Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
Republička radiodifuzna agencija (RRA) osnovana je 2003. godine kao jedna od prvih nezavisnih i samostalnih regulatornih institucija nakon petooktobarskih promena 2000. godine. Značaj tela koji reguliše emitovanje programa radijskih i i pre svega televizijskih stanica bio je ogroman u pravljenju demokratskog društva. Donošenjem Zakona o elektronskim medijima 2014. godine RRA menja ime u Regulatorno telo za elektronske medije, ali njena funkcija ostaje ista: „Delotvorno sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija na način primeren demokratskom društvu“.
Zbog značaja medija, a posebno elektronskih, za društvo, ova agencija je verovatno bila izložena najvećim pritiscima političara i kritikama javnosti skoro od osnivanja. RRA, a zatim REM napadani su zbog odabira stanica kojima je dodeljena dozvola, gledanja kroz prste TV stanicama u pogledu dužine emitovanja reklama, neometanog direktnog prenosa kongresa i proslava pojedinih (vladajućih) političkih partija, izbora određenih članova na mesta u upravnim odborima javnih servisa RTV-a i RTS-a (upravo je u toku izbor za članove UO ovih emitera), a sa pojavom rijaliti emisija počela je noćna mora i za regulatorno telo koje bi trebalo da vodi računa o zaštiti maloletnika i dostojanstva gledalaca. Naravno, najveća bura bi se dizala pred izbore kada bi se merila zastupljenost političkih stranaka na televizijama i količina propagandnih spotova.
Ipak, čini se da spominjanje REM-a od strane političara, pre svega opozicije, nikada nije bilo češće nego poslednjih godina. Doduše, tome je možda doprinela i sama ova institucija kada se izuzela iz praćenja predizborne kampanje u medijima za predsedničke izbore 2017. i lokalne izbore 2018. godine. Takođe javnosti nije, po prvi put, predstavljen ni izveštaj o nadzoru medijskih usluga ni za parlamentarne izbore 2016. Iz REM-a je rečeno da nemaju zakonsku obavezu da objavljuju izveštaje o radu emitera tokom predizborne kampanje, kao i da nemaju dovoljno ljudi da bi pratili kampanju u medijima.
Na kraju se pojavilo i objašnjenje da nisu platili licencu za softver koji im to omogućava. Ograničili su se samo na rad po prijavama građana, iako neke nevladine organizacije tvrde da nikada nisu dobili odgovore na njihove prijave. Mada u zakonu o elektronskim medijima zaista nema precizirane zakonske obaveze da nadgledaju medijsko praćenje kampanje, neki članovi zakona obezbeđuju svim učesnicima medijsku zastupljenost bez diskriminacije. Takođe, bivša članica Saveta REM-a Gordana Suša tvrdila je da je, dok je ona bila u ovoj instituciji, nabavljen softver za praćenje izveštavanja medija.
Mada REM nije analizirao zastupljenost stranaka i kandidata u kampanji, možda baš da ne bi morao da reaguje, drugi jesu. Tako je BIRODI utvrdio da je od ukupnog posmatranog vremena Aleksandar Vučić kao premijer bio prisutan u 31 odsto, a kao predsednički kandidat u 17 odsto vremena. Prvi naredni kandidat bio je zastupljen sa jednocifrenim procentom. Takođe, kontekst u kom su kandidati predstavljani bio je na nekim televizijama čak i smešan. Na Pinku je recimo od ukupno 20.000 sekundi (za 21 dan) Vučić u samo 10 sekundi negativno predstavljen. Jedan od zaključaka BIRODI-ja je i da su „tela koja se staraju o integritetu izbornog procesa, kao što su REM i Agencija za borbu protiv korupcije, vidno odsutna iz medijskog prostora“.
Prilikom kampanje za lokalne izbore 2018. godine takođe su nezavisni posmatrači uočili uzdržanost REM-a. U analizi posmatračke misije CRTA- e navodi se da je REM samo izdao saopštenje kojim je podsetilo pružaoce medijskih usluga da su tokom izborne kampanje dužni da se pridržavaju specifičnih pravila propisanih zakonima.
Na internet strani REM-a nije objavljeno da li je, bilo po službenoj dužnosti bilo na osnovu prijava građana, REM zaista utvrđivao da li su se pružaoci medijskih usluga dosledno pridržavali pravila. Takođe, tokom izbornog procesa 318 građana podnelo je prijave REM-u elektronskim putem, a i aktivisti CRTA-e su preporučenom poštom uputili regulatoru četiri prijave, kojima su ukazali na kršenja odredaba Pravilnika, ali REM ih nije objavio niti je obavestio javnost da li je pokrenuo postupke po osnovu ovih prijava.
Ipak, u toku kampanje za izbor Skupštine grada Beograda, REM je morao da donese neke odluke u vezi sa predizbornim spotovima koje su odjeknule u javnosti. Predizborni spot „Gradonačelnik“ izborne liste „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd!” emitovan je 18. februara 2018. godine. U spotu su prikazane fotografije Dragana Đilasa i Aleksandra Šapića, uz prikaz kakav bi nerad i pljačka zadesili grad kada bi oni bili izabrani. Ovim je prekršen Zakon o oglašavanju koji nalaže da se fotografija ne može objaviti ukoliko prethodno nije pribavljen pristanak lica sa fotografije, a REM je na hitnoj sednici istog dana doneo odluku da se zabrani emitovanje spota.
Ovo inače nije prvi put da je REM zabranio emitovanje nekog spota SNS-a. Tokom predsedničke kampanje 2017. naložio je obustavljanje emitovanja spota u kome se pri kraju čuje „Vučiću, pederu“, na inicijativu nekih LGBT udruženja i zato što „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“ kako je navedeno u saopštenju REM-a. Posle samo nekoliko dana, opet je RTS podneo zahtev za monitoring dva spota izborne liste „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“. Na jednom od njih se poručuje da se ne glasa za broj jedan (SNS). U ovom slučaju REM je doneo odluku da nema razloga za zabranu, što je poslužilo prorežimskim tabloidima da optuže REM da je „dirigovan iz jednog centra moći“ i da meri „dvostrukim aršinima“.
Ova predizborna kampanja dostigla je kulminaciju, bar što se tiče REM-a, dan pred izbore nakon emisije Upitnik na RTS-u, u kojoj je sa predstavnicima opozicije gostovao i Goran Vesić, kada je članica Saveta REM-a Olivera Zekić poslala dopis medijima da je predstavnik SNS-a utišavan. U aferi „regleri“ u kojoj se RTS loše branio, Zekićeva je u ime REM-a tvrdila da je Vesić najglasnije govorio u studiju, a najslabije se čuo na ekranima i da je za dva decibela utišavan kada je govorio. U pismu Draganu Bujoševiću, generalnom direktoru RTS-a, ona navodi da „bez mogućnosti da vas, zbog nedostataka u samom zakonu, čak i opomenem, odlučila sam da vam bar javno kažem šta ste, ko zna zbog čega i za koga, uradili“.
Nikada nije objavljeno da li je stručna služba REM-a sprovela postupak po ovom pitanju i kakvi su rezultati, niti je objavljena navodna prijava građana zbog koje je članica Saveta reagovala.
Razvrat na TV bez kazne
Psovanje, fizički obračuni, pornografija, nemoral. Nije teško pogoditi, radi se o rijaliti programima, odnosno većini njih koji se prikazuju nažalost na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Najviše poziva da REM deluje, od zabrane nekih emisija do zatvaranja televizijskih stanica, stiglo je zbog rijaliti programa. Poslednja dva ministra kulture, aktuelni Vladan Vukosavljević i prethodni Ivan Tasovac, pozvala su da se nešto uradi po tom pitanju, a pošto nikom drugom to nije u opisu posla, prozvan je REM.
Tasovac je u martu 2015. godine ocenio da „takvi programi ne samo da imaju negativan uticaj na mlađu populaciju, već su i eklatantan primer pokušaja degradacije celokupne medijske scene u Srbiji“, kao i da je „uveren da će Regulatorno telo za elektronske medije preduzeti sve mere u skladu sa svojim delokrugom rada povodom rijalitija Parovi, koji se prikazuje na TV Hepi, ocenjujući da je ta emisija dno dna domaće produkcije“.
Pre dva meseca sličnu ocenu dao je i aktuelni ministar Vukosavljević, rečima da rijaliti programi ne bi smeli da se prikazuju u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom.
„To je državni resurs i apsurdno je tu emitovati programe koji duhovno i mentalno uništavaju jedan narod. Rijaliti programi su sramota za medijsku scenu. Voleo bih da Ministarstvo kulture i informisanja dobije ingerencije da utiče na emitovanje rijaliti programa, ali to trenutno nije slučaj.“
Ova izjava ministra kulture Vukosavljevića izazvala je buru i donekle pokazala ko je ko, ili bolje ko je s kim na srpskoj političkoj i medijskoj sceni. Promptno je reagovala, opet, Olivera Zekić u ime REM-a rečima da se „rijaliti programi ne zabranjuju nigde, pa neće ni u Srbiji“. Ona je u otvorenom pismu „ministru bez kose“, kako ga je nazvala, istakla da se „regulativa po pravilu ne donosi za pojedinačne emisije ili formate, jer takva vrsta postupanja, bez obzira na to što je u nekom trenutku pravi lek za postojeći problem, može lako da sklizne, hajde to da ponovimo, u cenzuru“. Pored Željka Mitrovića, vlasnika Pinka čiji program u velikoj meri zavisi od rijalitija, u odbranu slobode medija i rijalitija skočili su i Vukosavljevićeve kolege iz vlade, ministar policije Nebojša Stefanović i ministar odbrane Aleksandar Vulin. Pa i sama premijerka Ana Brnabić poručila je da ne mogu ministri da uređuju privatne medije, a na regulatornom telu je da reaguje ako treba.
Inače, na početku emitovanja rijalitija u Srbiji RRA je imala drugačiji stav. Savet RRA, reagujući na opscenosti emitovane u ovim programima, ukazao je na „potrebu da se programi usklade sa pravilima elementarne pristojnosti i da potreba za većom gledanošću ne može biti opravdanje za emitovanje skarednih i uvredljivih sadržaja“.
U redu, možda je previše zabraniti sve rijalitije, ali kada već pređu granice pristojnosti i zakona, trebalo bi ih sankcionisati. E pa, REM je, kako stoji u njihovom godišnjem izveštaju za 2017. Godinu, izrekao svega dve opomene i jedno upozorenje za sve programe za celu godinu. Godinama su u REM-u tvrdili da ih zakon hendikepira time što ne mogu da finansijski kažnjavaju emitere, ali REM ima u rukama jednu moćnu meru koju nikada ili skoro nikada ne koristi. Naime, ima mogućnost privremene zabrane emitovanja programa i trajno oduzimanje dozvola. Samo jednom, 2015. godine, REM je doneo odluku da se na 24 sata obustavi emitovanje rijalitija Parovi na TV Hepi zbog „emitovanja sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika“, a konkretno zbog pornografije.
Ukupno od stupanja na snagu Zakona o elektronskim medijima REM je izrekao 28 opomena i 19 upozorenja. Ako nema mogućnost direktno da kazni televizije, REM ima pravo da podnese prekršajnu prijavu i to je uradio 1.020 puta, prema podacima NUNS-a. Sudovi su doneli 491 presudu, od čega je 310 obustava postupka zbog zastarelosti. Ovo sasvim sigurno ukazuje da emiteri nemaju čega da se plaše.
Sam REM je uradio dva izveštaja o TV rijalitijima, jedan je objavljen 2015, a drugi 2017. godine. U prvom su do detalja dati brojni primeri fizičkog nasilja, govora mržnje i vređanja na nacionalnoj osnovi, prikazivanja pornografije, vređanja dostojanstva ličnosti i ugrožavanja prava deteta. Ovo se uglavnom poklapa sa onim što po zakonu REM treba da štiti.
Nezavisnost i samostalnost
U julu ove godine objavljen je izveštaj „Nezavisnost i rad regulatornog tela za elektronske medije u Republici Srbiji“ koju je naručio Savet Evrope.
U izveštaju se navodi da „REM deluje unutar izazovnog medijskog konteksta, bez optimalne podrške parlamenta i marginalizovan od strane Ministarstva kulture i informisanja“. Takođe se ističe da mnoge zainteresovane strane iz oblasti medija ne doživljavaju REM kao telo koje će ukazati na nedostatak sprovođenja ili uklanjanja odgovornosti (na primer, praćenje izbornih kampanja), što narušava njegov javni kredibilitet. Autori su primetili da nadzorno telo nema ovlašćenja da nametne finansijske sankcije koje su sasvim sigurno delotvornije od ukora i upozorenja, ali da, s druge strane, REM nedovoljno koristi sankcije s najvećim efektom zastrašivanja koje poseduje, tj. privremenu zabranu programa.
O tome koliko je REM samostalan i nezavisan može govoriti i podatak da od 2016. godine, umesto devet članova saveta kako je statutom predviđeno, on ima samo šest članova i pri tome nema predsednika. Od njih devet četiri člana predlažu politička tela (odbor Narodne skupštine za kulturu i informisanje, odbor Skupštine Autonomne Pokrajine i saveti nacionalnih manjina koje čine politički predstavnici stranaka nacionalnih manjina) što znači da u ovako krnjem sastavu oni imaju odlučujući uticaj na rad Saveta. U preporukama NUNS-a za unapređenje rada REM-a navodi se da u slučaju da Savet iz bilo kog razloga izgubi još jednog člana, rad REM-a će biti u priličnoj meri blokiran, jer će izostati dvotrećinska većina, koja je potrebna za izbor predsednika i potpredsednika Saveta, usvajanje podzakonskih akata iz nadležnosti REM-a (uključujući Statut, Poslovnik o radu i druge podzakonske akte) za donošenje rešenja o oduzimanju dozvole.
Savet uvek bio pod uticajem moćnih političkih aktera
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da REM nikada nije u potpunosti ostvarivao svoje zakonske zadatke, ili ih makar nije obavljao koliko je mogao.
„Iako unutar REM van svake sumnje ima ljudi koji profesionalno obavljaju svoj posao, mislim da je Savet uvek bio pod uticajima najmoćnijih političkih i medijskih aktera. Samim tim, oni nikada nisu u potpunosti mogli da ispune svoju ulogu regulatora, a većina članova je pristajala na takvu ulogu. Stvari su se vremenom pogoršale, što je naročito vidljivo u odsustvu nadzora u vezi sa izbornom kampanjom. Ranije je RRA produkovala statistike koje su jasno pokazivale premoć vladajućih u informativnom programu televizija, ali se nisu bavili na primer proverom da li se oglašavanje vrši pod istim finansijskim uslovima. U nekoliko poslednjih izbornih ciklusa aktuelni savet REM je u obesmislio svoje postojanje očigledno pristrasnim postupanjem i još mnogo više nepostupanjem u slučajevima povreda pravila čiju primenu REM nadzire. Ne znam koliko na REM utiče to što radi u nepotpunom sastavu, ali je sigurno određenog uticaja na rad ove institucije imalo to što je uneta neizvesnost i nejasnost u status zaposlenih nakon zakonske reforme od pre nekoliko godina”, kaže Nenadić.
REM ne obavlja ulogu koja mu je poverena
Maja Divac iz produkcijske grupe Mreža za „Novu ekonomiju“ ocenjuje da REM odavno ne funkcioniše kao nezavisno regulatorno telo i ne radi svoj posao, niti obavlja ulogu koja mu je poverena.
„U tom smislu ovo telo ne da ne radi u cilju ’unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima, na način primeren demokratskom društvu’, već bi bez imalo preterivanja moglo da se konstatuje da sistematski radi na urušavanju svega navedenog u prethodnom citatu“, izričita je Maja Divac.
Ona podseća da iako pojedini emiteri koji imaju nacionalnu frekvenciju, godinama na dnevnoj osnovi krše i medijske zakone i pravilnike koje je doneo i sam REM, ovo telo ne samo da ne reaguje, već i samo stvara ambijent u kome elektronski mediji mogu bez ikakvih posledica da prikazuju medijske sadržaje koji su u suprotnosti sa profesionalnim i etičkim standardima, kao i sa domaćom i evropskom regulativom.
„Praksa izricanja blagih mera očigledna je i u slučajevima kada pružalac medijskih usluga (PMU) učestalo ponavlja isti prekršaj. Na primer, od pet mera upozorenja izrečenih tokom 2016, Savet REM-a je tri mere upozorenja izrekao TV Hepi zbog istog prekršaja – kršenja prava maloletnika. Iako je očigledno da ova televizija, i pored upozorenja regulatora, nastavlja sa ponavljanjem istog prekršaja, Savet REM-a se nije odlučio da izrekne težu kaznu“, kaže Maja Divac, dodajući da izostaju i reakcije na kršenje zakona od strane PMU u slučajevima nedozvoljene političke promocije u vreme izborne kampanje, u slučajevima prikazivanja programa koji su štetni za decu i maloletnike, u slučaju pogubne prakse emitovanja rijaliti emisija u otvorenom programu u dnevnom terminu.
Ona ocenjuje skandaloznim to što Savet REM-a, koji je nadležno telo za postupanje u ovakvim situacijama, godinama toleriše neprimerene rijaliti programe koji se prikazuju u terminima kada i deca i mladi prate TV programe.
„Domaći zakoni i etički kodeksi, kao i evropska medijska regulativa, jasno brane prikazivanje ovakvih sadržaja u dnevnim terminima i u otvorenom TV programu. Treba dodati da rijaliti programi, kakvi se prikazuju u Srbiji, nisu neprimereni samo za najmlađu, već i za celokupnu populaciju, s obzirom na to da prikazuju sadržaje koji vređaju ljudsko dostojanstvo i nanose nemerljivu štetu duhovnom i intelektualnom razvoju svakog društva. Skandalozno je i to što Savet REM-a ne samo da godinama toleriše prikazivanje ovakvih sadržaja, već i otvoreno staje u zaštitu komercijalnih televizija koje prikazuju takve skaredne programe. Članovi Saveta REM-a bi zbog takvog postupanja morali biti sankcionisani. Za početak, neophodno je što pre razrešiti dužnosti sve sadašnje članove Saveta REM-a“, smatra Maja Divac.
———————————————————————————————————————-
Projekat „Nezavisna kontrolna tela – čuvari vladavine prava i demokratije u Srbiji” finansira National Endowment for Democracy.
Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy
———————————————————————————————————————–
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
