Da li je TikTok preterao?

Kako su se društvene mreže demokratizovale i ubacile u svakodnevnu (zlo)upotrebu, mlađe generacije su se navikle da TikTok, Facebook i Instagram budu primarni „mediji“ informisanja. To i ne mora da bude toliko loše ako se isključivo baziraju na stranicama i profilima koji su u vlasništvu već poznatih i kredibilnih medija, ali primat preuzimaju podkasteri, kvazinovinari ili influenseri koji umesto kredibiliteta imaju mišljenje – osnovano ili ne. 

To nije novost, ali je postala opasnost. U najnovijem slučaju, ubistvu Čarlija Kirka, gde su snimci ubistva prepravili TikTok kršeći sve moguće smernice i pravila na kojima se TikTok bazira. Naime, snimci ubistva gde se eksplicitno vidi krv, odnosno eventualna Kirkova smrt, bežanje i panika studenata preplavili su ovu društvenu mrežu, što je opet, nakon bezbroj puta, povelo diskusiju o bezbednosti te mreže, pogotovo za maloletnike. 

Nažalost, takav sadržaj je dodatno produbio društvene podele, pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su stavovi o Kirku i njegovom uticaju na mlade studente već bili duboko polarizovani. Reakcije su varirale, od onih koji su čin ubistva otvoreno podržavali do onih koji su ga oštro osudili, pokazujući da gotovo svaki korisnik ima snažno i formirano mišljenje. Njegova smrt je, do izvesne mere, bila racionalizovana ranijim izjavama o abortusu, aktivizmom u okviru „pro-life“ pokreta, kontroverznim stavovima o nošenju oružja, kao i drugim idejama koje je Čarli Kirk otvoreno promovisao.

Jedno je sigurno, TikTok nije uspeo da uguši i ukloni snimke, bar ne onom brzinom kojom su ih korisnici delili. Postavlja se zato pitanje – kako je TikTok, uprkos svim merama predostrožnosti, mogao da dozvoli plasman ovog sadržaja do te mere da postane viralan širom sveta? Na taj način su i oni koji nisu bili uključeni u političku situaciju u SAD, u nekoliko sekundi dobijali „pojednostavljeno“ obrazloženje i (prividne) odgovore na sva svoja pitanja.

Sa veštačkom inteligencijom ništa novo

Pokrenuta je istraga protiv AI četbotova zbog, pogodite čega – bezbednosti dece i tinejdžera.

Nakon niza pritužbi na problematične interakcije između maloletnih korisnika i AI četbotova, američki Federal Trade Commission (FTC) pokrenuo je istragu protiv najvećih tehnoloških kompanija.

Meta, OpenAI, Snapchat, X, Google i Character.AI treba da, po nalogu FTC-a, dostave detaljne informacije o radu svojih četbotova i o tome na koji način proveravaju njihovu bezbednost. Posebno se traži odgovor na pitanje da li su uvedene adekvatne mere zaštite dece i tinejdžera od potencijalnih štetnih efekata.

Meta se već suočila sa optužbama da njeni četbotovima ulaze u neprikladne razgovore sa maloletnicima, pa čak i da takve interakcije podstiče zbog promocije AI alata. Snapchatov „My AI“ chatbot takođe je kritikovan zbog načina na koji komunicira sa mladima, dok je X (nekadašnji Twitter) nedavno lansirao AI saputnike koji su izazvali dodatna pitanja o odnosima ljudi i digitalnih entiteta.

Istraga dolazi u trenutku kada Bela kuća gura politiku ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, uz smanjivanje regulatornih barijera. Upravo zato ostaje pitanje da li će FTC zaista moći da uvede nova ograničenja, ili će prevagnuti stav da je brz napredak važniji od zaštite korisnika.

Za sada je jasno jedno – kao što se pre deceniju raspravljalo o štetnim efektima društvenih mreža, tako će se u narednim godinama postavljati isto pitanje i za AI četbotove. A odluke koje regulator donese danas, mogle bi odrediti kako će izgledati budući digitalni odnosi mladih.

Instagram menja iskustvo korisnika: Reels u centru pažnje

Instagram je početkom septembra uveo nekoliko važnih novina, jasno stavljajući kratke video-formate u prvi plan. Najveća promena je lansiranje posebne aplikacije za iPad, koja se otvara direktno na Reels feed. Na taj način, Meta pokazuje da kratki video-klipovi postaju ključni element platforme i glavno oružje u borbi protiv TikTok-a.

Nova verzija aplikacije donosi i dodatne mogućnosti: korisnici sada mogu da biraju između preporučenog sadržaja, objava samo od profila koje prate ili klasičnog hronološkog prikaza. Takođe, unapređeno je i multitasking iskustvo – poruke i obaveštenja mogu da se pregledaju bez prekidanja videa, a komentari se mogu čitati i odgovarati dok sadržaj i dalje teče.

Pored toga, Instagram testira i opciju Picture-in-Picture (PiP), koja omogućava da se Reels video nastavi u malom plutajućem prozoru dok korisnik koristi druge aplikacije na telefonu. Ova funkcija, koja već postoji na platformama poput YouTube-a, dodatno osnažuje ideju da je Instagram namenjen stalnoj i neprekinutoj potrošnji sadržaja.

Promene nisu ograničene samo na video. Meta uvodi i nove formate komunikacije unutar direktnih poruka (DM), širi opcije za privatne interakcije i testira „friends tab“ kao i „social map“, čime se naglašava značaj ličnih kontakata i zatvorenih krugova u odnosu na javne objave.

Sve ove inovacije ukazuju na to da Instagram ulazi u novu fazu – onu u kojoj se balansira između masovnog kratkog videa i sve važnijih privatnih interakcija, uz jasnu ambiciju da zadrži korisnike duže na platformi i učini je centralnim mestom digitalne komunikacije.

Povratak na prijateljstva i igre

Snapchat je krenuo u ozbiljan zaokret, vraćajući fokus na ono zbog čega je mreža svojevremeno osvojila mlađu publiku – prijateljstva, intimnu komunikaciju i zabavu u malim krugovima. Dok su prethodnih godina dominirali algoritamski preporučeni sadržaji i trka sa konkurencijom poput TikTok-a i Instagrama, kompanija sada menja kurs kako bi osvežila aplikaciju i povratila osećaj autentičnosti.

Najvažnija novina je promena algoritma. Umesto da se vrednuje isključivo broj pregleda ili popularnost objava, Snapchat će ubuduće favorizovati sadržaj koji se deli među prijateljima. Ideja je da se vrati spontani osećaj bliskosti, jer istraživanja pokazuju da korisnici danas sve češće provode vreme u privatnim porukama i zatvorenim grupama, a sve manje u javnim objavama.

Kompanija istovremeno testira i nove formate – od ažuriranja statusa, čime se korisnicima omogućava da u realnom vremenu pokažu kako se osećaju ili šta rade, do društvenih igara unutar aplikacije, osmišljenih da podstaknu zajedničke trenutke i interakciju. Na taj način, Snapchat pokušava da se pozicionira kao mreža za svakodnevnu zabavu i povezivanje, a ne samo kao platforma za pasivno gledanje sadržaja.

Ove promene dolaze u trenutku kada Snapchat trpi sve veću konkurenciju. TikTok i Instagram već dugo preuzimaju primat u oblasti kratkog videa, dok X i druge platforme agresivno razvijaju sopstvene alate za komunikaciju i sadržaj. Iako ostaje da se vidi koliko će taj zaokret uspeti da zadrži postojeću bazu i privuče novu publiku, jasno je da kompanija prepoznaje promenjene navike korisnika. Umesto borbe na tuđem terenu, Snapchat bira da ponovo izgradi svoju posebnost – da bude mreža za prijateljstva, igre i autentične digitalne trenutke.

Mreža za investitore

Septembar je doneo i jednu sasvim novu društvenu mrežu, ali ne iz Silicijumske doline klasičnog tipa, već iz fintech sveta. Kompanija Robinhood, poznata po svojoj aplikaciji za trgovinu akcijama, lansirala je platformu Robinhood Social, zamišljenu kao spoj društvenog umrežavanja i investiranja.

Za razliku od tradicionalnih društvenih mreža, koje se fokusiraju na fotografije, video ili privatne poruke, Robinhood Social kreiran je da okuplja ljude sa zajedničkim interesovanjem – tržišta kapitala. Korisnici na toj mreži mogu da dele svoje ideje za trgovinu, komentarišu tržišna kretanja i prate poteze drugih, uključujući poznate ličnosti iz politike i tehnologije. Posebno zanimljiv element su avatar-profili povezani sa investicionim aktivnostima, koji prikazuju da li korisnici zaista stoje iza svojih reči i ulažu u ono što promovišu.

Robinhood, čini se, pokušava da izgradi zajednicu koja kombinuje transparentnost, edukaciju i interakciju. Dok je na tradicionalnim mrežama teško proveriti da li se iza bombastičnih saveta krije stvarna praksa, ovde korisnici mogu da vide konkretne transakcije i odluke. Time se briše granica između društvene mreže i finansijskog foruma, a diskusija o investiranju postaje i vizuelno i sadržajno deo svakodnevne društvene interakcije.

Stručnjaci ističu da Robinhood Social može postati pionir u razvoju specijalizovanih društvenih mreža koje okupljaju niše sa jasnim interesovanjem. Umesto univerzalnih platformi koje pokušavaju da pokriju sve – od zabave do politike – ovakvi projekti nude fokus, zajednicu i osećaj pripadnosti. Ako se Robinhood Social pokaže kao uspešan, mogao bi otvoriti vrata novom trendu gde će finansije, zdravlje, sport ili obrazovanje dobijati sopstvene „mini društvene mreže“.

Za Robinhood, koji se već godinama pozicionira kao servis za „demokratizaciju investiranja“, ovo je i strateški potez – povezivanje trgovine i društvene interakcije moglo bi da učvrsti lojalnost korisnika i pretvori aplikaciju u centralno mesto za generaciju mladih investitora.