Granice nisu znak slabosti, već ključni deo održivog liderstva

Dobro upravljanje ljudima nije stvar stalne dostupnosti ili učešća u svakoj odluci. Radi se o izgradnji pravog tima, postavljanju jasnih očekivanja i stvaranju kulture odgovornosti

Kako biste definisali svoj poslovni stil?

Verujem da je ključno biti odlučan a istovremeno održavati ravnotežu između vrednovanja logike i podataka i verovanja svojim instinktima. Ovaj pristup mi omogućava da ostanem agilan i prizemljen. Pored toga, delegiram zadatke kako bih se koncentrisao na dugoročnu viziju i strateško pozicioniranje. Preferiram direktnu, jasnu i konciznu komunikaciju usmerenu na akciju kako bih osigurao da drugi jasno razumeju moj stav. Sklon sam da preuzimam rizike i ne oklevam da iskoristim prilike koje drugi izbegavaju.

Koji je vaš stil rukovođenja – meka moć ili čvrsta ruka?

Rekao bih da je moj stil mešavina jasnog i čvrstog stava, ali ne i nametljivog. Dajem smernice, donosim brze odluke i očekujem rezultate ali takođe obezbeđujem svom timu prostor i poverenje da radi svoj posao. Nisam pristalica mikromenadžmenta.

Koje osobine priželjkujete kod svojih mlađih kolega?

Za mene, idealan kandidat je neko ko preuzima odgovornost, pokazuje inicijativu i nije ograničen svojim radnim mestom. Brzo se prilagođava i ostaje miran pod pritiskom. Cenim ljude koji dovode u pitanje status kvo, brzo uče i primenjuju povratne informacije bez da ih shvataju lično. Jasna, samouverena komunikacija je neophodna, a to uključuje i otvorenost kada im je potrebna pomoć ili nisu sigurni. Poštujem one koji se javno izjašnjavaju, preuzimaju pametne rizike i ne plaše se da iznesu svoje mišljenje.

Šta kao rukovodilac ne tolerišete?

Tražim inicijativu, direktnost i pokretačku snagu. Ono što ne tolerišem su izgovori, neodlučnost, nedostatak odgovornosti ili komplikovanje stvari više nego što je to potrebno. Očekujem da ljudi ispune očekivanja a ako naprave grešku, potrebno je da je prihvate, isprave i nastave dalje. Ako neko ne preuzme odgovornost, to narušava poverenje. Veoma sam direktan i očekujem isto zauzvrat. Ne ulepšavam stvari niti izbegavam teške razgovore, volim da se bavim pravim problemom. Takođe, ne mogu da podnesem duge, nefokusirane sastanke, vreme je dragoceno i tretiram ga kao strateški resurs.

Šta, prema vašem mišljenju, superproduktivni ljudi rade drugačije?

Superproduktivni ljudi ne rade samo više, već rade pametnije i brže, sa jasnim fokusom na ono što je zaista važno. Dosledni su, prilagodljivi i stalno uče. Ne čekaju da se osećaju 100% spremno, preduzimaju akciju i izbegavaju da se ‘zaglave’ u previše razmišljanja. Koncentrišu se na zadatke koji su od velikog značaja. Dobro upravljaju svojim vremenom, izbegavaju nepotrebne sastanke i tretiraju svoj kalendar kao strateški alat, a ne kao ček-listu. Ono što ih izdvaja je odgovornost. Komunikacija im je jasna i konkretna. Brinu se o stvarnim rezultatima, a ne samo o tome da budu viđeni kao zauzeti. Oni se pridržavaju zadatka, ostaju odgovorni i puštaju da njihov rad govori sam za sebe.

Koje su to male stvari zbog kojih kolege u timu budu zahvalne?

Mislim da moj tim ceni male stvari koje grade međusobno poverenje – trudim se da svojim ljudima maksimalno dam prostor da rade svoj posao, budem jasan u komunikaciji, poštujem njihovo vreme. Kada nekome dam projekat, verujem mu da ga može sprovesti. Moj tim je moja odgovornost, do kraja dana. Sastanci su mi fokusirani, a komunikacija jasna. Uvek se pobrinem da kažem „bravo“ kada je važno, a kada stvari postanu teške, pojavljujem se, ostajem smiren i pomažem timu da prebrodi izazov. Trudim se da stvorim okruženje visokih performansi, bez nepotrebne drame.

Može li se i na koji način biti dobar menadžer i imati privatan život?

Vremenom sam naučio da dobro upravljanje nije stvar stalne dostupnosti ili učešća u svakoj odluci. Radi se o izgradnji pravog tima, postavljanju jasnih očekivanja i stvaranju kulture odgovornosti. Kada dobro delegirate i verujete svojim ljudima da će ispuniti očekivanja, stvarate prostor da se fokusirate na ono što je najvažnije i u poslu i u vašem ličnom životu. Trudim se da budem potpuno prisutan kada radim, bilo da je to vođenje inicijative, donošenje odluke ili podržavanje svog tima. Ali kada se povučem, zaista se isključim. Verujem da granice nisu znak slabosti – one su ključni deo održivog liderstva. One mi pomažu da ostanem oštrouman, izbegnem pregorevanje i da rukovodim ličnim primerom.

Najbolji savet koji ste dobili od starijeg i iskusnijeg kolege, a rado ga se i danas setite?

„Ako se osećate kao da ste u zatvoru kada svaki dan idete na posao, onda ste na pogrešnom poslu.“