Utisak je da propuštamo priliku da ubrzamo razvoj industrije budućnosti. Najveći broj inovativnih IT kompanija iz Srbije, pretpostavlja se čak 90 odsto, koje su prisutne na globalnom tržištu, registrovan je van Srbije. Zbog komplikovanih birokratskih procedura i zastarelog zakonodavstva, firme se najčešće osnivaju u Americi, Velikoj Britaniji i Bugarskoj
U potkrovlju jedne zgrade u Ulici kneza Miloša, okuplja se „brainstorming” domaćeg informaciono-tehnološkog preduzetništva, u prostoru Biznis centra opštine Savski venac. Nevladina organizacija SEE ICT – Startit, osnovana pre pet godina, podstiče mlade ljude iz IT industrije da otvaraju svoje firme, da naprave nove proizvode koje će ponuditi, pre svega, globalnom tržištu. „Startit” zajednica, takođe, pomaže preduzećima da se povežu sa investitorima i do sada je na poziv osnivača ove organizacije Srbiju posetilo više od 20 investicionih fondova i još toliko privatnih investitora.
U periodu od tri i po godine, koliko se zajednica aktivno bavi podsticanjem IT preduzetništva, start up firme koje su učestvovale u „Startitovim“ programima dobile su dva miliona evra da razviju svoje biznise. Kroz njihovu „Startap akademiju” prošlo je 40 firmi i zaposleno je 100 radnika. Od broja pokrenutih biznisa u okviru „Startit projekta” trećina je uspela, ostali su ugašeni ili će uskoro biti „offline” sa tržišta. Inače, poznat je podatak, na svetskom nivou, da samo jedna od 10 novoosnovanih firmi opstane. Ipak, Zoja Kukić i Vukašin Stojkov, suosnivači organizacije SEE ICT – Startit, poručuju da takvi statistički podaci ne treba da zastrašuju, jer koliko će neko biti uspešan u poslu zavisi od toga koliko se potrudi.
Takođe, napominju da „Startit” zajednica nije okrenuta samo profesionalcima iz IT industrije već i drugim delatnostima kojima su potrebna tehnološka rešenja. Zoja je završila Ekonomski fakultet, dok je Vukašin uspešan kao samouki dizajner koji je dizajnirao i sajt Novaka Đokovića.
Nova ekonomija: Koliko ima perspektivnih firmi kao što je „Nordeus” i kako ocenjujete dosadašnji razvoj IT industrije u Srbiji?
Zoja Kukić: IT industrija je jedna od retkih grana u kojoj domaće firme mogu prilično brzo da postignu uspeh i da stignu do istog nivoa na kojem su danas napredne globalne kompanije. Verujemo da je to moguće, zato što postoje mladi ljudi iz Srbije koji su tako nešto dokazali, počev od „Nordeusa”, kao najpoznatijeg primera, do mnogih uspešnih kompanija iz ove oblasti. Nismo samo fokusirani na IT firme, već generalno na tehnologiju, jer tehnologija ima sve više upliva u svakom segmentu društva i poslovanja.
Vukašin Stojkov: Predsednik kompanije General Electric, jedne od najuspešnijih globalnih kompanija, nedavno je rekao da će svaka kompanija na svetu uskoro postati tehnološka, zato što tehnologija toliko prožima industriju u svakoj vrsti poslovanja. Oni koji ne budu uhvatili taj voz, propašće na tržištu. Zato smatramo da je neprocenjivo važno da razvijamo IT u Srbiji, ne samo kao samostalnu industriju koja se bavi softverskim uslugama i proizvodima, već i zato što je neophodno razvijati tehnologiju koja će i druge industrije dovesti na takav nivo da mogu da se takmiče u 21. veku. Neke tradicionalne delatnosti, kao što je poljoprivreda, možda još ne znaju da će morati da postanu tehnološki biznisi.
NE: Koje se nove tehnologije razvijaju, a koje mogu pomoći poljoprivrednicima?
Z. Kukić: Kad govorimo o tehnološkom preduzetništvu, ljudi često pomisle da se pod tim podrazumevaju samo neke nove aplikacije, algoritmi ili čipovi, ali poenta je da tehnološki biznis služi da se uz pomoć tehnologije inoviraju neke druge industrijske grane. Na primer, u poljoprivredi postoji nekoliko značajnih tehnoloških inovacija, čak i u Srbiji, koje omogućavaju poljoprivrednicima da bolje posluju, uključujući i softverske inovacije. Tako, na primer, jedna od firmi koja je prošla kroz našu „Startap akademiju“ je Farmia, online berza za prodaju stoke.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetčetvrtom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija