Struja najjeftinija u regionu

Letnja tržišna dešavanja se uzburkaju po pravilu samo kada uslede poskupljenja za  preko 10 odsto. Naročito ako je reč o kontrolisanim, a ne slobodnim cenama. Ko još pamti proteklo leto 2018. i uzbunu (proteste) zbog toga što gorivo ne pojeftinjuje, kao svuda u regionu, ako su se za to već stvorili međunarodni uslovi. Da li to ima veze samo sa cenama i troškovima života, ili sa ukupnom političkom i socio-ekonomskom scenom?

Ovogodišnje uvođenje taksa za energetsku efikasnost na cenu svih energenata, verovatno je usledilo tako da se najmanje oseti po džepu građana, u avgustovskim računima za struju i gas, kao i po cenama goriva koje su na pumpama podignute za oko dva dinara po litru. Ispada da će račun za struju od 350 kWh mesečno biti uvećan za 15 dinara. Skoro neosetno. U pozadini stoji veliki državni projekat – energetska efikasnost. Pare će ići direktno u budžet, a visina naknade nije takva da bi iko pitao „šta sve stoji iza toga?“ 

Ako se ipak zapitamo odakle naprasni interes Vlade za pitanja energetske efikasnosti, nema mnogo tajni. U pitanju je namera da se bar nečim odgovori na primedbe (čitajte zahteve) iz Izveštaja Evropske komisije koji je uručen Vladi Srbije 31. maja ove godine. U njemu se kaže da je Srbija usvojila svoji treći akcioni plan u oblasti energetske efikasnosti u decembru 2016, kao i prethodni plan o uštedi devet odsto finalne potrošnje energije, ali da su rezultati polovični, kao i da je zakonodavstvo o efikasnom korišćenju energije i o energetskim svojstvima zgrada samo delimično usklađeno sa Direktivom EU. 

Suština je da je današnja srpska energetika trenutno funkcionalna, ali daleko od neophodne modernizacije i restrukturiranja. Iako se više od 20% primarne energije dobija iz obnovljivih izvora, taj podatak ne bi trebalo da zamagli činjenicu da je preko polovine ukupne energije ostvaruje veoma neefikasnim i prljavim postupkom sagorevanja najlošijeg lignita u Evropi, a da se najveći deo obnovljive energije dobija iz grejnog drveta, prilično neefikasnim sagorevanjem u domaćinstvima. Tačno je da se blizu 30% električne energije dobija iz vodene snage, ali je to verovatno manje od 10% finalne energije, pri čemu su termopostrojenja za dobijanje električne energije u proseku stara preko 40 godina. Tehnička efikasnost postupka (iskorišćenje oslobođene toplotne energije) nije veće od 27%. Gradnja novog termobloka u Kostolcu mogla bi da posluži eventualno u zameni dotrajalih postrojenja, koja bi (sva) u dogledno vreme morala da se pogase.

Nastavak teksta možete pročitati u 64. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.