Za plakanje će biti kasno
Dok je Srbija gotovo potpuno okupirana sopstvenom političkom krizom, koja možda nikad nije ni prestala još od pada Berlinskog zida 1989, oko nas se odvijaju procesi koji bi mogli da promene geopolitičku arhi...
Već je poznato da sve što se dešava u zemlji dolazi isključivo iz centralne države, a koliko su lokalne samouprave nesamostalne u odlučivanju govori i podatak da je udeo njihovog zaduživanja poslednih godina pao više od četiri puta i sada je na nivou od oko 0,5 odsto BDP-a. I dok političari poručuju da je javni dug Srbije pod kontrolom, ekonomisti kažu da je udeo javnog duga koji je, prema zvaničnim podacima na nivou od 48 odsto BDP-a, zapravo mnogo veći, jer je dinar precenjen.
Činjenica koja možda najviše govori o samoj Srbiji i funkcionisanju zemlje, mentalitetu i preduzimljivosti je da se lokalne vlasti skoro pa i ne zadužuju više, jer centrala je ta koji nosi skoro u potpunosti javni dug zemlje. Nekada davno smo imali bajke o decentralizaciji zemlje, ali činjenica je da sada sa lokalnih nivoa vlasti nema preduzetničkog duha, ideja ili pokušaja da političari unaprede svoje zajednice kroz ove vrste finansijskih instrumenta, dok Beograd sija punim sjajem u tom segmentu.
