Zajedno smo prolazili kroz teškoće, sad je vreme da počnemo da uživamo. Štampa tvrdi da je ovo izustio predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, a onima koji više nisu u stanju da gledaju njegove svakodnevne televizijske istupe (neki bi rekli tirade) ostaje da (ne)veruju da je izjava verno preneta.
Da vidimo ko u Srbiji može da uživa, pošto mu je sada mnogo bolje: penzionerima nije, pošto su im ionako bedne penzije smanjene. Takozvano povećanje od 150 dinara više liči na poniženje, nego na povećanje. Zaposlenima u javnom sektoru do sad je bilo relativno dobro, uprkos smanjenju plata jer su bar bile sigurne i redovne, ali nekima više neće biti dobro, pošto desetine hiljada moraju da budu otpuštene. Doduše, ne pre izbora. Posle toga, najverovatnije će kao višak biti proglašeni oni koji nemaju „leđa“ u ovom slučaju partijska. Bio bi preveliki optimizam očekivati da bez posla ostane partijska vojska koja je, isključivo zbog tog „kvaliteta“, u prethodne dve-tri godine zaposlena.
Nije dobro ni prosvetnim radnicima koji za trista evra mesečno treba da uče našu decu da je vredno raditi, učiti, truditi se, biti vredan i pošten i da će im se to kasnije u životu isplatiti, kad su sami ti profesori pokazni primer da to nije tačno, a i sijaset primera je svuda oko njih – dovoljno je da slučajno puste prenos Skupštine Srbije pa da vide kako čak i među narodnim predstavnicima ima ljudi koji ni gramatiku ne znaju.
Nije dobro ni dobrim đacima i dobrim studentima. Gledaju da pobegnu glavom bez obzira, pa je zato Srbija na vrhu tužne i zabrinjavajuće liste po odlivu mozgova, a na dnu po sposobnosti da zadrži svoju pametnu decu u Srbiji. Odlaze, jer ne vide perspektivu da ostanu.
Da li je dobro zdravstvenim radnicima? Svako ko je, na primer, imao nesreću da se nađe u Urgentnom centru, shvata da oni ljudi tamo ulažu nadljudske napore da održe sistem da ne pukne – pacijenti samo pristižu, a oni nemaju čak ni kreveta da ih sve smeste, i lekari i sestre jure kao bez duše levo-desno. Sve u svemu, nema para koje bi bile pravedna nadoknada za taj posao, a 300 evra za sestru ili 600 za lekara skoro pa se ne može nazvati platom U bolnicama u unutrašnjosti, medicinske sestre donose od kuće sapune i sredstva za čišćenje da održe higijenu.
Ni zaposlenima u privatnom sektoru nije dobro, zato što ne znaju da li će im firme opstati, da li će zadržati svoja radna mesta i da li će uopšte nastaviti da primaju plate, jer se uslovi poslovanja pogoršavaju bukvalno iz meseca u mesec, bez obzira na zvanične priče kako nam je neprijatno koliko nam dobro ide. Podrazumeva se, nije bolje ni njihovim poslodavcima. Ko ne veruje, neka prošeta po trgovinskom središtu Beograda, dakle i Srbije, od Slavije do Kalemegdana i neka vidi koliko je prodavnica zatvoreno.
Ni poljoprivrednicima nije dobro. Osim što im se smanjuju subvencije, što papriku i krompire prodaju na komad, dolaze u opasnost da zemlju umesto njih koristi neko drugi. Govori se da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, zbog koga su poljoprivrednici protestovali, menja samo zbog nemačkog proizvođača svinja Tenis. Najavljuje se da će on proizvoditi čak četiri miliona svinja. Poređenja radi, Srbija je rekordan broj tovnih svinja, od 1.410.000 komada, zabeležila 1987. godine, kad je bila ekspanzija izvoza. Sada zbog svinjske kuge ne možemo izvoziti na tržište EU, Azija i Rusija su predaleko i troškovi transporta previsoki, tako da treba da vidimo ko će da kupi ovih 4 miliona svinja i kako će to biti dobro za domaće proizvođače, kao što se zvanično tvrdi. To jest, videćemo ako dobijemo na uvid ugovor sa nemačkim Tenisom.
Dobro, kome je onda u zemlji Srbiji dobro? Niko ne može da tvrdi, ako je iole pošten, da je sadašnja vladajuća garnitura sve ove probleme mogla da reši u prethodne četiri godine. Sve ovo rezultat je upornog minulog rada svih vlada do sada i zato smo tu gde jesmo. Ali ova vlada je sve ove probleme radikalizovala umesto da ih rešava i još nam govori da je došlo vreme da se uživa. Još jednom: ko tačno u ovoj državi, u ovom trenutku – uživa?
Kako sada stvari stoje, jedino partijski aktivisti koji su po tom osnovu uspeli da se dokopaju radnih mesta o kojima, u nekom drugom poretku stvari, ne bi mogli ni da sanjaju. Da li uopšte nemaju nikakve diplome i kvalifikacije, ili imaju lažne, kupljene, falsifikovane, uopšte nije ni bitno. Partijska pripadnost im je jedina i dovoljna kvalifikacija. E zato je svima ostalima loše. Zemlja napreduje uz kvalifikovane i sposobne, a ne uz neuke i poslušne. I obrnuto, naravno.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
