Vesti iz izdanja

01.01.2023. 02:03

Autor: Nevena Petaković

Karta za uspešno poslovanje

EU i EBRD podržali domaće firme

EBRD EU konferencija

Pred domaćom firmama su izazovi energetske efikasnosti, digitalizacije, prelaska na obnovljive izvore energije. Biti konkurentan više nije pitanje toga da li imate najbolji proizvod, već i kako ste do tog proizvoda došli
 

Više od 250 firmi dobilo je podršku u okviru programa podrške malim i srednjim preduzećima koje je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u periodu od 2018. do 2022.  Svoje poslovanje i konkurentnost unapredila su 132 preduzeća u Srbiji.

Kompanije su podržane kroz individualne konsultantske usluge u oblasti digitalizacije, energetske efikasnosti, redefinisanja biznis modela, izrade biznis planova, poboljšanja finansijskog menadžmenta i toka gotovine.
EBRD je u saradnji sa Ministarstvom privrede Srbije i uz podršku Evropske unije održala konferenciju „EU za Srbiju – EBRD Program podrške malim i srednjim preduzećima i predstavljanje rezultata”.

Za nastavak podrške srpskim preduzećima, Evropska unija je za ovaj program obezbedila dodatnih 2,2 miliona evra, što sada ukupno iznosi 14 miliona evra.
„Program je počeo  decembra 2018. godine. Do sada je više od 250 preduzeća, uključujući lokalne konsultante, primilo podršku u okviru programa“, rekla je Aleksandra Miladinović, menadžerka EBRD Savetodavnog tima Srbija.
Ona je dodala da je kroz obuke i treninge prošlo 72 preduzeća i skoro 50 lokalnih konsultanata, a da je na nivou celog portfolija otvoreno više od 700 radnih mesta.

„Mala i srednja preduzeća su stub svake privrede. Kada se pogleda koliko zapošljavaju i doprinose rastu u manjim sredinama, njihov razvoj je prioritet svake ekonomije“, rekla je na jednom od panela Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede.

Prema njenim rečima, programi kao što je ovaj preduzećima pružaju kvalitetnu podršku da unaprede svoje znanje, a pre svega onim malim i srednjim firmama koje nisu na početku i treba im specifično znanje.

„Onima kojima treba kvalitetan savet i konsultant koji im neće reći ono što već znaju, već ono što treba da znaju da bi unapredili svoje poslovanje“, rekla je Obradović Jovanović.

PROGRAM PO MERI

Regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli izjavio je da je za multilateralne razvojne banke, kao što je EBRD, koje se uglavnom bave velikim projektima, često izazov individualna saradnja, odnosno saradnja jedan na jedan sa malim kompanijama.

„Međutim, na Zapadnom Balkanu i u Srbiji ako se ne povežete sa malim i srednjim preduzećima, vi zanemarujete najdinamičniji i najveći deo privatnog sektora”, rekao je Kolanđeli.

Prema njegovim rečima, EBRD je uspeo da se poveže sa 3.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

„Odnos sa kompanijama počinje savetovanjem, a onda vremenom, kako kompanija raste, ta saradnja postaje finansijske prirode“, rekao je on.
Prema rečima Kolanđelija, ove, 2022. godine, EBRD će na Zapadnom Balkanu investirati oko 1,2 – 1,3 milijarde evra novog novca, za preko 100 projekata, a pola te sume ide u Srbiju.

Program podrške koji je sproveo EBRD je skrojen po meri individualnih firmi, i to je ono što ga razlikuje od ostalih projekata Evropske unije, izjavio je Dejan Šuvakov, program menadžer za inovacije, istraživanje i razvoj i MSP iz Delegacije EU u Srbiji.

„Teško je danas u ubrzanom svetu postići to da možete pojedinačno na nivou firme da pružite pomoć“, rekao je on u toku konferencije.

Šuvakov je na panelu naveo i da je izuzetno važna svaka pomoć domaćim preduzetnicima koja može da poveća njihovu konkurentnost, ne samo na lokalnom i regionalnom, nego i na globalnom tržištu.

„Mislim da je problem sa konkurentnošću srpske privrede dosta veliki. Jedino jačanjem konkurentnosti, mi možemo da, ulaskom u globalnu utakmicu, imamo bolje rezultate“, rekao je Šuvakov.

Zahvaljujući programu podrške EBRD-a, 71 odsto preduzeća povećalo je rast prihoda, 53 odsto je povećalo broj zaposlenih, kreirajući 733 nova radna mesta, rekao je šef kooperacija u Delegaciji EU u Srbiji Nikola Bertolini.

„Izvoz je povećalo 42 odsto podržanih preduzeća, 72 preduzeća i 48 konsultanata je prošlo obuke i treninge iz različitih poslovnih oblasti“, kazao je Bertolini.

Program podrške je finansirala Evropska unija, a sprovodila Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa Ministarstvom privrede.

„Metali, mašine i oprema”, „hrana i piće”, „distribucija na veliko i malo”, „građevinarstvo”,  „tekstil, odeća, i obuća”, „elektrika i elektronika”, „prerada drveta”, neke su od industrija koje su Evropska unija i EBRD podržali kroz program.

KAKO FIRME PRIHVATAJU IZAZOVE BUDUĆNOSTI?

Digitalizacija, energetska efikasnost, prelazak na obnovljive izvore energije najvažniji su izazovi pred firmama u narednim godinama. Kroz program podrške EBRD-a, domaćim kompanijama je bio omogućen pristup konsultantskim uslugama i iz ovih oblasti.

Profesor Bojan Lalić, savetnik za strategiju i održivost u firmi ENERGY net, naveo je da je ta firma kroz program podrške angažovala konsultante iz Južne Koreje i SAD koji su joj pomogli da uskladi procese i time stvori podlogu za digitalizaciju.
„Digitalizacija je korak do digitalne transformacije, a njoj (digitalizaciji) nešto prethodi. Kada uđemo u digitalnu transformaciju mi redefinišemo odnose sa klijentima, kupcima, partnerima. Kompaniji je bilo potrebno da prvo sredi procese, da uredi sve ono što prethodi toj digitalizaciji“, rekao je Lalić na panelu u okviru konferencije.

Za tu firmu je energetska efikasnost veoma važna i početkom godine su se preselili u novu zgradu, koja od 40 do 60 odsto energije sama sebi pravi uz pomoć obnovljivih izvora, odnosno solarne elektrane.

„Ta rešenja sada postaju mnogo prihvatljivija i tu možemo da budemo konkurentni. Nije konkurentnost samo biti konkurentan sa proizvodom i imati najbolji proizvod. Postavlja se pitanje kako ste došli do tog proizvoda, da li je on ispratio obnovljive izvore“, rekao je Lalić.

Firma FUSH, sa sedištem u Beogradu i pogonom u Grdelici, bavi se proizvodnjom odeće. Kroz program podrške je na svom proizvodnom pogonu instalirala solarne panele.

Instaliranje solarnih panela firmi je, prema rečima direktora Andrije Šajkaša, pomoglo da privuče „bolje, kvalitetnije kupce, koji to stavljaju na prvo mesto”.
„Proizvodimo energije koliko nam je potrebno, zadovoljavamo svoje potrebe (koje se tiču struje), imamo i viškove“, rekao je on.

Naglašavajući da u tekstilu još uvek nije došlo do tog proboja u tehnološkom smislu, i da se i dalje sve svodi na ljude, Šajkaš poručuje da firma nema problema kada se radi o angažovanju niskokvalifikovane radne snage.
„Tu moraju da rade ljudi koju su obučeni i žele i vole to da rade”, rekao je Šajkaš.
Firma Tester-al, sa sedištem u Jagodini, bavi se različitim vrstama stolarije, te staklenih fasada, ograda. Ova jagodinska firma je već četiri godine prisutna na američkom tržištu.

Govoreći o izazovima u poslovanju, direktorka te firme Sanja Stanimirović je navela da, kada se na primer radi o energetskoj efikasnosti, Amerika ima neke druge zahteve koji su „nestandardni u odnosu na naše“.

„Način testiranja Evrope i Amerike je potpuno različit“, rekla je Sanja Stanimirović.

Bez digitalizacije će mnoge firme izgubiti konkurentnost i mogućnost za razvoj, ocenila je Stanimirović. Ona očekuje da će sve više biti veštačke inteligencije i robotike.

„Apsolutno ne smatram da će (digitalizacija) imati negativan uticaj na tržište radne snage”, rekla je ona.

Dejan Šuvakov iz Delegacije EU smatra da je potrebno još puno da se radi da bi srpske firme usvojile standarde iz Evropske unije i bile konkurentnije na evropskom tržištu.

JAČANJE KONKURENTNOSTI

„Postoje firme koje su puno uložile u svoj razvoj i uspešno izvoze na svetsko tržište, međutim mislim da je procenat relativno mali. Isto je relativno mali procenat firmi koje rastu sa srednjih na nivo velikih firmi. Za jednu ekonomiju naše veličine, imamo relativno malo velikih preduzeća“, rekao je Šuvakov u toku panela.

Pomoćnica ministra privrede poručila je da je bitno da firme imaju podršku i da znaju koji standardi im kada trebaju, te da imaju mogućnost da sve što je potrebno, sva ispitivanja, urade bilo u zemlji, bilo na jednostavan i pristupačan način u nekoj od okolnih zemalja.

„Naša mala i srednja preduzeća su još uvek usitnjena, svoj rast baziraju na domaćem tržištu, to je nešto što u dugoročnom periodu treba menjati, treba ohrabrivati i osnaživati firme da izlaze na strana tržišta“, rekla je Obradović Jovanović.

Ne događa se često, prema njenim rečima, da naše domaće firme prerastu u velike firme, i zato su bitne velike investicije koje dolaze u Srbiju.
„Često se stvara ta polemika da li nam trebaju velike strane investicije ili domaće firme. Trebaju nam i jedni i drugi. Velike strane kompanije značajno doprinose, ne samo unapređenju ekonomije, već i transferu znanja“, navela je ona.

Nekoliko domaćih kompanija dobilo je nagradu za najbolje iskorišćenu podršku za unapređenje svog poslovanja.

Firma Vatreks Rescue, koja se bavi distribucijom i servisom vatrogasnih vozila i zaštitne opreme, dobila je nagradu za povećanje konkurentnosti.
Nagradu za digitalizaciju prodaje dobilo je preduzeće Propulzija, a nagradu za uspešno prevazilaženje krize dobila je izdavačka kuća Data status, čiji je fokus stručna i akademska literatura.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Tema:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.