Arija iz šoljice kafe

Jednog dana kada je okrenuo ključ u bravi Pržionice, spremajući šank, Siniša Radin otpevao je samo za prijatelja iz Sarajeva ariju „Nessun dorma” iz Pučinijeve opere Turandot. Prijatelj ga je snimio i okačio na Instagram. Tako je njegova izvedba postala hit na internetu, a mnogima je bilo zanimljivo to što operski pevač poslužuje kafu u kafeteriji na Dorćolu.

Kroz razgovor sa Sinišom otkrili smo da oba posla voli podjednako. Tokom dana se bavi prženjem i oslikavanjem na kafi, a uveče oblači kostime i peva na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Muzika je njegov život, a najteže mu je da se odluči koji žanr najviše voli. Da bira između klasike, popa i roka, jednostavno ne može.

„Trenutno drug i ja, kao akustični duo, nastupamo dva, tri puta mesečno i tada izvodimo uglavnom pop i rok muziku. Volim da pevam i sviram i to radim više za svoju dušu. Pevamo sve, posebno volim Bijelo dugme.

Počnem sa „Sve će to mila moja”, završimo sa „Ružicom” ili „Lipe cvatu”. Na jednom od tih nastupa, neko je doviknuo da otpevam neku ariju po svom izboru i ja, šta ću, otpevam „Nessun dorma” (Nek niko ne spava)”, objašnjava Siniša.

Za sebe kaže da je po prirodi stidljiv, ne prija mu da je u centru pažnje, osim kada je na sceni. Za Instagram ga je snimio prijatelj i popularnost na mrežama mu godi, ali u Pržionici peva samo kada nema gostiju.

„Jednom sam zapevao neku ariju kad nikoga nije bilo u lokalu. Međutim, gosti su čekali da završim, onda su ušli i pozdravili me aplauzom. To mi je bilo baš simpatično”, priseća se Siniša.

U muzičkoj školi zanimalo ga je solo pevanje, ali se odvažio da ode na audiciju Narodnog pozorišta za operu. Prošao je i već sedam sezona nastupa na sceni te institucije. Prisetio se prvog nastupa i prve uloge u operi.

„Više volim da se eksponiram preko društvenih mreža, sebe smatram poprilično stidljivom osobom. Da me nije Sofija Pižurica povukla i ubacila u predstavu, ko zna kada bih prvi put zapevao na sceni Narodnog pozorišta. Prva uloga bila je uloga glasnika u Trubaduru, mala, ali za mene značajna. Taj momenat izlaska na osvetljenu scenu bio je magičan”, priča on.

U kafeu u kome radi preko dana, uživa u prženju i oslikavanju na kafi (latte art). Toliko voli taj posao da bi ga radio i kao prvak opere, što svakako planira da postane jednog dana.
„Dopada mi se to što ovde koristimo specijal kafe koje su daleko od komercijalnih – od jednog uzgajivača sa jedne plantaže, visokog kvaliteta. Samim tim, dopada mi se i moj deo posla i, čak i da postanem prvak opere, ostao bih ovde samo zbog prženja kafe. Radio bih to makar i noću.”

Pred nastup voli da popije espreso, to ga opušta, ali kada je na repertoaru predstava u kojoj ima veću ulogu, više voli da se tog dana odmara, pomalo se raspevava i čuva glas za uveče. Ponekad to čini i pod tušem, a kako kaže, komšije vole da ga slušaju.

„Gde god da sam živeo, nisam mogao da izbegnem susrete sa komšijama i pitanje da li ja to ponekad zapevam. Prvo pomislim da će da se žale, ali zapravo samo žele da me pohvale. Nedavno su mi radnice iz supermarketa ispod mog stana rekle kako vole da me slušaju, pa kad zapevam, izađu ispred da uživaju uz cigaretu”, ispričao nam je Siniša.