Vesti iz izdanja

31.05.2022. 20:02

Autor: Božidar Andrejić

„CRKVENA” TRGOVINA SA RUSIMA

Kako je Vuk Karadžić prodavao stare crkvene knjige

Tekstovi u ovoj rubrici zamišljeni su da „razbijaju” stereotipe i donose manje poznate podatke o poznatima, bez mnogo komentara i autorovog „soljenja”, već samo onoliko koliko treba da se čitalac provede kroz citate iz knjiga. Neće se ni ovde to napuštati, ali ipak će tekst biti malčice drugačiji. Malčice dosoljen! Prepričavanjima

Gledajući u Beogradu zadužbinu Vuka Karadžića i poredeći je sa onom kapetana Miše Anastasijevića, Kapetan Mišinim zdanjem i čitajući ponešto o Miši, a dublje zalazeći u Vukovu prepisku, smislio sam jednu šaljivu konstrukciju. Ona, međutim, možda i ima osnova. Jeste tvorac srpske nove pismenosti dok je bio carinik imao manji granični prelaz u Brzoj Palanci, u odnosu na onaj frekventniji u Poreču (Donjem Milanovcu), gde je Anastasijević odrapljivao carinu, ali skromnost Vukove u odnosu na Mišinu, izgleda, ima druge uzroke. 

U najkraćem, Kapetan Miša je uz carinu i posle toga trgovao solju, kožama i raznom „profitabilnom” robom, a Vuk je pisao, izdavao – knjige. I njima trgovao. Slaba je to bila „roba” tada, u doba retke pismenosti, mada su i tiraži bili tome primereni. Da ne pominjemo da se do generacije naših očeva i sredine šezdesetih prošlog veka, a bogme i danas, ta ukoričena „roba”, taj čovekov „najbolji prijatelj”, što se za titulu najboljeg otima sa psom – neretko naziva(o) pežorativno – knjižurine, kupusare…

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.