Čovek koji pravi i prodaje firme

Kad Radeta Rakočevića pitate koliko biznisa je pokrenuo za svojih prvih 50 godina, treba mu malo vremena da prebroji. Iskreno odgovara da je investirao  dosad u petnaestak privatnih kompanija iz Srbije, uspešno je pola prodao, četiri firme su propale, dve su u hibernaciji, jedna je trenutno u procesu transformacije, a sa jednom je na sudu

Nedavno je prodao firmu za proizvodnju zanatskog sladoleda koja je bila franšiza Moritz Eis, i koja je za tri godine rada napravila saradnju sa Štarkom i ušla u Maxi markete.

Izlazak iz ovog biznisa je deo njegove poslovne odluke da se fokusira  na pokretanje alterantivnog investicionog fonda za ulaganje na svetskim berzama do kraja godine. Kao dugogodišnji broker, drži aktivno kurseve o investiranju na berzama i upravljanju ličnom imovinom. Nedavno je održao i besplatno predavanje za tinejdžere o upravljanju novcem i priprema prvu konferenciju o investiranju u junu – Senzal Dan investitora.

U domaćoj biznis zajednici je najpoznatiji po činjenici da je u oktobru 2007. godine, četrnaest dana nakon sloma Lehman Brothers u SAD, prodao svoju brokersku kuću Senzal belgijskoj brokerskoj kući KBC Securities za 20 miliona evra. Deo njegove poslovne filozofije je da morate da vratite zajednici, selektor je nacionalnih fleg fudbal reprezentacija i donator je pesničke nagrade „Vasko Popa“ u Vršcu, pesnika koji mu je obeležio mladost.
Šta se dešava u srpskoj i svetskoj privredi? Mislili smo da smo sve krize videli, a onda je došao kovid, pa rat u Ukrajini.

Već 30 godina se bavim tržištem kapitala, nisam bio previše iznenađen reakcijama berze i makroekonomskim kretanjima. Pandemiju dosad nismo imali, ali ono što se desilo posle, nije bilo iznenađenje. Štampana je ogromna količina besplatnog novca i bilo je očekivano da će doći do inflacije. Onda je počeo rat u Ukrajini i 2022. jeste godina kakva se dosad nije videla u svetskoj ekonomiji.

Visoka stopa inflacije je dovela do toga da su ljudi koji raspolažu viškom kapitala zabrinuti što njihov novac gubi vrednost. Ako je u Srbiji inflacija zvanično 16 odsto,  a nezvanično mnogo više, zastrašujuće je da izgubite u jednoj godini četvrtinu vrednosti svoje imovine. To je podstaklo veliki broj ljudi da razmišljaju o alternativama. Nije više sigurno uložiti ni u svoj biznis jer i biznisi su izloženi turbulencijama. Investiranje u nekretnine, koje je vrhunac investiranja  u Srbiji, takođe je pokazalo svoje i dobre i loše strane.

Akcije daju mogućnost zarade, ali i zaštite imovine. Da ste kupili akcije S&P 500 u prethodnih nekoliko godina u trenutku kad su bile najskuplje, opet biste danas zaradili.

Iskustvo mi kaže da je i ova kriza prilika za investicije na dugi rok. Najvažnije je investiranje u znanje, ali sad se postavlja pitanje u koje znanje treba uložiti. Ranije upišeš IT, imaš siguran posao, ali sad je i to problem jer velike tehnološke kompanije dele otkaze. Definitivno perspektivu imaju firme koje se bave proizvodnjom hrane, ali i uslugama. Na ceni su zdravstvene i majstorske usluge, zanati, negovanje,  ali i alternativno i dodatno obrazovanje.

Počela je primena novog zakona o tržištu kapitala u Srbiji,  a doneti su i drugi zakoni koji se tiču finansijskog tržišta. Kakve efekte očekujete od tih propisa?

Beogradska berza je sad manje razvijena nego što je bila pre 90 godina. Naša berza je samo kolateralna šteta tranzicije srpskog društva od 2000. godine kada se berza koristila samo za koncentraciju kapitala, a ne za prikupljanje kapitala i disperziju vlasništva. Postoji i nezrelost naših preduzetnika i investitora koji i dalje smatraju da je potrebno da imaju potpunu kontrolu nad kompanijom da bi ostvarili svoje ciljeve. Ne mogu se Delta ili MK grupa silom naterati da izađu na berzu, poenta je da se obezbede uslovi koji bi motivisali domaće kompanije da se listiraju. U  Hrvatskoj imate privatne firme poput Atlantic grupe koja je sama odlučile da izađe na berzu.

Poslednjih godina se primećuju konačno kvalitetni potezi države, ali ima još mnogo izazova. Ja sam uvek za postojanje finansijskog auto-puta. Napravite više traka, neka za velike kompanije i javna preduzeća važe postojeći propisi za listiranje, ali malim firmama, koje imaju prihode manje od milion evra, treba omogućiti lako listiranje.

Takođe, cenzus za investiranje u alternativne investicione fondove je previsok, 50.000 evra je nerealno veliki prag za srpske standarde. Ako želite da se neko okuša u investiranju u kompanije, startape – treba spustiti granicu na 10.000 evra.

Takođe, potrebna nam je platforma koja bi omogućila da se prodaja udela u DOO  obavlja transparentno, postoji biznis berza ali i to treba utegnuti. Ovde se doskora prodaja firme smatrala slabošću, sramotom, mada se i to sad menja sa IT scenom.

Tržište startapa zahteva takođe jednu platformu na kojoj bi se transparentno videlo šta se nudi. Ljudi ne znaju da je moguće ulaganje u startape i sa 10.000 evra, to se i dalje drži u nekom poluzatvorenom krugu. Ima ljudi koji imaju kapital ali i tzv. smart money, imaju znanje kojim bi mogli da pomognu. Ja sad imam sedmu generaciju kursa o investiranju na berzama gde ljude učim kako da upravljaju svojom imovinom i samostalno investiranju na berzi. Ali moj najveći motiv je da polaznike kursa uključim u zajednicu investitora –  Senzal Alumni – gde je sad preko 200 članova. Oni razmenjuju znanja i iskustva iz oblasti u kojima su eksperti. Moja ideja je da budemo svetski šampioni u investiranju, kao što smo šampioni u sportu. Cilj je deljenje informacija u cilju najboljeg povrata na uloženo.

Šta uraditi sa EPS-om i Telekomom Srbija?

Izlazak  EPS-a na berzu je ekonomsko i političko pitanje. Kad izađete na berzu, transparentno i korporativno upravljanje se podižu na viši nivo, onda akcionari počnu da postavljaju pitanja, a njihov interes je sebičan i žele profit. Imali smo primere uspešnih i neuspešnih privatizacija komunalnih preduzeća gde je profit akcionara stavljen na prvo mesto… Pitanje je da li bi to dovelo do potresa na socijalnom i političkom spektru. Mogu da razumem,  ali ne opravdavam, zašto nijedna srpska vlada dosad nije EPS izvela na berzu.

Sa druge strane, Telekom bi bio sjajna firma na listingu. Telekom vuče dosta poteza na koje bi se pozitivno reagovalo da je na berzi. Ako je Telekom Srpske na berzi i vide se efekti toga, bilo bi sjajno da se određeni procenat akcija i Telekoma Srbija nađe na berzi. Skijališta Srbije bi takođe bila sjajna firma. Neko privatno javno partnerstvo bi bilo još transparentnije ako bi se pružila mogućnost građanima da budu akcionari.

Male i srednje privatne  kompanije bi takođe trebalo da potraže dodatni kapital na berzi, od 500.000 do pet miliona evra. Sve što je vezano za robu široke proizvodnje, čak i premijum proizvodi iz prehrambene industrije ili usluge, imaju perspektivu na berzi.

Meni je Moritz Eis bio velika životna škola. Svako ko želi da se sam bavi takvom proizvodnjom dugoročno, namučiće se. Tačno je da puštanjem partnera u firmu ti deliš dobit, ali zaboravlja se da deliš i rizik.

Zamislite da imam 25 godina, i zarađujem na internetu. U šta ulažem mali „štek“? Ili, imam 1.000  evra sa strane, dvoje dece,  stan u vlasništvu. U šta ulažem ako imam 10.000 evra ili 100.000 evra?