Čovek koji voli matematiku

Do svog kabineta na četvrtom spratu
Prirodno-matematičkog fakulteta sproveo nas je Petar Melentijević,
student master studija matematike. U roku od deset dana, krajem
prethodne akademske godine, on je stekao diplomu osnovnih studija,
upisao master, počeo da sluša neke predmete sa doktorskih studija i
postao saradnik u nastavi. I uz to – redovno izlazi

Već početkom osnovne škole znao je da je matematika ono što ga zanima i
čime bi voleo da se bavi. Osnovne studije upisao je bez prijemnog
ispita zbog rezultata koje je postigao u srednjoj školi. Prošle i
pretprošle godine je na međunarodnom takmičenju studenata matematike
osvojio dve bronzane medalje u konkurenciji od 350 studenata iz 40
zemalja.

,,Ova takmičenja organizuje američki univerzitet u Bugarskoj. Osim
takmičarskog dela, u tih sedam dana ima vremena i za druženje. Dolaze
studenti iz raznih delova sveta, pa i sa prestižnijih univerziteta.
Poslednjih nekoliko godina najbolji plasman imali su Poljaci, Rusi,
Nemci i pokoji student iz Amerike sa nekog njihovog prestižnog
univerziteta. Naš fakultet ima kontinuitet na ovakvim takmičenjima, pa
svi uglavnom znaju za Srbiju“, kaže Petar.

Poslednje dve godine bio je jedini takmičar iz Srbije, prevenstveno
zbog nedostatka finansijskih sredstava. On je prošle godine putovao o
sopstvenom trošku, a godinu dana ranije o trošku  fakulteta.

,,Mi ne ulažemo mnogo, jer to i nije cilj matematike. Njen cilj su
naučna istraživanja i određeni rezultati, osposobljavanje za konkretan
rad, a ovakva takmičenja su nešto što se može nazvati ‘lakšim
treningom’. Verujem da većina ljudi, osim onih koji dolaze da pobede, to
shvata kao priliku za druženje sa vršnjacima iz raznih delova sveta i
razmenjivanje iskustava“, smatra on.

Od ove akademske godine, uvideo je kako je naći se s druge strane
katedre. Zaposlen je kao saradnik u nastavi na fakultetu. Svoju
predavačku karijeru otpočeo je renije, držeći nastavu u Matematičkoj
gimnaziji.

,,Na prvom času u gimnaziji očekivao sam dosta znanja i mislio sam da
im nisam primeren predavač, međutim, već posle 10 minuta shvatio sam da
su oni ti koji slušaju mene i bilo mi je zanimljivo i rado sam tamo
predavao“, kaže Petar.

U amfiteatru fakulteta se pojavio kao predavač prvi put u prvom
semestru tekuće akademske godine. Pri prvom susretu, u ovoj ulozi, sa
studentima imao je tremu, a kao najvažniju razliku između uloge studenta
i profesora navodi odnos prema rasporedu časova.

Nastavak teksta možete pročitati u devetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“