Vesti iz izdanja

28.05.2014. 13:50

Autor: Tijana Staletović

Ispitujemo sumnjive damping cene

Dmitar Đurović, Direktor Koridora Srbije

Loša
organizacija, nedostatak novca za eksproprijaciju, neadekvatna
projektna dokumentacija i damping cene, razlozi su zbog kojih je
završetak najvažnijeg drumskog pravca u Srbiji pomeren tek za sredinu
2016. godine. Do tada bi, naime, sa čak četiri godine kašnjenja, Koridor
10 konačno trebalo da bude kompletiran. A koliko će Srbiju zaista
koštati taj projekat, niko od nadležnih još ne može ni da nasluti. Jer,
cenu gradnje nadzidaće penali, koje će država morati da plati izvođačima
radova i kreditorima.  Tome treba dodati i izgubljenu dobit, jer novih
naplatnih rampi za putarinu još nema. Kako za „Novu ekonomiju“ kaže
Dmitar  Djurović, direktor „Koridora Srbije“, na najvažnijem putnom
pravcu lane nije završen nijedan kilometar autoputa, ali će ove godine
biti najmanje 40.

„Polovinom avgusta u saobraćaj je puštena deonica Levosoje – granica
sa Makedonijom u dužini od 21,5 kilometara. Krajem septembra očekujemo
da bude završena deonica Donji Neradovac – Srpka kuća, dužine osam
kilometara. Aktivno se radi i na istočnom kraku Koridora 10, posebno na
tunelima.  Na svim deonicama trenutno radimo na oko 130 kilometara od
kojih su na 52 kilometra radovi u poodmakloj fazi. U narednim danima
otpočećemo izgradnju još 99,6 kilometara. Do kraja sezone na Koridoru
11, na deonici Ljig – Preljina, dobićemo prvi asfalt. „Zavrteli smo
točak“ i rešavanjem bazičnih problema stvorili kvalitetnu osnovu za
bolje rezultate u budućnosti, kaže Đurović.

Nova ekonomija: Prema zvaničnim podacima, do juna ove godine,
od ukupno nešto više od milijardu evra ugovorenih kredita za izgradnju
Koridora 10 povučeno je svega 103 miliona.  Placaju li se zbog toga
penali kreditorima i znači li to da je do sada samo desetina posla na
najvažnijem drumskom pravcu završena?

Dmitar Đurović: Građevinska sezona je u punom jeku i u
međuvremenu su povučena dodatna sredstva. Ukupno je za koridore 10 i 11
povučeno 274,8 miliona evra. Razlozi za kašnjenja u dimanici povlačenja
kredita su loši projekti i nerešena eksproprijacija. Problemi se sada
intenzivno rešavaju i nastojimo da sustignemo rokove.

NE: Ko je odgovoran što je projektna dokumentacija kamen
spoticanja zbog kojeg između ostalog kasne radovi i izvođači podnose
odštetne zahteve?

DĐ: Iako su brojni primeri gde projekti „padaju“ u praksi, do
danas niko za to nije odgovarao. Stvari moramo nazvati pravim imenom, a
krivci moraju da odgovaraju za svoj nerad, jer loš i zakasneli put
odnosi ono što je najdragocenije, a to je ljudski život i to nema cenu.
Mislim da dobro treba da se zamisle svi oni koji ubuduće svoj posao ne
budu radili kako treba. Loši projekti, rađeni u kancelarijama, bez
relevantnih istraživanja na terenu, otvaraju pitanja da li je to zaista
tako moralo da bude i šta je pravi razlog zbog kojeg je struka u
određenim slučajevima zakazala. Da li su to kratki rokovi, koje su
direktori i političari dogovarali na osnovu svojih predizbornih
kalkulacija, da li je to nedostatak novca za istraživanja na terenu, ili
nešto što se zove neodgovornost i nemar projektanata, ostaje da se
analizira. Takvu analizu je neophodno uraditi što pre, da nam se greške u
budućnosti ne bi ponavljale. „Koridori Srbije” su početkom godine
formirali grupu za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije.
Osnovna ideja je da se proaktivnim pristupom preduprede problemi, koji
za posledicu imaju produženje rokova za izgradnju i značajno povećavanje
investicionih troškova. Na poslovima provere i kontrole projektne
dokumentacije intenzivno se radi, problemi se identifikuju i pokreće se
inicijativa za njihovo rešavanje. Institut za puteve i CIP pokazali su
spremnost da se angažuju i isprave propuste, koji su uočeni. Osim
projektanata, odgovorni su i oni koji neopravdano sporo rešavaju
probleme u mnogim nadležnim institucijama, izvođači koji loše i
nekvalitetno izvode radove i pokušavaju „na olovku”, a ne na rad da
postignu rezultat, kao i oni koji loše upravljaju projektima.

NE: Da li je konačno eksproprijacija na Koridoru 10 završena?

DĐ: Izgradnja Koridora je loše planirana. Novac za radove je
bio obezbeđen iz međunarodnih kredita, a za eksproprijaciju ga nije bilo
u budžetu. To bi značilo kao da imate spremne majstore, cement, ciglu i
drugi materijal neophodan za izgradnju kuće, a nemate novac da kupite
plac. U ovom poslu, ako jedna karika nedostaje, ceo proces je doveden u
pitanje. Eksproprijacija se rešava i sa kolegama iz „Puteva Srbije”
svakodnevno radimo na tome.  Zadovoljan sam onim što smo od početka ove
godine uradili. Iz budžeta je za ovu godinu obezbeđeno ukupno oko 3,64
milijarde dinara, što je drastično uvećanje u odnosu na lane i dovoljno
da se plan realizuje.  Uz ovakvu podršku Vlade Srbije siguran sam da
ovaj proces možemo kvalitetno privesti kraju. Na potezu od Grabovnice do
Grdelice, koja je u protekle dve godina bila „neosvojiva tvrđava“ 
aktivno se radi, a na svim deonicama Koridora 10 sve je manji broj
slučajeva koji suštinski usporavaju rad i izazivaju pritužbe izvođača.
Eksproprijacija u velikoj meri jeste pitanje novca, ali i direktno
zadire u  sudbine vlasnika parcela. Nedavno smo imali situaciju da je
jedna starija gospođa rekla da joj novac koji treba da dobije ništa ne
znači i da ne zna šta će sa njim ako mora da se iseli sa ognjišta gde je
provela ceo život. 

NE: Kada ce biti raspisan tender za nastavak radova na
deonicama za koje je bila zadužena „Alpina” sa kojom je raskinut ugovor i
imaju li domaći putari šansu da dobiju taj posao?

DĐ: Tender za završetak deonica na istoku Koridora 10, koje je
izvodila „Alpina” biće raspisan ovog meseca, kao što smo i najavili.
Zajedno sa nadzorom radimo na pripremi tendera i verujemo da će se
početkom naredne građevisnke sezone na ovim deonicama raditi punom
parom. Domaći putari imaju veliko iskustvo i znanje, međutim, način
funkcionisanja u građevinskoj industriji kod nas u proteklom periodu ih
je iscrpeo i doveo na ivicu rentabilnosti. U ovom trenutku najveći
njihov problem za učešće na tenderima predstavljaju neophodne bankarske
garancije, jer to su višemilionski iznosi. Moj predlog domaćim
kompanijama je da se udruže, formiraju jedan jak konzorcijum. Osim
deonica koje je radila „Alpina” ostaje da raspišemo tendere za deonicu
Srpska kuća – Levosoje,  koju je trebalo da finansira Vlada Grčke preko
HiPERB plana, ali je odustala zbog finansijske krize u toj zemlji, kao i
Lot 6 na južnom kraku, za koji čekamo saglasnost Svetske banke na
pripremljenu dokumentaciju.

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Petre,ako ovo ikada budes citao znaj da si najlepsi na fakultetu.Neverovatno je koliko si inteligentan,a ujedno si tako pristupacan i jednostavan.Puno srece u daljem radu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.