra“, dodaje Milan.
Iako mu na rad otpada najveći deo dana, ostane mu i nešto slobodnog vremena. Naravno, slobodne sate uglavnom koristi kako bi se okupao na nekoj od pulskih plaža, ali i razgledao grad, koji  je u bivšoj Jugoslaviji uglavnom poznat po rimskoj Areni i nekada najvećem filmskom festivalu u Jugoslaviji, te drugim spomenicima iz antičkog razdoblja.

„Pula je prekrasan grad, u njemu se stalno nešto događa. Imam vremena i za kupanje. A ljudi, kako domaći, tako  i stranci,  jako su ljubazni prema nama. Nikakvih problema nije bilo“, naglašava Milan u kratkom razgovoru s nama, i to na dan kada je u pulskom Amfiteatru nastupao Bajaga sa svojim „Instruktorima“ i to prvi put u 35 godina dugoj tradiciji benda. Među 5.000 ljudi koji su ga slušali bilo je i naših turista, ali i gastića poput Milana. Momak iz Bajine Bašte je zapravo samo jedan od nekoliko hiljada srpskih sezonaca koji ovo leto provode radeći na hrvatskom Jadranu. Tačan broj radnika iz Srbije još uvek je diskutabilan, jer poslednji zvanični  podaci hrvatskog Ministarstva unutarnjih poslova se odnose na kraj prošle godine. No,  uz one nezvanične iz naših agencija, i podaci iz MUP Hrvatske dovoljno govore sami za sebe o dinamici i rastu.

Naime, van sezone, krajem 2017. u Hrvatskoj je odobren privremeni boravak imalo 1.020 srpskih državljana, od čega je tri četvrtine, ili njih 767 u Hrvatskoj boravilo zbog rada. Godinu ranije, krajem 2016. godine, privremeni boravak u Hrvatskoj imalo je odobreno gotovo upola manje srpskih državljana, njih 600, od čega ih je 379 boravilo zbog rada. Brojke su potpunije kada se onima s odobrenim privremenim boravkom dodaju i srpski državljani sa stalnim boravkom u Hrvatskoj. Njih je krajem 2017. godine, prema podacima hrvatskog MUP, bilo 766, stotinjak manje nego krajem 2016. kada ih je bilo 898. Kako god, državljani Srbije poslednjih su godina izbili na drugo mesto građana „trećih zemalja“, onih izvan EU, koji stalno ili privremeno žive i rade u Hrvatskoj: više je jedino državljana Bosne i Hercegovine.
Već i zbog toga s nestrpljenjem se očekuju podaci za ovu godinu. Naime, hrvatska je vlada, na zahtev poslodavaca, odobrila dosad najveću kvotu za uvoz radne snage, pa je tako u 2018. godini planirano izdavanje ukupno 29.769 dozvola za rad i boravak stranaca u Hrvatskoj. Kada se tome pridoda i produženje postojećih radnih dozvola, onda ukupna kvota za zapošljavanje stranaca u Hrvatskoj, prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), doseže dosad nezamislivu brojku od 38.769 ljudi.

Mi smo strateški opredeljeni za članstvo u EU i očekujemo kog datuma će se desiti da budemo potpuno prilagođeni, s ispunjenim svim briselskim uslovima, a susedna zemlja je već u tom klubu. Ali, koliko su slične te balkanske priče. Elem, članstvo u EU i sloboda kretanja radne snage dvosekli je mač, kažu u Hrvatskoj. I dok se državljani ostalih članica Unije koji su se doselili u Hrvatsku i zaposlili se u njoj gotovo mogu nabrojati na prste, državljani Hrvatske se već godinama masovno iseljavaju u druge članice EU.  Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), samo su se prošle godine iz Hrvatske u inostranstvo iselile 47.352 osobe, što je grad veličine Varaždina. Od ulaska u EU, iz Hrvatske je, prema istim podacima, otišlo oko 150.000 ljudi. Pritom se iz Hrvatske najviše odlazi u Nemačku, no poslednjih godina pravi hit je i Irska, kao i zemlje Skandinavije, posebno Švedska. Deo Hrvata odselio se i u Belgiju i Luksemburg, ponajviše zato što je u tim zemljama sedište institucija EU, u kojima su našli posao. No, ima ih koji posao traže čak i u krizom opterećenoj Grčkoj, posebno u tamošnjoj brodogradnji i pomorstvu.

Egzodus je doveo do velikog nedostatka radne snage, posebno u hrvatskom turizmu i otvorilo vrata za novi pad nezaposlenih kod nas, odnosno „istorijski uspeh“ srpskih vlasti.

Plata je veća nego u Srbiji, ali opet premala za posao sobara koji se obavlja. Mesečno dobijem 3.800 do 4.300 kuna (500 do 575 evra), u zavisnosti od broja radnih sati i slobodnih dana. Imamo plaćen smeštaj i dva obroka, a s okolinom nije bilo problema

Još uoči sezone brojni su ugostitelji i hotelijeri upozoravali da ne mogu naći potrebne radnike, čime i sezona, a Hrvatska jako zavisi od turizma koji čini oko petine njene ekonomije, dolazi u pitanje. Na obali nisu bila retka upozorenja gostima da po piće moraju sami doći na šank, jer „nema dovoljno radnika“. Hotelijeri i ugostitelji su čak i podizali plate, no sve im to nije puno koristilo kako bi privukli domaću radnu snagu, koja je u velikoj meri otišla u inostranstvo ili čeznutljivo gleda prema njemu. Presušuje i tradicionalni bazen radne snage u susednoj BiH, budući da tamošnji Hrvati masovno koriste hrvatski pasoš i mogućnosti seljenja i zapošljavanja diljem EU, koje im on pruža.

S druge strane, sami poslodavci u Hrvatskoj nisu se pokazali sklonima da u većoj meri zapošljavati radnu snagu iz ostalih članica Unije, koju mogu razmerno lako uvesti. S jedne strane, kažu, velike su jezičke i kulturološke barijere, a s druge strane, hrvatske plate za te su radnike, s mogućim izuzetkom Rumuna i Bugara, uglavnom premale. U takvoj situaciji, logičan izlaz bio je posegnuti za radnom snagom iz Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, iako se politika godinama tome protivila.

„Uvoz radne snage iz Srbije, BiH i ostalih zemalja regije je neminovan. Kod nas je sada izražen nedostatak radne snage, posebno one stručne, i to nije nešto što će moći da se reši u kratkom roku“, objašnjava Ante Mihić, bivši dugogodišnji predsednik Ceha ugostitelja Hrvatske obrtničke komore (HOK).

„Nisam primetio da vlada veliki interes za uvoz radne snage u ugostiteljstvu iz Bugarske ili Rumunije, da ne govorimo o Ukrajini, koja se sada forsira. Kako ćete se sporazumeti s tim radnicima?! S druge strane, radna snaga iz BiH i Srbije nam je blizu, jezici su nam slični, i zato je uvoz radnika iz tih zemalja najjednostavnije i najlogičnije rješenje. To su ljudi koji znaju raditi“, objašnjava Mihić.  

Moglo bi se, dakle, reći da su srpski sezonci, zajedno s onima iz drugih država Zapadnog Balkana, spasili ovogodišnju sezonu u Hrvatskoj. Taj će se proces, po svemu sudeći, nastaviti. Tako ugledni hrvatski ekonomist Damir Novotny smatra da je ovo čemu sada svedočimo tek početak većeg uvoza radne snage iz Srbije, kao i da će se taj proces narednih godina intenzivirati.

„Kod nas vlada konstantan nedostatak radne snage u turizmu, građevinarstvu i poljoprivredi, i Srbija je tu, zanemarimo li političke odnose, najbliži i najlogičniji izvor radne snage. U Srbiji su plate oko 50 posto niže od prosečne u Hrvatskoj, a nezaposlenost je velika. Naše tržište rada im je blizu, jezičke i kulturološke razlike su male. I dok većina Hrvata uglavnom odbija da radi za ovdašnju prosečnu platu, jer mnogo više može da zarade samo nekoliko stotina kilometara zapadnije, u Srbiji pristaju da rade za plate kakve su u Hrvatskoj“, ističe Novotny.

Dodaje kako je Hrvatskoj kao bazen radne snage iz Srbije posebno zanimljiva Vojvodina, pre svega zbog geografske blizine. Po njegovom mišljenju, kao i po oceni niza drugih stručnjaka, narednih godina može se očekivati rast uvoza radne snage iz Srbije u Hrvatsku.

„Hrvatsko i srpsko tržište rada prirodno će se povezati“, zaključuje Novotny.

I podaci vodećih hrvatskih hotelskih kuća pokazuju da raste broj radnika iz Srbije u ovoj sezoni. Tako u rovinjskoj Maistri, delu Adris grupe, kažu da su ove godine angažovali 73 radnika iz Srbije i BiH, koji uglavnom rade na poslovima konobara i kuvara.

„Veoma smo zadovoljni njima, jer je uglavnom reč o radnicima koji su odgovorni i visoko motivisani za rad, kojima je u interesu da kroz posao u turizmu nauče nove veštine i znanja. Kao i svim ostalim sezonskim zaposlenicima, uz platu, u skladu s kolektivnim ugovorom, Maistra organizuje i plaća smeštaj, ukoliko im  je potreban. Zaposlenici imaju pravo na dva topla obroka te na naknadu za prevoz na posao. Isplaćuju se i dodaci na platu, odnosno regres za godišnji odmor, božićnica, jubilarna nagrada i solidarna pomoć“, kažu u Maistri za „Novu ekonomiju“.

Sezonace iz Srbije ima i pulski Arena Hospitality Group, bivši Arenaturist. I u toj kompaniji kažu da su njima uglavnom zadovoljni. U porečkom Valamaru, pak, više su se, čini se, orijentisali na uvoz radnika iz BiH.

Među sezoncima koji rade u Rovinju je i 34-godišnji Vlada iz Sremske Mitrovice, koji od aprila radi na održavanju higijene u jednom rovinjskom turističkom naselju. Vladi je ovo prvi boravak u Hrvatskoj, a na rad u nju došao je, kako sam kaže, da nešto zaradi i reši se dugova.

 „Plata je veća nego u Srbiji, ali opet premala za posao sobara koji se obavlja. Mesečno dobijem 3.800 do 4.300 kuna (500 do 575 evra), u zavisnosti od broja radnih sati i slobodnih dana. Imamo plaćen smeštaj i dva obroka, a s okolinom nije bilo problema“, ističe Vlada za naš list. Ipak, upozorava i na probleme s kojima se suočavaju sezonci. A oni nisu bezazleni.

„Ako si stranac, nemaš pravo na bolovanje: ako ga otvoriš, gubiš pravo na smeštaj i traže da se odmah iseliš. Generalno, jedno su nam pričali u Srbiji, a to nema puno veze sa stvarnošću. Ipak, većina nas je ovde zbog dugova i zato pristajemo na slabije uslove rada“, žali se Vlada. 

Poseban problem za srpske sezonce može predstavljati Dan pobede i domovinske zahvalnosti, kako se u Hrvatskoj službeno zove praznik kojim se slavi Oluja. Iako ni tih dana početkom avgusta srpski radnici uglavnom nemaju problema, Vlada kaže da su doživeli dobacivanja i vređanja od strane pojedinih hrvatskih radnika. No, uglavnom je reč o radnicima koji ne rade s njima, pa takve ispade ignorišu.

„Na to ne obraćamo pažnju“, dodaje ovaj Mitrovčanin na radu u Rovinju, nekada zvanom srpskim gradom na Jadranu. Srbi su tu masovno letovali, imali kuće...

Najviše zarade konobari, ako se ne računaju kuvari koji su uvek i svuda dobro plaćeni, a u Hrvatskoj od 1.200 do 2.000 evra. Početna plata u restoranima ili hotelima za konobare je od 600 do 800 evra, smeštaj je gotovo uvek obezbeđen, kao i hrana, a od bakšiša može da se zaradi još jedna plata mesečno. Smene su često dvokratne, konobari rade 12, a nekad i 14 sati

Hrvatski turistički radnici, opet, ističu da kvalitet usluge u turizmu u Hrvatskoj pada. Iako su poslodavci uglavnom zadovoljni uvezenom radnom snagom iz Srbije i drugih zemalja regije, upozoravaju kako mnogi od njih nemaju dovoljno znanja za rad s turistima, pa ih za to moraju brzinski obučavati. Uprkos tome, i dalje radije biraju radnu snagu iz regije, nego iz udaljenijih zemalja, bile one u EU ili izvan nje. Štaviše, najavljuju da će od hrvatske vlade tražiti veće kvote i lakše izdavanje radnih dozvola.  Da ode na rad u Hrvatsku i spase tamošnji turizam eto možda prilike i za Sašu koji je na društvenim mrežama kao komentar na „Zašto se Srbi iseljavaju“ napisao: „Daj bože samo da odem odavde iz Srbije, molim ti se bože! Što pre...

 

Ko će pre da se iseli – Srbi ili Hrvati

Podatke državne statistike valja uzimati s velikim oprezom, kako preko granice, tako i naše, u to se uveravamo golim okom svakoga dana. A ova priča o srpskim radnicima koji su spasili ovu letnju sezonu Hrvatima otvorila je i „Pandorinu kutiju“ spekulacija sa zapošljavanjem, nezaposlenima, u čemu smo eksperti, pa smo kažu i statističke podatke prilagodili priči o „bumu“ o padu nezaposlenosti, što je posebna analiza.

No, kroz prizmu alarmantnog nedostatka radne snage u susednoj zemlji i odlaska srpskih sezonaca, ne možeš naravno da ne vidiš sebe. I tu je ono pitanje – ko će pre da se iseli iz sopstvene  „patria nostre“ - Srbi ili Hrvati.

Možda su najbolji pokazatelj velikog egzodusa iz Hrvatske podaci o broju nezaposlenih. Dok je pre ulaska u EU, posebno u vreme krize, na berzi rada bilo prijavljeno i više od 300.000 ljudi, poslednji podaci pokazuju da status nezaposlenih u Hrvatskoj ima samo oko 135.000 ljudi. Većina njih su dugotrajno nezaposleni, pa su mnogi stručnjaci skeptični da će ti ljudi ikad naći posao. Jednostavno, njihova znanja i veštine nisu ono što se traži na današnjem tržištu rada. A gde su ostali, pa naravno u inostranstvu, praveći od Dablina u Irskoj drugi grad u svetu po broju Hrvata... Kao mi nekada sa Čikagom, a danas se i ne biraju metropole za iseljavanje mladih Srba, ali i Hrvata. Nekoliko poslednjih godina iz Hrvatske se najmanje 172.000 stanovnika iselilo u šest evropskih država - Nemačku, Austriju, Irsku, Italiju, Švedsku i Norvešku. Ako se uzmu u obzir i ostale zemlje, ta cifra je oko 200.000 ljudi (podaci iz 2017. godine), a neslužbene procene govore da je u zadnjih pet godina otišlo i do 300.000 ljudi. 

Srbiju je samo u periodu 2007-2014, po podacima Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju (OECD), napustilo čak 300.000 ljudi. Od toga, 2014. se iselilo duplo više - rekordnih 58.000 - nego 2007, kada je otišlo 26.000 ljudi (podaci iz 2017. godine). Ako se iz Srbije odselilo 58.000 ljudi u 2014, isto toliko Hrvata se u 2015. odselilo samo u Nemačku, kako da nezaposlenost ne padne.

Egzodus je u Hrvatskoj „pratio“ naravno i tu magičnu stopu balkanske nezaposlenosti. Ona je u Hrvatskoj, doduše, i dalje visoka i iznosi, prema podacima Eurostata, za jun 9,2 posto, po čemu je u EU bolja samo od Grčke, Španije i Italije, a vremena kada je stopa nezaposlenosti dosezala 20 i više posto odavno su prošla. Da bi stvar bila gora, iz Hrvatske se već godinama ne iseljavaju samo nezaposleni, nego odlaze i ljudi koji su ovde imali stalan posao, neretko i dobro plaćen. Isto se, kažu iz regionalnih i međunarodnih organizacija koje prate situaciju, sada dešava i u Srbiji. Ne odlaze samo mladi, a Srbija je dve decenije prva zemlja u regionu i druga u svetu po odlivu visokoobrazovanih u svet, te nezaposleni, već i oni sa 40 godina, pozicionirani i sa platom od čak 2.000 – 3.000 evra.

Nedostaju čak i instruktori pasa vodiča

Iako je hrvatska vlada aminovala „uvoz“ oko 30.000 novih stranih radnika u ovoj godini, podaci MUP od 10. avgusta pokazuju da je nepopunjeno ostalo još nešto manje od 13.000 radnih mesta. Manjak radnika oseća se ne samo u turizmu, gde je prazno još 2.200 radnih mesta, nego i u građevini, brodogradnji, saobraćaju, industriji i poljoprivredi, pa čak i u kulturi. Primera radi, kod suseda se još uvek traži čak i 12 baletskih umetnika i tri operska pevača, ali i 12 lekara, pet stomatologa i isto toliko farmaceuta, pa čak i pet instruktora pasa vodiča.

 

Vozači iz Srbije, o čemu smo pisali, našli su računicu i popunili jedan broj mesta, jer njihove hrvatske kolege odlaze u Nemačku, Austriju i druge zemlje EU, u kojima je ova struka višestruko bolje plaćena. Inače, „zasluge“ za manjak radne snage deo hrvatske javnosti pripisuje samim poslodavcima, odnosno malim platama i lošem odnosu prema zaposlenima ranijih godina, posebno u vreme recesije, koja je u Hrvatskoj trajala dugih šest godina.

No, valja reći kako plate u najmlađoj članici EU konstantno rastu, delom i zbog masovnog odlaska Hrvata na rad u inostranstvo, pa deo ekonomista već strahuje da bi rast zarada veći od produktivnosti mogao dodatno usporiti ionako slab ekonomski rast u Hrvatskoj.

Kući donesu i 5.000 evra

Naši gastarbajteri na Jadranu kažu da najviše zarade konobari, ako se ne računaju kuvari koji su uvek i svuda dobro plaćeni, a u Hrvatskoj od 1.200 do 2.000 evra. Početna plata u restoranima ili hotelima za konobare je od 600 do 800 evra, smeštaj je gotovo uvek obezbeđen, kao i hrana, a od bakšiša može da se zaradi još jedna plata mesečno. Smene su često dvokratne, konobari rade 12, a nekad i 14 sati i to do kasno u noć. Slobodan je obično jedan dan u nedelji, a najbolji bakšiš je u diskotekama i restoranima. U pet meseci sezone, od maja do oktobra, sagovornici donesu kući u Srbiju oko 5.000 evra.

Inače, prema podacima DZS, prosečna neto plata u Hrvatskoj u maju je iznosila 6.352 kune, što je oko 850 evra i vrlo jasno govori gde smo mi u odnosu na suseda. Kada se taj iznos uporedi s platama radnika u drugim novim članicama EU, on nije mali, ali valja voditi računa da su i troškovi života u Hrvatskoj veliki, odnosno da su cene u njoj vrlo blizu onih u daleko razvijenijim zemljama.

 

pošaljite komentar

Nema komentara