Vesti iz izdanja

14.05.2014. 14:20

Autor: Nikola Krstić

Dobar primer za Zvezdu i Partizan

Kako je privatizovan i spasen FK Čukarički

Godišnji
budžet Čukaričkog je oko milion evra i klub posluje u plusu, dok su
rashodi u FK Crvena zvezda za 2012. godinu bili 20 miliona evra i klub
je godinu završio sa 11 miliona evra gubitka, uz neredovna primanja
zaposlenih, a pri svemu je sezonu završio na 2. mestu. To je rezultat
bahatog vođenja klubova i potpunog odsustva odgovornosti, a sve kao
posledica „ničije“ imovine. Na primeru Čukaričkog se pokazalo pravo
domaćinsko poslovanje i vođenje kluba.

Kada je 12. septembra 2011. godine
rešenjem Privrednog suda u Beogradu pokrenut stečajni postupak nad
fudbalskim drugoligaškim klubom Čukarički Stankom, ni najveći optimisti
nisu verovali da će Čukarički preživeti. Posle proglašenog bankrota
mesec dana kasnije, dug je iznosio 1,3 milijarde dinara, klub je bio na
samom dnu druge lige i jedino što se iščekivalo u Čukaričkom jeste
najnepopularnija reč u srpskom fudbalu – katanac. 

Agencija za privatizaciju je objavila
prodaju kluba i zakazala javnu aukciju, ali niko nije ni pomišljao da
rizikuje ijedan dinar ulažući u klub koji se raspadao u svakom smislu –
finansijskom, organizacionom i infrastrukturnom. Ipak, kopernikanski
obrt! Na javnoj aukciji, održanoj 17. aprila 2012. godine, niotkud se
pojavljuje kompanija ADOC i kupuje FK Čukarički po početnoj ceni od
10.230.000 dinara, ili 92.000 evra po tadašnjem kursu. Time je ispisana
istorija u srpskom fudbalu, jer je Čukarički postao prvi potpuno
privatni fudbalski klub u Srbiji, budući da ADOC postaje stoprocentni
vlasnik kluba. 

A onda, dve godine iz snova. Od aprila
2012. do aprila 2014, Čukarički uspeva da dođe od dna druge lige u sam
vrh prve lige, na 3. mesto koje mu garantuje učešće u Evropi, odmah iza
Crvene zvezde i Partizana, uz potpunu finansijsku stabilnost i
infrastrukturu na kojoj mu zavidi cela Srbija. Kako je moguće za dve
godine od potpune rupe bez dna izgraditi finansijski stabilan klub,
adaptirati ruinirani stadion i od njega napraviti moderan sportski
kompleks, a uz to stvoriti sve uslove koji su potrebni da bi se jedan
klub nazvao uspešnim? Ili još bolje pitanje: ako je i moguće to uraditi,
zašto to ne rade drugi klubovi u Srbiji? Odgovor je jednostavan: zato
što nisu privatizovani. Ono što nije jednostavno, to je sam proces
privatizacije i sve što tu privatizaciju prati.

Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.