U rebalansu budžeta faktički je ozakonjeno davanje oko 1,3 milijarde evra za EPS i Srbijagas, a u 2023. godini je namenjeno još 1,2 milijarde evra za pokriće gubitaka ova dva preduzeća. Međutim, možda je i najznačajnija poslednja vest da je Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio odluku da predloži Vladi Srbije da promeni formu iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo
Energetika, a posebno električna energija nije bila ovako u žiži pažnje verovatno decenijama. Nažalost ne zbog toga što radi dobro. Od kolapsa elektroenergetskog sistema u jesen i zimu 2021. godine, preko interventnog uvoza struje u vreme rekordnih cena na međunarodnom tržištu do krivičnih prijava od strane Ministarstva rudarstva i energetike pod bivšom ministarkom Zoranom Mihajlović protiv v. d. generalnog direktora Milorada Grčića…
Ovde ne treba preskočiti ni činjenicu da je glavnu ulogu u pravljenju rebalansa budžeta za ovu i budžeta za narednu godinu igrala energetika, odnosno pokrivanje njenih gubitaka.
U rebalansu budžeta faktički je ozakonjeno davanje oko 1,3 milijarde evra za EPS i Srbijagas, a u sledećoj godini je namenjeno još 1,2 milijarde evra za pokriće gubitaka ova dva preduzeća.
Međutim, možda je i najznačajnija poslednja vest da je Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio odluku da predloži Vladi Srbije da promeni formu iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
NIJEDNA PARTIJA NE BI ISPUSTILA EPS IZ RUKU PRIVATIZACIJOM. OSIM TOGA, EPS JE U OGROMNIM PROBLEMIMA
S jedne strane, ovo deluje kao nastavak strategije postavljene još 2014. godine u sporazumu sa MMF-om a na kojoj je rađeno do početka 2016. godine.
Tada je u okviru korporativizacije EPS-a poslovanje 14 teritorijalno izdvojenih privrednih društava unutar kompanije, koja su funkcionisala prilično nezavisno od centrale, centralizovano, a napravljena su tri preduzeća: EPS, operator distributivnog sistema, odnosno distribucija i EPS trgovanje, firma za trgovinu strujom u EU.
Još krajem 2015. godine, tadašnji direktor EPS-a Aleksandar Obradović tvrdio je da će od 1. jula 2016. godine EPS preći u akcionarsko društvo.
Ali, u martu 2016. godine, nominalno zbog kupovine dva audija u vreme štednje, Obradović je smenjen, a sa njim je obustavljena reorganizacija EPS-a. Ostalo je istorija. Umesto njega je na čelo najznačajnije energetske kompanije u zemlji postavljen Milorad Grčić koji se proslavio u već pomenutim događajima prošle zime kada je šest blokova TENT-a ispalo zato što je loženo blato umesto pravog uglja.
Od pretvaranja EPS-a u akcionarsko društvo se naprasno odustalo, kao i od korporativizacije i uvođenja bilo čega što bi ličilo na profesionalni menadžment, sve do sada.
Branko Kovačević, bivši dekan ETF-a u Beogradu, rektor BU i predsednik Nadzornog odbora EPS-a od 2015. do 2021. godine ističe da se prelazak u AD nije desio zato što nikada nije urađen popis imovine EPS-a.
„Razlog je to što se na imovinu EPS-a odnosi nekoliko kontradiktornih zakona. Ne radi se tu samo o kopanju uglja i struji, već i o tome da li je brana imovina EPS-a, da li su to putevi koji vode do centrala, šume… A ako ne uradite procenu kapitala, ne možete u akcionarsko društvo“, kaže on.
Drugi razlog je, kako dodaje, Zakon o javnim preduzećima. Prema njemu, do 75 odsto dobiti se mora uplatiti u budžet.
„EPS je u moje vreme uplaćivao po svim osnovama u budžet po 900 miliona evra godišnje. Naravno da onda nema para ni za investicije ni za nove kapacitete. Kada je tako, nema tu šta da traži profesionalni menadžment”, objašnjava Kovačević, dodajući i da su se sindikati snažno protivili prelasku u AD.
Pozivajući se na zaključak Vlade iz 2014. godine i na Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu RS iz prošle godine, Nadzorni odbor EPS-a istakao je da bi promena forme u AD donela „postizanje maksimalne efikasnosti poslovanja, uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja i vođenja poslova, racionalnije korišćenje kadrovskog potencijala i povoljnije uslove za efikasnije otvaranje i razvoj tržišta“ i pozvao Vladu da kapital te kompanije pretvori u akcionarski, gde bi jedini vlasnik bila država.
S obzirom na to da nema očiglednih razloga zašto se EPS-om i do sada, sa državom kao vlasnikom tog javnog preduzeća, nije upravljalo efikasno, u javnosti se javila ideja da iza cele promene forme stoji namera da se EPS privatizuje.
NE MOŽE SE PROFESIONALNO UPRAVLJATI KOMPANIJOM, AKO NE MOŽETE CENU DA USKLADITE SA TRŽIŠNOM
Predstavnici Vlade to demantuju, a poslednju izjavu na tu temu dao je Vučić rečima da neće prodavati ni EPS, ni Telekom i da se „prekine s tom pričom”.
Ipak, rekao je i da „nemamo problem sa tim da ako neko hoće da uđe sa 10 odsto vlasništva, ali da mi imamo većinu i da želimo da imamo većinu u tom preduzeću“.
Malo pre početka priče o akcionarskom društvu i privatizaciji, od oktobra u medijima, a pre svega u izjavama predsednika Srbije, počeli su da se spominju norveški konsultanti koji su unajmljeni da urade analizu elektroenergetskog sektora u Srbiji i daju preporuke Vladi o reformi energetike.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon posete Norveškoj čak izjavio i da je ponudio da „njihov čovek” bude na čelu energetskog preduzeća, što su oni odbili jer, prosto, ne nude takvu vrstu usluga. Radi se o konsultantskoj firmi Ristad enerdži (Rystad Energy) čiji je jedan od prvih saveta bio, opet prema Vučićevim rečima, da mora da se promeni rukovodstvo u svim energetskim preduzećima, osim jednog.
Da li je stvarno bilo potrebno da dođu Norvežani, kojima, uzgred budi rečeno, za savetovanje, prema pisanju medija, treba da platimo 1,5 miliona evra, da nam kažu da partijski postavljeni kadrovi loše upravljaju preduzećima?
„Ne trebaju nam strani konsultanti da nam kažu ono što je očigledno. Do problema u energetici došlo je zbog prevelikog mešanja politike“, poručio je predsednik Odbora SANU za energetiku Slobodan Vukosavić gostujući na jednoj televiziji.
„Kakvi god bili direktori, oni teško mogu da daju dobar rezultat ako im se politika previše meša u posao. Ako vi ne možete normalno da završite jedan remont zato što dolaze kamere i mediji da nekoga ili nešto slikaju, to vam onda narušava posao“, objašnjava Vukosavić, dodajući da korene problema treba tražiti tamo gde se o tome odlučuje, „a to je, pre svega, Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Ono je zadnjih desetak godina pravilo dosta velike greške. Umesto da se oslonimo na sopstvenu pamet i tražimo rešenja koja su kompatibilna sa našim specifičnim sistemom, mi smo potpuno nekritički kopirali rešenja iz zemalja koje su sasvim različite i koje imaju sasvim drugačije prioritete“, ocenio je Vukosavić.
Kakvi god bili direktori, oni teško mogu da daju dobar rezultat ako im se politika previše meša u posao.
Slobodan Vukosavić, predsednik Odbora SANU za energetiku
Polovinom prošle godine iz EPS-a je izdvojena EPS distribucija koja se nalazi u vlasništvu države.
Ovim je, prema rečima stručnjaka konsultantske kuće Dilojt i nekadašnjeg direktora EPS snabdevanja Željka Markovića, u EPS-u ostala samo proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, što nisu komunalne delatnosti.
„Ako se ne bavi komunalnim delatnostima, nema ni osnova da EPS bude javno preduzeće. Istina je da kada preduzeće pređe u AD može da se privatizuje, ali vlada nikada nije rekla da hoće da privatizuje EPS. Za prelazak u AD može biti razlog i profesionalizacija upravljanja, ali i akvizicije drugih preduzeća u regionu. Recimo, EMS je kupio udeo od 15 odsto u Crnogorskom elektroprenosnom sistemu”, napominje Marković.
On ističe da EPS ima strateški značaj za zemlju, posebno zbog energetske bezbednosti i da predstavlja jedan od poslednjih atributa nezavisnosti zemlje.
„Uvođenje manjinskog partnera, iako on ne bi mogao da upravlja firmom kao većinski, ipak bi donekle obezbedilo profesionalizaciju upravljanja i ozbiljnije funkcionisanje. Ipak, taj manjinski partner ima interes da kompanija bude profitabilna. S druge strane, ne bi valjalo da se, kao kod NIS-a, većinski paket prepusti strateškom partneru zbog strateškog značaja kompanije”, navodi on.
I Marković smatra da za profesionalno upravljanje kompanijom mora da postoji politička volja.
„Nema profesionalnog upravljanja ako nema autonomije u odlučivanju. Ja ne vidim da naši ljudi ne bi mogli da upravljaju kompanijom. Ali ima i drugih ograničenja. Istina je da EPS ne radi po najboljoj poslovnoj praksi niti da efikasno koristi resurse, ali i kada bi se to sredilo, i dalje ima balast. To je zaštićena cena za stanovništvo koja je i pre krize bila ispod tržišne, a sada pogotovo. Ne može se profesionalno upravljati kompanijom, ako ne možete cenu da uskladite sa tržišnom i ako se cenama struje vodi socijalna politika”, ističe on.
Pored toga, država mora da bude spremna i za otpuštanja, kako bi kompanija bila profitabilna.
„Imali smo situaciju da je država otkupila železaru od Ju-Es stila za dinar da ne bi ljudi ostali bez posla, pa posle tražili ko će da ga kupi u nepovoljnim okolnostima”, podseća on.
Osim toga pitanje je, kaže Marković, ko bi sada i kupio EPS, ovakav kakav jeste.
„Kompaniju sa ogromnim dugovima, sa negativnim rezultatom, sa više od 60 odsto proizvodnje iz uglja, a predstoji uvođenje karbonskih taksi… Ta firma bi se zarobila, jer bi morala da transformiše EPS iz fosilnih izvora, a šta onda da radi sa 10.000 rudara iz Kolubare? Da li će cena struje moći da obezbedi investicije u dekarbonizaciju?”, ukazuje on.
I ekonomista Libeka Mihailo Gajić smatra da ako dođe do prelaska u akcionarsko društvo i eventualne privatizacije, da će to biti samo ulazak manjinskog partnera, ali iz drugih razloga.
„Država, odnosno partija će zadržati kontrolu, jer je to previše važna krava muzara za partijske potrebe, za zapošljavanje kadrova, za izvlačenje para preko javnih nabavki. Nijedna partija ne bi ispustila EPS iz ruku privatizacijom. Osim toga, EPS je u ogromnim problemima i potreban je ogroman novac da se vrati na noge. Nisu samo problem kopovi uglja i zaposleni, već i politika cena”, napominje on.
Dug EPS-a 1,5 milijardi evra
Razlozi kolapsa EPS-a krajem prošle godine već su poznati, loš domaći ugalj, suša koja je izazvala male dotoke vode za hidrocentrale i sve to začinjeno ogromnim cenama struje iz uvoza.
U prvih devet meseci ove godine gubitak EPS-a je oko 680 miliona evra, a prema procenama Fiskalnog saveta za celu godinu mogao bi da dostigne i negde između 850 i 900 miliona evra.
U sledećoj godini, zahvaljujući poskupljenju struje, može se očekivati gubitak na nivou od oko 300 miliona evra.
Prema analizi poslovanja EPS-a u prvih devet meseci, koju su uradili autori MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi), obaveze EPS-a dostigle su čak 3,7 milijardi evra (porasle su za 12 odsto), a kumulirani gubitak je dostigao 2,6 milijardi evra (povećan je za 22 odsto). Za toliko je smanjen i kapital preduzeća u ovoj godini.
Poslovni prihodi kompanije imaju stabilnu putanju rasta, sa 2,4 milijarde evra u 2020. godini na 2,7 milijardi u 2021. i 2,2 milijarde evra od januara do oktobra ove godine, ali su zato poslovni rashodi eksplodirali sa 2,2 milijarde u 2020. godini na 2,7 milijardi evra za devet meseci ove godine.
Dug EPS-a je samo u 2022. povećan za 50 odsto i posle tri kvartala 2022. premašio je 1,5 milijardi evra. Da se poslovanje EPS-a sve više finansira iz pozajmljenih izvora, pokazuje rast koeficijenta zaduženosti koji je povećan sa 15 na 19.
Uvoz električne energije je skoro isključivo finansiran zaduživanjem, a nelikvidnost se prevazilazila dodatnim zaduživanjem i uzimanjem kredita za likvidnost, navode autori analize.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
