Pošto nam se otvara sve vreme ovog sveta, moći ćemo po ceo dan da visimo pred kamerama i pratimo zbivanja u svojoj kući i oko nje. Trebalo bi da ukinu prozore, jer više ničemu neće služiti. Samo se prljaju
Internet inteligentnih uređaja (Internet of Things – IoT) čine fizički uređaji opremljeni senzorima i softverima koji, povezani sa internetom radi prikupljanja i deljenja podataka, stiču „digitalnu inteligenciju“, odnosno mogućnost da samostalno rade. Učešće čoveka u ovoj sferi postaje izlišno.
Veoma zgodno dostignuće. Reklo bi se da, dok među ovako povezanim digitalnim i mehaničkim mašinama, predmetima i uređajima efikasno struje podaci putem interneta, mi, konačno, možemo da odahnemo, sednemo skrštenih ruku, dignemo sve četiri uvis i malo odremamo.
Dok vam se još nisu spustili kapci, bacite brz pogled kroz odškrinuta rajska vrata u najnovija tehnološka pregnuća.
Osim već oveštalih sistema i naprava kakvi su video-nadzor, pametno grejanje, pametne kuće, pametni satovi ili pametna fitnes narukvica, pamet će vam stati kad čujete koliko nas tek izvanrednih noviteta čeka u tehnološkoj ponudi.
Dovoljno je samo pomenuti pametnu sijalicu, pa da se čovek ozari. Nećemo više morati besmisleno da naprežemo ruku da bismo u mraku napipali prekidač kad se kasno vratimo kući. Moći ćemo unapred da je uključimo ili isključimo uz pomoć aplikacije na pametnom telefonu. Pametno, zbilja.
A tek pametni frižideri! Sama pomisao na njih greje nam dušu. Tek sada vidimo koliko klasični frižider stvarno nije nizašta osim za staro gvožđe. Ovaj pametni može sam da reguliše temperaturu. Što je još važnije, može da nas obavesti da je ponestalo nekih namirnica.
Pominju se i pametni gradovi. U njima će čak i kontejneri biti pametni, pa će nas upozoravati da su puni i da je potrebno isprazniti ih. Jedino taj deo oko pražnjenja kontejnera kao da je ostao malo nedorečen. Ko će biti zadužen za to? Nadajmo se da će se ovo pitanje rešiti na opšte zadovoljstvo.
Zgodno je to što većina ovih uređaja, pored svojih osnovnih delatnosti, još i sakuplja informacije. U takve uređaje spadaju, recimo, i pametni zvučnici. Osim što olakšavaju reprodukciju muzike, prava su riznica informacija. Po svemu sudeći, nećemo više morati da se naprežemo da pamtimo niti da lupamo glavu da bismo se setili nečega. Sve što nam sećanje izgubi, moći ćemo da povratimo uz pomoć sijalice, zvučnika, kontejnera, kosilice za travu, termostata ili tostera.
U svetu koji nam se smeši ni deca nisu zaboravljena. Koliko će samo mališane obradovati pametne igračke. Najzad će najmlađi biti blagosloveni time da se od prvih dana upoznaju sa inteligencijom. Dosta su deca bila izložena svakojakim glupostima.
Pamet će nam se izgleda useliti i u domove. Saznajemo da Sigurnosni kućni sistemi olakšavaju praćenje onoga što se dešava u domu. Konačno da neko i to preuzme kad već domaćin i domaćica to nisu bili u stanju. Osim toga, ovi sistemi prate i ono što se dešava oko doma.
Pošto nam se otvara sve vreme ovog sveta, moći ćemo po ceo dan da visimo pred kamerama i pratimo zbivanja u svojoj kući i oko nje. Trebalo bi da ukinu prozore, jer više ničemu neće služiti. Samo se prljaju. Čak bi svetlo koje dopire kroz prozor moglo da stvara odsjaj na ekranima i ometa uživanje ukućanima.
Još jedno izvanredno svojstvo ovih Sigurnosnih kućnih sistema jeste i to što omogućavaju komunikaciju sa posetiocima. Ovo zaista pokazuje da su tvorci na sve mislili. Pomislimo samo na sve one dosadnjakoviće i bezveznjake koje smo do sada morali da primamo u kuću. Sada će Kućni sistem to lepo da preuzme na sebe, a mi možemo da budemo potpuno spokojni u tom pogledu.
Kako nije uvek baš sve idealno, treba pomenuti da ostaje da se usavrše još neke pojedinosti i nedostaci u ovoj, inače savršenoj mašineriji. U perspektivi, jedan od kamičaka koji bi mogao da počne da nas žulja jeste onaj čuveni merač pređenih koraka. Čemu će on služiti? Zar ćemo i dalje morati da hodamo? Nadajmo se da je on samo anahronizam koji još preživljava u prelaznoj fazi ili tek puko pomodarstvo koje će uskoro proći.
Polako se ostvaruje san čovečanstva da upozna pravu inteligenciju.
Analiza Analitičke kuće Gartner pokazuje da se još od 2017. godine u svetu upotrebljava oko 8,4 milijarde ovakvih uređaja. A njihov broj postojano raste, jer su ulaganja u ovu oblast ogromna. Dakle, broj internet inteligentnih uređaja, već sada, znatno premašuje broj ljudi na Zemlji.
Pamet u glavu!
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Moj deda je umeo da kaže – Neću, taman s kozom orao.