NALED je u aprilu predstavio Sivu knjigu inovacija, prvu regulatornu „bibliju“ inovacija usmerenu na podsticaj inovativnog preduzetništva
Inovacije su postale termin koji počinje da se koristi sa prvom industrijskom revolucijom. Ne treba mešati invencije i pronalaske. Inovacije su samo one invencije koje su stigle do proizvodnje, tj. društvene primene i predstavljaju novi način rešavanja stvari, u novim uslovima. U savremenom svetu, glavni izvor inovacija jesu firme, kako privatna tako i javna preduzeća koja doprinose novim patentima i originalnim idejama.
U cilju podsticanja ekonomskog rasta, razvijene zemlje posebnu pažnju poklanjaju strategiji i politici podrške i promocije inovacija. Primera radi, bilo bi poželjno da politike usmerene na podizanje nivoa direktnih stranih investicija istovremeno donose proizvodne, tehnološke i organizacione inovacije u zemlju. Drugim rečima, država bi trebalo da igra aktivnu ulogu u podržavanju i privlačenju stranih investicija koje donose ne samo nova radna mesta i rast BDP-a, već i inovacije. Na osnovu iskustva zemalja Evropske unije, to se postiže na više načina.
Prvo, država mora aktivno da promoviše ideju o značaju inovacija za socijalni i ekološki održiv dugoročni rast. To je posebno važno ako su već iskorišćene jednostavne opcije, kao što su smanjenje nezaposlenosti i seljenje radne snage iz poljoprivrede i tradicionalnih delatnosti u modernu industriju i usluge. Drugo, država mora da stvara povoljno okruženje za firme koje su spremne više da investiraju, finansiraju istraživanja u javnom sektoru i na univerzitetima i podržavaju privatne inicijative kroz poreske olakšice, subvencije i grantove.
Treće, država mora da ponudi podršku inovacijama na nivou pojedinih sektora, zavisno od razvojnih potreba zemlje i kompetencija. To zahteva nalaženje pravilnog odnosa između opšte podrške razvoju sistema inovacija koje ciljano pomažu specifične grupe ili aktere u procesu stvaranja i primene inovacija. Kombinacija ciljeva inovacione politike i instrumenata mora biti prilagođena nivou razvoja zemlje i karakteristikama (slabostima i manama) nacionalnog sistema inovacija.
Bolje performanse Srbije u odnosu na zemlje sličnog dohotka
Srbija ima veoma razvijen institucionalni sistem u domenu nauke, istraživanja i razvoja, i inovacija. Na najvišem nivou su Vlada i nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i niz resornih ministarstava zaduženih za pojedine oblasti nauke, istraživanja i razvoja.
U široj oblasti nauke, istraživanja i razvoja, i inovacija Srbija ima Fond za nauku, Fond za razvoj i Akademiju nauka i umetnosti (SANU), 38 naučnih instituta (od toga osam u okviru SANU) i 35 istraživačko-razvojnih instituta, 22 centra izuzetnih vrednosti, 123 fakulteta i/ili univerziteta, i 12.000 istraživača.
Pored toga, inovacijama se neposredno bavi Fond za inovacionu delatnost, 139 inovacionih organizacija, 16 privrednih društava za podršku inovacionim delatnostima (uključujući četiri naučno-tehnološka parka i poslovne inkubatore), kao i 209 registrovanih pojedinačnih inovatora (kao fizičkih lica) od kojih je samo 87 danas aktivno, a 122 brisano iz registra.
Prema ocenama Globalnog indeksa inovacija za 2021. godinu, naša zemlja zauzima 54. mesto prema ukupnom pokazatelju inovacija, s tim što Srbija ima bolje relativne performanse u odnosu na grupu zemalja sa sličnim nivoom dohotka (osmo mesto među 34 zemlje sa srednjim nivoom dohotka na globalnom nivou), osim u „razvijenosti biznisa” gde marginalno zaostaje i „kreativnim outputima” gde je zaostajanje primetnije u odnosu na Evropu, gde se nalazi na 34. mestu od ukupno 39 zemalja.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja i Analiza stanja inovacija i procesa digitalne transformacije u Republici Srbiji, koju je pripremio NALED u okviru StarTech projekta, a koji finansira Filip Moris, kao ključne slabosti sa kojima se suočava naš Nacionalni sistem inovacija (NSI) izdvajaju se slabi odnosi između NSI i privrede, ograničen ljudski kapital i istraživački potencijal zbog duge tranzicije, slabosti u sistemu upravljanja i kvalitetu menadžmenta državnih univerziteta i instituta, kao i odsustvo poverenja između privrede i države.
Inovacije prema potrebama zemlje
Kako bi se inovacioni ekosistem unapredio potrebno je raditi na prioritetnim reformama i preporukama. Prvi prioritet je upodobiti strukturu ponude inovacija mogućnostima i potrebama zemlje, potom potrebno je podići kvalitet naučnog i istraživačkog rada i inovacija, i podići nivo inovacija u društvu i državi, kako u domenu eUprave kojom će se štedeti vreme i podizati produktivnost i kvalitet života svih građana, tako i u načinu funkcionisanja državnog aparata.
S tim u vezi, NALED je u aprilu predstavio Sivu knjigu inovacija, prvu regulatornu „bibliju“ inovacija usmerenu na podsticaj inovativnog preduzetništva, koja je pripremljena u okviru projekta StarTech, koji ima za cilj da ubrza transformaciju tradicionalne ekonomije u digitalnu i visokotehnološku.
Ovaj dokument sadrži šezdeset preporuka grupisanih u šest kategorija, od čega je 50 usmereno na unapređenje saradnje nauke i privrede, a dodatnih 10 stimulativnih preporuka odnosi se na poreske olakšice i subvencije poput poreskih kredita za inovacije ili podsticaja za električna vozila.
Dodatno, kao jedne od prioritetnih preporuka izdvajaju se uvođenje industrijskih doktorata u obrazovni sistem Srbije, pojednostavljen uvoz neregistrovanih medicinskih sredstava za potrebe istraživanja i ukidanje arbitrarnih ograničenja za postavljanje radio-stanica mobilne telefonije.
Ključne ideje za izradu preporuka prikupljene su od inovatora, istraživača, predstavnika privrede, relevantnih institucija i akademske zajednice – koji su na specijalnim panelima i preko sajta StarTech programa dobili priliku da ukažu na izazove sa kojima se susreću unutar inovacionog ekosistema i ponude preporuke za njegovo unapređenje.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
