Arnaldo Pomodoro, jedan od najistaknutijih savremenih vajara u svetu, transformisao je Fendijev glavni ofis u Rimu u pozorište mita i magije.
Sedište modne kuće Fendi postalo je scena za „Il Grande Teatro delle Civiltà”, veliku umetničku instalaciju koja se sastoji od geometrijskih bronzanih radova i objekata, od kojih su neke od njih gigantske brutalističke skulpture, poput globusa na Atlasovim ramenima, ili impresivnog Ingresso Labirinta.
Palazzo della Civiltà Italiana (PDCI), ikona italijanske fašističke arhitekture Rima, inspirisana Koloseumom, bilo je idealno mesto za smeštaj „Velikog pozorišta civilizacija” i predstavljanje jedne velike umetničke karijere. Ne samo da njena stroga kamena fasada usmerava pažnju na Pomodorove bronzane skulpture, već je kao modernistički spomenik odlična podloga za dualnost koja je veoma prisutna u Pomodorovom delu: pokret i neravnoteža, pozitivan i negativan prostor, prošlost i budućnost, minimalizam i ekspresionizam.
Reč „plodan” često se koristi kada se opisuje stvaralaštvo i rad nekog umetnika, ali u slučaju Pomodora to stvarno ima smisla. Arnaldo Pomodoro, koji u junu ove godine puni 97 godina, mogao bi da nadmaši većinu umetnika kada je u pitanju obim i svestranost njegovog stvaralaštva.
Izlagao je na pet kontinenata, osmislio zapanjujuća ekološka i arhitektonska dela, kreirao scenografiju i kostimografiju za mnoštvo pozorišnih predstava, a trenutno ima više od 230 aktuelnih radova koji su izloženi u raznim kolekcijama i galerijama širom sveta.
Svoju karijeru počeo je kao restaurator i juvelir, čime se bavio još u toku studiranja scenskog dizajna u Milanu, da bi ubrzo postao prepoznatljiv umetnik po svojim veštinama stečenim poznavanjem baš ovih zanata, materijalizovanih kasnije u decenije rada na svojoj umetnosti i praksi.
Izložba obuhvata više od 70 godina Pomodorovog kontinuiranog rada, a kulminira sa 30 radova izloženih u Palazzo della Civiltà Italiana i oko nje. Među izloženim delima nalaze se fotografije, skice i drugi lični dokumenti koji pripadaju periodu njegovog stvaralaštva između kasnih 50-ih do 2021. godine, od kojih mnogi nikada nisu javno viđeni. Umesto Pomodorovih najpoznatijih i najvećih dela, radovi ove izložbe bacaju neko drugo svetlo na njegovu praksu, mnogo su intimniji i ulaze više u njegovu dušu. Arhaična, moderna, pa čak i fantastična, zamršena matrica kodova i znakova u ovim skulpturama ukazuje na ljudsko mešanje u prirodu, stvarajući umesto očekivanog i logičnog nešto sasvim „nesvetsko i neovdašnje”.
Izložba naglašava unutrašnje funkcionisanje umetnikovog univerzuma, kustosi je opisuju kao izložbu u okviru izložbe, koja treba da bude veliko autobiografsko pozorište – realno i umno, istorijsko i imaginarno u isto vreme.
„Sa Pomodorom delimo istinsku strast prema kreativnosti, prirodnim materijalima, i zanatskim veštinama”, kaže kreativni tim koji stoji iza Fendi korporacije. „Skulpture sa njegovim potpisom su stalni podsetnik na njegov snažan doprinos istoriji umetnosti 20. i 21. veka. Kroz izložbu slavimo Pomodorov rad kao univerzalni jezik i stalni izvor inspiracije, čime jačamo Fendijevu vezu sa italijanskim umetničkim i kulturnim nasleđem.”
I naravno da postoji i modni element u ovom umetničko-modnom partnerstvu, Peekapoo torba kao deo projekta u kome razni umetnici, dizajneri i druge značajne ličnosti kreiraju unikatne predmete za Fendi. Pomodorova verzija Fendi torbe je, poput same izložbe, sva prekrivena dramatičnim šiljcima, obojena bronzom i pozlatom i opasno šik.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
