Čekati da AI balon pukne najskuplja je strategija

Moguće je da je hajp oko veštačke inteligencije preveliki. Ali čak i da balon pukne, tehnologija ostaje. Isto smo videli sa dot-com balonom. Mnoge firme jesu nestale kad je pukao, ali internet je ostao i promenio sve. Mi smo sada u tom početnom periodu. Infrastruktura se gradi, sve je novo, ali AI će sigurno biti deo naše svakodnevice

Jedan sat dnevno možda ne zvuči kao mnogo. Ali kada se pomnoži sa brojem zaposlenih i radnih dana u godini, pretvara se u desetine hiljada evra. Upravo na toj računici zasniva se pristup kompanije MeteorIT, koji su osmislili Helena Ivanov i Miloš Spasojević, sa ciljem da firmama pomognu da uz pomoć veštačke inteligencije eliminišu repetitivne zadatke i unaprede poslovne procese.

Sa Helenom Ivanov, suosnivačicom MeteorIT-a i direktorkom za dijagnostiku poslovnih procesa, razgovarali smo o tome zašto većina kompanija još uvek ne koristi puni potencijal AI-ja, gde menadžeri najčešće greše, kako izgleda dijagnostika poslovnih procesa i zašto uspešna primena veštačke inteligencije mnogo više zavisi od organizacije nego od same tehnologije.

Kako je nastala ideja za osnivanje MeteorIT-a?

U jednom trenutku krenuo je taj veliki hajp oko veštačke inteligencije, mediji su sve više pričali o tome kako će AI ljudima oduzeti poslove, kako će menadžerske pozicije nestati i kako nas čeka velika kriza na tržištu rada. Tako ekstremna kriza je malo verovatna, ali nama je od početka bilo jasno da je reč o revolucionarnoj tehnologiji. Miloš radi u toj industriji i njemu je to bilo jasno mnogo pre nego meni. Ja sam svoj prozor u AI svet dobila preko pozicije saradnika u International Strategy Forum-u, organizaciji koju vodi bivši direktor Google-a Erik Šmit. Preko njih sam otišla u Vašington, na jednu od najvećih AI konferencija na svetu. Tamo sam upoznala čoveka koji je, između ostalog, uz pomoć veštačke inteligencije izračunao kada će Rusija napasti Ukrajinu, mašina je to pogodila u dan, još u oktobru 2021. godine. Taj put je za mene bio prekretnica.

Ali vrlo brzo nam je postalo jasno nešto drugo, a to je da iako AI modeli mogu da rade impresivne stvari, mali broj ljudi ume da ih koristi. Većina koristi AI kao malo bolju verziju Google pretrage. I dokle god postoji taj jaz između onoga što tehnologija može i onoga kako je ljudi koriste, postojaće jasni dobitnici, oni koji znaju da je koriste, i gubitnici, većina koja ne zna. Upravo u tome smo videli prostor za naš biznis.

Da li je postojao neki konkretan trenutak ili iskustvo koje vas je navelo da se fokusirate baš na AI konsalting i implementaciju?

Prelomni trenutak se desio u martu ove godine, kada je postalo više nego očigledno da AI modeli zaista mogu mnogo toga da ubrzaju i učine poslovanje efikasnijim, ali da se to u praksi ne dešava. I otkad smo ušli u ovu priču, svakog dana dobijamo potvrdu da je izbor bio dobar. Vidimo mnoga mala i srednja preduzeća koja ne umeju da se snađu. Ali primećujemo i da „veliki igrači“ prave loše poteze. Microsoft je, prema medijskim izveštajima, dao zaposlenima praktično neograničeno korišćenje AI alata, bez razmišljanja o tome gde AI treba, a gde ne treba primeniti. Rezultat? Probijen budžet, a produktivnost se nije pomerila. Za nas je to bila najbolja potvrda da problem nije tehnologija, nego način na koji se uvodi.

Kako izgleda tržište AI konsaltinga u razvijenim ekonomijama?

Ovo je novo polje svuda, ne samo kod nas. Naša firma je nova, ali i bilo koja druga konsultantska kuća, ma koliko stara, u AI svet ulazi prvi put. Svi imamo istu startnu poziciju. Razlika je u tome što je u razvijenim ekonomijama ovo dominantna tema, dok se u Srbiji o tome mnogo manje priča. Zanimljivo je i da se velike kuće poput McKinsey-a, koje su veliki deo poslovanja preusmerile na AI konsalting, suočavaju sa neprijatnim pitanjem sopstvenih klijenata: zašto cena ostaje ista, ako vam AI sada štedi vreme, trud i rad? Tržište je novo svuda i niko se još nije do kraja snašao, ni u najrazvijenijim ekonomijama.

Koje industrije su prve počele da ostvaruju konkretne koristi od AI rešenja?

IT industrija, mada je i to donekle upitno. Deo IT sektora je uvodio AI u sve, bez razmišljanja o troškovima, pa sada neke od najvećih kompanija, opet prema onome što se može pročitati, razmišljaju kako da tu potrošnju smanje. Ono što se ne sme zaboraviti je medicina, gde veštačka inteligencija pravi ogromne skokove bukvalno svakog dana. Tu je i nacionalna bezbednost, firma koju sam pomenula, koja je uz AI predvidela rusku invaziju u dan, danas savetuje američku vladu i pomaže u predviđanju i sprečavanju terorističkih napada. I sve se ubrzava. Britanija je nedavno objavila da će AI koristiti i u pravosuđu, da bi se ubrzale procedure i skratilo čekanje na presude.

Za kakve kompanije je MeteorIT prvenstveno namenjen?

Uglavnom se fokusiramo na mala i srednja preduzeća, ali rado radimo i sa većim sistemima gde postoji interesovanje. U suštini, možemo da budemo od koristi svakome ko želi da unapredi poslovanje uz ovu tehnologiju, a nije siguran odakle da krene.

Mnogi vlasnici malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje vode značajan deo poslovanja kroz Excel tabele, mejlove i papirnu dokumentaciju. Koliki otpor prema veštačkoj inteligenciji danas postoji u domaćim kompanijama?

Zavisi od firme do firme. Postoje preduzeća koja su previše optimistična i veruju da AI treba ugurati u sve i svuda, pa će poslovanje magično postati bolje. To je pogrešno i često kontraproduktivno i jako skupo. Sa druge strane, veliki broj preduzeća u Srbiji ima otpor, ne veruju tehnologiji i, naravno, plaše se da ih može zameniti. Mislim da ih brine i promena i sama tehnologija, to dvoje je teško razdvojiti. Ali činjenica je da u svim tim preduzećima gomila ljudi gubi vreme na dokumentaciju i Excel tabele i da zbog toga ne stižu da rade posao koji mašina nikada neće moći da radi, a samo čovek može. A kad ste zatrpani tolikom papirologijom, prostor za grešku je ogroman.

Zaposleni u mnogim sektorima imaju strah da će AI da ih zameni. Može li se taj scenario uopšte izbeći?

Naravno. I treba da se izbegne. Cilj je da ljudi rade ono što samo ljudi mogu, a da mašina preuzme ono što je pešačko, dosadno i repetitivno. Velika greška je uverenje da je sve ovo što se dešava neizbežno. Nije. AI je tehnologija koju su napravili ljudi i koju kontrolišu ljudi. Ona u svakom trenutku može da se isključi, uspori ili zakonski reguliše. Želim da verujem da će vlasti u svetu biti odgovorne i da neće dozvoliti da se desi velika kriza. Ali svakome bih savetovala da počne da se upoznaje sa ovom tehnologijom, to znanje će ga štititi na poslu, a usput će mu olakšati i život i rad.

Kako planirate da doprete do malih i srednjih preduzeća u Srbiji, koja se uglavnom suočavaju sa mnogo osnovnijim izazovima od primene veštačke inteligencije?

Kao i svakoj novoj konsultantskoj firmi, glavni metod će nam u početku biti preporuka. O uspehu ništa ne govori tako dobro kao sam uspeh, kada firmi možete da pokažete da ste nekoj drugoj uštedeli vreme i novac, i da je ta tehnologija zapravo jednostavna za korišćenje, tada se otvaraju vrata. Što se tiče osnovnijih izazova, upravo zato i ne radimo samo AI implementaciju, nego ceo proces, počevši od dijagnostike. Tamo gde vidimo da postoje problemi koje treba rešiti pre uvođenja AI, pomognemo firmi da prvo napravi zdravu osnovu na kojoj veštačka inteligencija uopšte može dobro da radi.

Koje su najčešće zablude sa kojima se susrećete kada je reč o primeni AI u kompanijama?

Da AI može apsolutno sve. I potpuno suprotno: da ne može ništa. Ljudi generalno imaju jako pojednostavljene i polarizovane poglede na ovu tehnologiju. Istina je da AI može mnogo, ali sve zavisi od podataka kojima raspolaže i alata sa kojima može da komunicira, bili to mejlovi, ERP ili neki drugi softver. Bez toga, i najbolji model je beskoristan.

Kada vam se javi klijent, kako konkretno izgleda proces AI dijagnostike?

Dijagnostika obično traje dve do tri nedelje, u zavisnosti od veličine firme. Prvo razgovaramo sa vlasnikom, da se u potpunosti upoznamo sa firmom, njenim ciljevima, problemima i mogućnostima. Zatim razgovaramo sa svim zaposlenima. Naravno, ako je firma veća, delimo je u timove. Onda radimo nešto što se zove shadowing: svakom zaposlenom bukvalno postanemo senka, da dobijemo potpuni uvid u njegov radni dan: gde se gubi vreme, gde novac, gde se dešavaju greške, gde se procesi ponavljaju. Posle toga mapiramo sve procedure i procese u firmi, kao i sve alate koje firma koristi. Na kraju klijent dobija kompletan pregled svega što smo naučili i predlog tri do pet stvari koje bi mogle da se automatizuju, sa procenom isplativosti. Tu je kraj dijagnostike. I klijent odlučuje da li ide dalje.

Kada prvi put uđete u neku kompaniju da uradite AI dijagnostiku, šta vas najčešće iznenadi?

Uvek isto: koliko su pešački i repetitivni poslovi prihvaćeni kao normalni. Niko ne pokušava da se otarasi dosadnog posla, on se prosto nasledi, kao deo radnog mesta. Radili smo sa jednom nevladinom organizacijom čiji je tim za komunikacije svako jutro počinjao dan tako što ručno pretražuje medije, tražeći tekstove relevantne za njihove teme. Četrdeset pet minuta, svakog jutra, godinama. Kad smo pitali zašto, odgovor je bio: „Pa tako se to radi.“ To je rečenica koju čujemo najčešće. A iza nje se skoro uvek krije posao koji mašina može da odradi bolje, brže i bez gunđanja.

Da li ste nekada klijentu savetovali da ne uvodi AI? U kojim situacijama veštačka inteligencija jednostavno nije pravo rešenje?

Da, i to je sastavni deo posla. To je faza koju zovemo dizajn, a koja ide posle dijagnostike. Kada se identifikuje prostor za automatizaciju, razmatramo šta je optimalno rešenje, a to nije uvek AI. Imali smo klijenta kod koga je za određeni problem bilo bolje ići na klasično rešenje i napraviti običnu aplikaciju, jer bi uključivanje AI bilo prekompleksno i skupo, a aplikacija je radila isti posao za manje novca. Naš posao nije da prodamo veštačku inteligenciju, nego da rešimo problem.

Možete li navesti primer procesa koji AI može značajno da unapredi u jednoj prosečnoj kompaniji?

AI najviše ubrzava procese koji se zasnivaju na obradi velikog broja podataka. Evo primera iz prakse. Radili smo dijagnostiku u jednoj servisnoj firmi i otkrili da zaposleni, svaki put kada završi intervenciju kod korisnika, iste podatke upisuje tri puta: na papir na terenu, pa u jedan sistem, pa u drugi. Sat do dva dnevno odlazi samo na prekucavanje podataka koji već negde postoje. Još zanimljivije, kad menadžeru zatreba istorija nekog uređaja, mora ručno da pretražuje tri sistema paralelno i da spaja informacije. Ispričali su nam kako je njihovom korisniku zatrebala kompletna istorija jednog jedinog uređaja: menadžer je potrošio sat vremena prekopavajući tri sistema da bi sastavio nešto što bi trebalo da postoji na jedan klik. Sa AI asistentom oba problema su rešena: informacije automatski stižu u sve sisteme i nema prekucavanja, a menadžer postavi pitanje i dobije odgovor za sekund. I to je suština. AI ne uvodi ništa novo. On eliminiše ručni posao koji ne dodaje vrednost i oslobađa ljude za posao koji samo čovek može da radi.

Koji su najčešći merljivi efekti koje klijenti ostvaruju?

Prvi i najočigledniji je ušteda vremena, koja se direktno prevodi u niže troškove i konkurentniju cenu na tržištu. Ali ima i efekata koji se teže mere, a klijenti ih često navode kao najvažnije. Manje grešaka, jer kad podaci putuju automatski, nema prekucavanja, pa nema ni grešaka u prekucavanju. Pa zaštita prihoda, koju klijenti najmanje očekuju: kod istog tog klijenta otkrili smo da se deo usluga godinama pruža po starim ugovorima: sistem ima datum isteka, ali nikoga ne obaveštava, pa se obnova dešavala tek kad se klijent sam javi da nešto zatraži. Sada mašina svakog dana proverava šta ističe i pripremi predlog obnove po aktuelnom cenovniku. To nije ušteda vremena. To je novac koji je prosto curio. I nešto što bih nazvala oslobađanjem znanja: kod pomenute nevladine organizacije ispostavilo se da godinama sede na vrednoj bazi kontakata koju niko ne koristi, jer je bila rasuta po nepovezanim sistemima. Kad se to poveže, firma odjednom vidi sopstvene resurse kojih nije bila ni svesna.

Koliko je finansijski zahtevna implementacija AI rešenja za jedno MSP preduzeće?

Naš cilj je da ovo bude isplativo za preduzeće. Konkretno, da investicija u implementaciju sama sebe isplati kroz dve godine rada. Posle toga se ubiraju plodovi. A ako računica to ne pokazuje, mi ćemo to reći još u fazi dizajna i nećemo gurati implementaciju.

Kakve rezultate ste do sada ostvarili sa klijentima?

Jednom od naših klijenata, firmi od dvanaest zaposlenih, implementirali smo AI u svakodnevne procese i rezultat je bio sat uštede dnevno po osobi. Zvuči skromno. Ali nedeljno je to 60 sati koje firma više ne plaća za repetitivne zadatke. Mesečno, na 22 radna dana, 264 sata. Godišnje to je 3.168 sati. Kada to prevedemo u novac, pri bruto plati od 165.000 dinara mesečno, govorimo o uštedi od oko 247.000 dinara mesečno, odnosno skoro tri miliona dinara godišnje. To je oko 25.000 evra. U praksi, kao da je vlasnik firme dobio jednog i po dodatnog zaposlenog. Bez novog ugovora, bez novih poreza, bez doprinosa.

Koji je najveći mit o veštačkoj inteligenciji u koji danas veruju ljudi?

Da je sve ovo veliki balon koji će pući, pa ćemo se vratiti na staro. Moguće je da balon postoji, to je tema za neki drugi razgovor, i moguće je da je hajp oko tehnologije preveliki. Ali čak i da balon pukne, tehnologija ostaje. Isto smo videli sa dot-com balonom. Mnoge firme jesu nestale kad je pukao, ali internet je ostao i promenio sve. Mi smo sada u tom početnom periodu. Infrastruktura se gradi, sve je novo, ali AI će sigurno biti deo naše svakodnevice, kao što je danas internet. I zato je čekanje da balon pukne najskuplja moguća strategija.